Епитафи Мирковићима на гробљу Рајковача у Ртарима
Епитафи Мирковићима на гробљу Рајковача у Ртарима представљају драгоцена епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]
| Драгачевски епитафи | |
|---|---|
 Споменици Мирковићима у Ртарима | |
| Опште информације | |
| Место | Ртари |
| Општина | Општина Лучани |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 19. век-20. век |
Мирковићи из Ртара уреди
Преци Мирковића, Мијаило са супругом Вишњом и сином Мирком (по коме ова фамилија носи презиме), доселили су се у Ртаре из околине Новог Пазара у време Првог српског устанка.[4] На Мирковом надгробном споменику пише да су досељени у време „када је Карађорђе на Сјеници Воиштио 1809. године”.[2]
Мирко је у писаним документима носио презиме Мијаиловић, док је негде уписива као Конопчар, јер се поред земљорадње бавио и ужарским занатом. Сачувано је предање да је био вредан и радан и за кратко време стекао знатну имовину.[2] Мирко је са супругом Станицом имао три сина: Антонија, Пантелију и Јевта.
Антоније је био ожењен са Николијом из фамилије Недељковића из Вирова. Имали су деветоро деце.[2]
Други син, Пантелија (Панто) са супругом Милицом имао је четворо деце.
Најмлађи син, Јевто, био је учесник Јаворског рата. Са супругом Станом имао је осморо деце. И њихови синови су имали бројан пород: Мирко је са супругом Милевом имао десеторо деце, а Владимир са супругом Јеросимом осморо.[2]
У Балканском и Првом рату учестовало је петнаест Мирковића.[2] Петорица су пала у рату, мећу којима и тројица синова Милеве и Мирка. Унук Антонијев, а син Захаријев, Чедомир, за заслуге у рату добио је официрски чин.[2]
Ртарски Мирковићи су велика фамилија. Највећи број породица, осим у Ртарима, живи у Чачку. Једна породица је исељена у Аустралију. Славе Стевањдан.[2]
Епитафи на споменицима Мирковићима уреди
Споменик војнику Јовану Мирковићу (†1850)
- 1850. ВОИНИК
- Зде почива Раб.Божи
- ИОВАН Мирковић
- престави се у возрасту:
- 18-те године[3]
Споменик Пантелији Мирковићу (†1853)
- ПАНТЕЛИЈА Мирковић из Ртара
- и умре 16. новембра 1853. год:[3]
Споменик дечаку Љубисаву Мирковићу (†1853)
- ЉУБИСАВ
- синчић Пантелије Мирковића
- умре 1853. г.[3]
Споменик Станици Мирковић (†1856)
- СТАНИЦА
- жена Мирка Мирковића
- поживи 71 г.
- а умре 1856 г
- Спомен подигоше унуци
- Милош Влајко и Мирко
- и праунуци Комнен Гвозден и Љубомир
- Мирковићи[3]
Споменик Мирку Мијаиловићу (†1859)
- ИС ХР НИ КА
- Овде почива раба Божији
- МИРКО Мијаиловић
- Житељ Ртарски
- поживи 72. год:
- и престави се 25 марта 1859: год:
- Досели се из села Биора
- када је Карађорђе на Сиеници
- воиштио у 1809. Год:[3]
Споменик ђаку Филипу Мирковићу (†1860)
- Овде почива раба Божи
- ФИЛИП
- син Јевта Мирковића
- бивши ђак
- пожив. 13 г.
- умро 9 маја 1860 г.
- Бог да му душу прости[3]
Споменик Милици Мирковић (†1872)
- Овде почива раба Божиа
- МИЛИЦА
- супруга Панта Мирковића из Ртара
- поживи 56 г
- а умре 21. марта 1872 г.
- Спомен подижу унуци
- Комнен Гвозден и Љубо[3]
Споменик Антонију Мирковићу (†1873)
- (Надгробна плоча-споменик уништен):
- Овде се налазе кости почившег
- АНТОНИЈА Мирковића
- земљорадника из Ртара
- кога неуметна смрт у 50-ој г. старости своје
- у овај ладни тамни гроб 9 априла 1873 г.
- Спустише га синови његови[3]
Споменик Вучићу Мирковићу (†1876)
- Нешто неки селски служитељи
- против мога умрлога тјела глас пронијеше
- па се моме плаше
- Бог је вечан спасе ме
- Свакоме мир вама мир мир праху моме
- ВУЧИЋ Мирковић
- умре семтембра 1876 г.
- Спомен му подигоше браћа
- Захарије и Милош[3]
Споменик војнику Јевту Мирковићу (†1877)
- Оваи биљег
- помиње крабра војника
- 2-ге класе 4-те чете Трнавског баталиона
- ЈЕВТО Мирковић из Ртара
- поживи 57 г.
- а умре августа 18 г. (даље текст уништен)[3][а][5]
Споменик Матији Мирковићу (†1878)
- Овде почива раб божи
- МАТИЈЕ Мирковић из Ртара
- бивши трубач I класе у рату 1876 г
- када је књаз Милан са турцима војевао
- поживи 36 г
- а престави се у вечност 14 Августа 1878. г.
- Бог да му душу прости
- Спомен подигоше синови
- Комнен, Гвозден и Љубомир[3]
Споменик војнику Живку Мирковићу (†1882)
- ИС ХР НИ КА
- Прочитај брате овај тужни спомен
- и види кога овде црна земља скрива
- у 20 година младог живота
- ЖИВКО Мирковић из Ртара
- који је у војсци сталног кадра
- у Смедереву разболео
- а умре код своје браће 15 априла 1882 г.
- Овај спомен подигоше му браћа
- Милош и Захарије[3]
Споменик Николији Мирковић (†1884)
- Овде почива раб. Божи
- НИКОЛИЈА
- супруга Антонија Мирковића из Ртара
- која поживи 60 г.
- а умре 16 октобра 1884 г.[3]
Споменик дечаку Душану Мирковићу (†1891)
- Овде почива рано увели цвет
- ДУШАН
- син Влајка и Јеросиме Мирковића из Ртара
- који поживи 6 год.
- а умре 5 октобра 1891. год.
- Спомен подиже му отац Владимир[3]
Споменик Живку Мирковићу (†1895)
- Ов. Почива
- ЖИВКО
- син Кома Мирковића из Ртара
- умро 6 септембра 1895 г.
- Спомен подиже отац Комо[3]
Споменик десетомесечном Гојку Мирковићу (†1894)
- Овде
- ГОЈКО
- млађи брат
- стар 10 м.
- умро 1894 г.[3]
Споменик Стани Мирковић (†1902)
- Овде почива раба Божија
- СТАНА
- супруга поч. Јевта Мирковића из Ртара
- која поживи 78 г.
- умре 6 децембра 1902 год:
- Бог да јој душу прости
- Овај спомен подиже јој син
- Владимир Мирковић[3]
Споменик осмогодишњој Радојки (†1903) и трогодишњем Милораду Мирковићу
- Овде почива раба божи
- РАДОЈКА
- кћи Мирка и Миљке Мирковић из Ртара
- поживи 8 година
- умре 29 дец. 1903.
- и МИЛОРАД
- 3 год.
- син Свет. и Даринке Мирковић
- Спомен им подиже
- Светислав Радоје Миљка и Дринка[3]
Споменик Марији Мирковић (†1908)
- ИС ХР НИ КА
- Приђи ближе мили српски роде
- не жали труда свога
- прочитај ми овај спомен ладни
- јер свакоме овакав час ће доћи
- и судбина кад позову ићи
- Душа моја сад у рају бива
- а тјело ми мајка земља скрива
- сетите се вечне куће наше ту
- је правда подељена свима
- ту је раван просјак с царевима
- МАРИЈА
- верна супруга почивш. Матија Мирковића из Ртара
- која као часна грађанка са своја 3 одлична сина
- после смрти свога мужа из сиромашног стања
- купила је за 2.200 дуката имања.
- Часно поживи 62
- а умрла је 10. јануара 1908. год.
- Овај спомен подигоше својој мајци синови
- Комнен Гвозден и Љубомир
- Мирковићи
- Поштована мати Марија
- нека ти је лака црна земља
- која ти прах костију скрива
- Бог да ти душу опрости веч. дому
- АМИН[3]
Споменик Милијани Мирковић (†1911)
- Овде почива
- МИЛИЈАНА
- упруга пок. Гвоздена Мирковића
- која часно поживи 28 г
- а умрла је 5.III.1911.г.
- Спомен јој подиже захвални син Јован
- и сна Живка са породицом[3]
Споменик Љубици Мирковић (†1912)
- ЉУБИЦА
- жена пок. Милана Мирковића из Ртара
- пож 25 год.
- а умре 1912 год.
- Спомен подиже син Крстомир[3]
Споменик Мирку Мирковићу (†1913)
- Овде почива раб божи
- МИРКО Мирковић из Ртара
- поживи 54 године
- а умро 24 јуна 1913 год.
- Бог да му душу прости.
- Спомен подигоше му синови
- Светислав, Радоје и Миленко
- унуци Милојко и Мирко
- 1955 г.[3]
Споменик војном болничару Милану Мирковићу (†1915)
- Овде почива тело покој
- МИЛАНА Мирковића из Ртара
- поживи 27. год.
- а умре од тешких рана
- 10. маја 1915. г.
- Болничар чете I позива
- Спомен подиже син Крстомир
- и брат Богосав[3]
Споменик Гвоздену Мирковићу (†1915)
- Пред овим спомеником почива тело
- неуморног радника и домаћина пок.
- ГВОЗДЕН Мирковић из Ртара
- пож. 36 г.
- и умре 27.III.1915 г.
- Спомен му подиже захвални син Јован
- супруга Иванка и сна Живка са породицом[3]
Споменик Станојки Мирковић (†1915)
- Овде почива
- СТАНОЈКА
- жена Захарије Мирковића из Ртара
- а поживи часно и поштено 48 год.
- умре 2 феб. 1915 г.
- Спомен подиже муж Захарије и син Чедомир[3]
Споменик Јеросими Мирковић (†1916)
- Овде поч.
- ЈЕРОСИМА
- жена покој. Владимира Мирковића из Ртара
- која часно поживи 63. года.
- а умре 23 авг. 1916 године.
- Спомен јој подиже муж Владимир и син Богосав[3]
Споменик четворогодишњем Драгану Мирковићу (†19??)
- Овде почива
- ДРАГАН Мирковић
- који пож. 4 г. ... (даље оштећено)[3]
Споменик Захарију Мирковићу (†1918)
- Овде почива
- ЗАХАРИЈЕ Мирковић
- некадашљи житељ Ртара
- поживи 58 г.
- а умро 1918.
- Спомен подиже му његов син Чедо
- и сна Љубица Мирковић.[3]
Споменик Милошу Мирковићу (†1920)
- Овде почива тело нашег брата
- МИЛОША Мирковића
- који поживи часно и поштено 63 год
- а умро 1920 г.
- Спомен му подиже синовац Чедомир
- и унук Стево[3]
Споменик Винки Мирковић (†19??)
- Овде почива ВИНКА
- кћи Захарија Мирковића … (даље оштећено)
- Спомен подиже брат Чедомир[3]
Споменик Љубици Мирковић (†1921)
- Овде почива
- ЉУБИЦА
- супруга Милоша Мирковића из Ртара
- поживи 71 год
- а умре 10. маја 1921. год.
- Свог порода није имала
- Спомен јој подиже синовац Чедомир Мирковић[3]
Споменик Комнену Мирковићу (†1921)
- Овде почива
- КОМНЕН Мирковић
- бивши житељ и дугогодишњи одборник
- и кмет села Ртара
- који је часно и домаћински поживео 55 год
- а престави се у вечност 1921 год.
- Бог да му душу прости
- Овај спомен подиже му верна супруга Стана
- и син Матије[3]
Споменик једногодишњој беби (†1924) и девојчици Олги (†1929) Мирковић
- Овде почивају младенци… (даљи оштећено)
- пож. 1 год.
- а умре 1 фебруара 1924 год.
- и
- ОЛГА
- поживи 7 год
- а умре 10 октобра 1929 год.
- Овај спомен подиже отац Миленко[3]
Споменик Владимиру Мирковићу (†1928)
- Овде почива тело покој:
- ВЛАДИМИРА Мирковића из Ртара
- који часно поживи 76 год
- а умрје 20 марта 1928 год.
- Бог да му душу прости на вечном дому
- и славаму[3]
Споменик једноипогодишњем Милосаву Мирковићу (†1930)
- ИС ХР
- Овде почива младенац
- МИЛОСАВ Мирковић из Ртара
- који поживи 18 месеци
- а умре 18 Августа 1930
- Спомен му подиже отац Крстомир[3]
Споменик шестомесечном сину Милојке и Радоја Мирковића (†1932)
- Младенац
- кћи Милојке и Радоја
- поживи 6 месеци
- умре 15 јула 1932 г.[3]
Споменик Милеви (†1936) и њеној унуци Милки Мирковић (†1937)
- Овде почива раба божија
- МИЛЕВА
- супруга Мирка Мирковића из Ртара
- поживи 70 год.
- а умре 15-Х-1936 год.
- Спомен јој подигоше синови Светислав Радоје
- унуци Милојко и Мирко
- Младенац
- МИЛКА
- кћи Милојке и Радоја
- пож. 7 г.
- умре 30-ХI-1937 г.[3]
Споменик Гини Мирковић (†1944)
- ГИНА
- жена Крстомира Мирковића из Ртара
- која поживи 39 г.
- а умре 1 маја 1944. год.
- Спомен јој подиже муж Крстомир
- и синови Влајко и Војин
- у 1945 год.[3]
Споменик Милораду Мирковићу (†1945)
- Овај спомен што ми овде стоји
- тужне дане самовања броји
- МИЛОРАД Мирковић из Ртара
- рођен 1920 г.
- а као мобилисан у Нар. ослоб. покрет 6 маја 1945 г.
- тешко рањен после краће боловања умре
- у најлепше доба своје младости 14 маја 1945 г.
- Овај спомен подигоше му брат Милан
- и ожалошћена родбина
- сна Станојла синовци Милија и Илија браћа и сестре[3]
Споменик Љубомиру (†1952) и Дринки (†1954) Мирковић
- Овде почива тело
- неуморног радника и домаћина
- ЉУБОМИРА Мирковића из Ртара
- поживи 76 год
- а умре 1952 године.
- ДРИНКА
- супруга пок. Љубомира
- поживи часно и поштено 77 год.
- а умре 12 децембра 1954 год.
- Спомен подигоше им син Милан
- унуци Милија и Илија сна Станојла
- ожалошћена породица синови и снаје[3]
Напомене уреди
- ^ Према Матичној књизи умрлих Јевто Мирковић преминуо је 1877. године.
Референце уреди
- ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ а б в г д ђ е ж Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- ^ Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- ^ Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић".
Литература уреди
- Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.