Епитафи Милутиновићима на гробљу Врањача у Ртарима

Епитафи Милутиновићима на гробљу Врањача у Ртарима представљају вредна епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]

Драгачевски епитафи
Стари споменици на гробљу Врањача
Опште информације
МестоРтари
ОпштинаОпштина Лучани
Држава Србија
Време настанка19. век-20. век

Милутиновићи из Ртара уреди

Милутиновића више нема у Ртарима.[2] Били су потомци старе ртарске фамилије Јелисијевића и један род са Радичевићима, Танасијевићима и Обрадовићима. Славили су Стевањдан.[2]

Милутиновићи су презиме добили по Милутину (Жуњу) Јелесијевићу. Милутин је имао два сина - Павла који је имао ћерке Станику и Станију и Вучића, који је имао сина Јована. Последњи мушки изданци Милутиновића били су Владимир (†1914) и Филип (†1906). У њиховим кућама живи део Радичевића.[2]

Епитафи на споменицима Милутиновићима уреди

Споменик Станки Милутиновић (†1868)

СТАНКА
невеста кћер Михаила Недовића
поживи 28 г.
умрла лета 1868
(супруга Павла Милутиновића)[3]


Споменик деци Филипа Милутиновића

Овде почивају два неачка сина
Филипа Милутиновића
ВИТОМИР
од 4 год. умро 8 јануара 1896
ДРАГУТИН
од 2 г. умро 13 маја исте године
Овде Драгутин
а са десне стране свога брата.
Спомен подигоше им отац
и чича В.[3]


Споменик Филипу Милутиновићу (†1906)

Овде почивају земни остатци
ФИЛИПА Милутиновића из Ртара
бивш. војника у рату против турака
за ослобођење и независност
и добивене краљевине
а Владе књаза Милана Обреновића 4-тог
Поживи 60 год
А умре 6. децембра 1906 год…
(текст даље оштећен)[3]


Споменик Милици Милутиновић (†1911)

Овде почива раба божја
МИЛИЦА
жена Вилимана Милутиновића.
Пож. 60 год
Умрла 5 маја 1911 г
Овај спомен подигоше јој њени укућани
зет Новица и девер Влајко[3]


Споменик Владимиру Радичевићу-Милутиновићу (†1914)

Овде почива упокојени раб Божи
ВЛАДИМИР Радичевић Милутиновић из Ртара.
Поживи 60 год
А умре 14 јуна 1914 gод.
Бог да му душу прости
Спомен подигоше му супруга Јела
и зет Новица Радичевић
Са леве стране свог оца
МИЉКА од 2 год
Умре 1900 године[3]


Споменик Јели Милутиновић (†1936)

ЈЕЛА Милутиновић
1856-1936
Спомен подиже унук Милован Радичевић
са породицом[3]


Референце уреди

  1. ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  2. ^ а б в г Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  3. ^ а б в г д ђ е Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 

Литература уреди

  • Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  • Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Спољашње везе уреди