Википедија

Епитафи Василијевићима на гробљу Рајковача у Ртарима

Епитафи Василијевићима на гробљу Рајковача у Ртарима представљају вредна епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]

Драгачевски епитафи
Споменик Јовани Василијевић
Опште информације
МестоРтари
ОпштинаОпштина Лучани
Држава Србија
Време настанка19. век-20. век

Василијевићи из Ртара

уреди

Василијевићи су род са Пауновићима, Миловановићима и Миливојевићима из Дучаловића, а сви припадају старој породици Шапоња, из околине Нове Вароши. Пре доласка у Ртаре, Василијевићи су једно време живели у Марковици.[2]

Василије је са супругом Аницом[4] имао три сина: Петронија, Јована и Вукосава. Породично стабло Василијевића грана се од потомака које је Петроније добио са супругом Станом и Вукосављевих потомака које је добио са супругом Јеленом.[2]

Василијевићи су живели у спратној кући од тврдог материјала са дебелим зидовима, коју су стари називали Василијевића хан, а неки и Турски хан. Не зна се да ли су је подигли Василијевићи и која јој је била првобина намена.[2]

У Грабу су постојали Василијевићи чији су се потомци одселили у Чачак, а који су део ове фамилије. Василијевића данас има четири породице: једна у Ртарима и три у Чачку. Славе Стевањдан.

Епитафи на споменицима Василијевићима

уреди

Споменик Јовани Василијевић (†1849)

Овде Почива Раба Божиа
ЈОВАНА
Супруга Петрониа Василијевића
и кћи Васа Дервиша из Села дучаловића
поживи 23. г:
и умре 12 Декембра 1849. Л:Х.
писа Радосав Чикириз из села Ртију[3]


Споменик трогодишњем Миљку Василијевићу (†1855)

Овде почива Раба Божји
Младенац
МИЉКО
син Петрониа Василијевића из Ртара
Поживи З. г:
умре 26 априла 1855 год.[3]


Споменик Вукосаву Василијевићу (†1864)

Овде п:(очива) Ра: БОЖ:
ВУКОСАВ Василијевић
по:(живи) 35 г.
Умре 16. марта 1864:
Г: Б:(рат) удар(и) руке
доброг брата његове[3]


Споменик Василију Василијевићу (†18??)

Овде почива раб божи
ВАСИЛИЕ
син Петрониа Василијевића из Ртара
пож. 28. г... (даље оштећено)
Овај спомен подиже му брат Илиа и кћер Крстина
Између ова 2 гроба вене мледенац
БОЖИДАР
син Илие
Написао Ђурђе Томовић из Ртара[3]

Референце

уреди
  1. ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  2. ^ а б в г Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  3. ^ а б в г д Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  4. ^ Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 

Литература

уреди
  • Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  • Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Епитафи_Василијевићима_на_гробљу_Рајковача_у_Ртарима&oldid=26878998”