Епиграм је, као и трагедија која гласи опште место грчке књижевне историографије, изворна и јединствена грчка творевина. Једноставан традиционални натпис на надгробном споменику или заветном кипу необично се књижевно историјском меном отео својој исходишној функцији и прометнуо у самостално књижевну врсту. Нигде другде на свету, чини се, није књижевна историја забележила сличну промену. Намењен књизи, а не више камену, зрели антички епиграм допушта разноликост грађе и обликовних поступака да подједнако прикладно може послужити увесељавању узваника на каквој пијанки, али и бити оруђем врхунске поезије.[1]

На развоју епиграма се посебно може захвалити Марцијаловом утицају.

РеференцеУреди

  1. ^ „Značenje pojma Epigram”. Šta znači. Приступљено 20. 1. 2020.