Епитафи Танасијевићима на гробљу Врањача у Ртарима
Епитафи Танасијевићима на гробљу Врањача у Ртарима представљају значајна епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]
| Драгачевски епитафи | |
|---|---|
 Споменик Живану Танасијевићу | |
| Опште информације | |
| Место | Ртари |
| Општина | Општина Лучани |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 19. век-20. век |
Танасијевићи из Ртара
уредиТанасијевићи воде порекло од Танасија (†1839) из старе ртарске породице Јелесијевића.[2] Танасије је имао два сина - Петронија (Петра) и Станка. Петроније није имао мушких потомака, док је Станко са супругом Стаменом имао синове Николу и Витора, који су се по оцу презивали и Станковић.[2]
Никола је имао синове Јована и Живана а Витор синове Миливоја и Радомира, од којих се грана породични родослов.[2]
Данас у Ртарима постоје две куће Танасијевића. Славе стару славу Јелесијевића Стевањдан.[2]
Епитафи на споменицима Танасијевићима
уредиСпоменик Витору Танасијевићу (†1880)
- ВИТОР Танасијевића
- поживи 38 г.
- А умре 10 дец. 1880[3]
Споменик Адаму Танасијевићу (†1911)
- Овде вене зелени цвет
- АДАМ
- син Покој. Живана Т. из Ртара
- пож. 15 г.
- пресели се 1911 г[3]
Споменик Радосави Танасијевић (†1915)
- Овде вене зелени цвет
- РАДОСАВА
- кћи Ленке и Живана Танасијевића из Ртара
- поживи 17 г.
- А умре 20 априла 1915 год.[3]
Споменик Живану Танасијевићу (†1915)
- Овај споменик означава где је сахрањено тело
- ЖИВАНА Танасијевића из Ртара
- бивши војник III позива
- учестовао у свима ратовима
- Поживи 56 год
- А умре 25 јун. 1915 год.
- Спомен подиже му супруга Јеленка
- у 1922 год[3]
Споменик Јеленки Танасијевићу (†19??)
- Овде почива раб. Бож
- ЈЕЛЕНКА
- жена покој. Живана Танасијевића из Ртара
- пож. … год. А умре … год.[3]
Споменик деци Милеве и Милуна Танасијевића
- Овде почивају два младенца покојна
- ДЕСАНКА
- непрежаљена ћерка
- Милеве и Милуна Танасијевића из Ртара
- рођена 22.II 1921.год.
- Умрла 5-ог јануара 1927.г.
- Овде вену два зелена цвета
- брат и сестра од малије љета
- Деспот син предњих родитеља
- рођен 5-ог јануара 1923.г.
- Умро 6-ог I 1925 г.
- Спомен подигоше отац Милун и мати Милева[3]
Споменик Милинки Танасијевићу (†1931)
- МИЛИНКА
- Жена Миливоја Танасијевића
- поживи 56 г
- и умре 1931.
- Спомен подиже муж
- и син Милун
- 1931[3]
Споменик Миодрагу Танасијевићу (†1931)
- МИОДРАГ
- син Миље и Милуна Танасијевића.
- Поживи 6 г.
- а Умро 1931 г[3]
Споменик Десимиру Танасијевићу (†1938)
- ДЕСИМИР
- син Милеве и Милуна Танасијевића.
- Поживи 15 г
- а умро 1938 г
- Спомен подижу родитељи
- и браћа Станоје и Жарко[3]
Споменик Винки Ђуровљевић (†1940)
- Овде почива
- ВИНКА
- жена Јеремије Ђуровљевића
- поживи 67 г.
- Умре 1940. г.
- Спомен дижу ћерка Милева
- и зет Милун
- унуци Станоје и Жарко[3]
Референце
уреди- ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ а б в г д Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
Литература
уреди- Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.