Википедија

Епитафи Тодоровићима на гробљу Буковац у Ртарима

Епитафи Тодоровићима на гробљу Буковац у Ртарима представљају значајна епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]

Драгачевски епитафи
Споменици Тодоровићима у Ртарима
Опште информације
МестоРтари
ОпштинаОпштина Лучани
Држава Србија
Време настанка19. век-20. век

Тодоровићи из Ртара

уреди

Тодоровићи из Ртара воде порекло од Радисава Тодоровића из села Лучана који се око 1835. године „призетио” у кућу Ђура Недовића, оженивши се са његовом ћерком Ружицом. Радисав и Ружица имали су осморо деце - два сина и шест ћерки. Од њиховог сина Сретена води родословно стабло ове фамилије.[2]

Тодоровићи данас живе у Ртарима и Београду. Славе Аранђеловдан.[2]

Епитафи на споменицима Тодоровићима

уреди

Споменик Радисаву Тодоровићу (†1866)

Овде почива раб. Божи
РАДИСАВ Тодоровић
поживи 60 г.
а умре 29 октобра 1866 г.
Спомен подиже му син Сретен
и њен унук Милутин[3]


Споменик Ружици Тодоровић (†1872)

Овде почива
РУЖИЦА
жена Радисава Тодоровића из Ртара
поживи 61 г.
умре 26 децембра 1872 г.
Спомен подиже јој син Сретен
и њен унук Милутин.[3]


Споменик дечаку Милораду Тодоровићу (†1891)

Овде почива раб. Божи
МИЛОРАД
син Сретена Тодоровића.
Поживи 13 г.
умре 26 августа 1891 г.
Спомен подиже му отац Сретен[3]


Споменик Сретену Тодоровићу (†1904)

ИС ХР НИ КА
О премили српски роде
умиљато стани мало овде
Не пожали труда свога
што ћеш стати и читати
спомен гроба мога
и поменути брата свога
блажено упокојеног раба
СРЕТЕНА Тодоровић
бившег житеља и земљоделца
из овог села Ртара
кои као честити Србин
у своме дому
доста је сиротиње подхранио.
Ратовао је у Српско турском рату
и рањен је 1876 г.
борећи се са непријатељем на Јавору
рањен је са леве стране у борби
и одликован је орденом
од стране владаоца.
Поживи 60 г.
престави се у веч.
30 октобра 1904. г.[3]
На надгробној пише:
СРЕТЕН 1844-1904
Под овом ладном плочом
леже кости Сретена Тодоровића
Овај спомен подигоше његова супруга Миљка
и синови Милутир Славомир и Јездимир
за вечну успомену[3]


Споменик Миљки Тодоровић (†1915) и сину Милутину (†1918)

Пред овим спомеником
почива тело покојне
МИЉКЕ
супруге Сретена Тодоровића из Ртара
рођене 1867 г.
а као напредна домаћица поживи 48 год.
умрла 17 априла 1915 године.
МИЛУТИН Тодоровић
син Сретена
рођен 1884 г.
а као ратник заробљен од стране
аустријанаца и стрељан 1918 год.
Спомен подижу јој син Јездимир
и унуци Радован Милан и Милољуб
и сна Стана
унука Олга и Славка[3]


Референце

уреди
  1. ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  2. ^ а б в Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  3. ^ а б в г д ђ е Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 

Литература

уреди
  • Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  • Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Епитафи_Тодоровићима_на_гробљу_Буковац_у_Ртарима&oldid=26879023”