Есхатологија

теолошки поглед на крај света

Есхатологија (грч. ἔσχατον-грч. λόγος) је систем религиозних учења и представа о крају света,[1] искупљењу и загробном животу, о судбини космоса и свега што постоји.[2]

То је поимање суштинске природе постојања у терминима његовог циља или крајње сврхе. Есхатологија представља један од елемената у практично свим религијским и филозофским системима мишљења. У исто време, овај појам садржи и извесну двосмисленост: он се може односити на област апсолутног (филозофску „основу егзистенције") или на догађаје који указују на циљ историјског процеса. У првом случају, есхатологија се исказује као низ реинкарнација које свој врхунац достижу утапањем у само биће (хиндуизам).

У другом случају, есхатологија је повезана с једним историјским процесом који обухвата човечанство или чак цео створени свет (јудаизам и хришћанство). Основне теме у јеврејској и хришћанској есхатологији су смрт, васкрсење, страшни суд, рај и пакао, итд. Есхатологију теолошки треба разликовати од "апокалиптицизма" који се појављује кроз еуфорично веровање да су управо сада и овде "последња времена". Есхатологију, такође, треба разликовати од прогнозирања будућности заснованог на законима научне узрочности. Таквим прогнозама се бави футурологија.

Циклична космологијаУреди

ХиндуизамУреди

Вишнуитска традиција повезује савремену хиндуистичку есхатологију са фигуром Калкија, десетог и последњег аватара Вишнуа. Многи хиндуси верују да ће се пре него што се доба приближи крају, Калки реинкарнирати у Шиву и истовремено растворити и регенерисати универзум. Насупрот томе, шивисти држе став да Шива непрестано уништава и ствара свет.[3]

У хиндуистичкој есхатологији време је циклично и састоји се од калпи. Сваки траје 4,1–8,2 милијарде година, што је период од једног пуног дана и ноћи за Браму, који ће бити жив 311 трилиона, 40 милијарди година. Унутар калпе постоје периоди стварања, очувања и опадања. После овог већег циклуса, целокупна креација ће се скупити у сингуларитет, а затим ће се поново проширити из те једне тачке, како се доба настављају у религиозном фракталном обрасцу.[4]

У оквиру садашње калпе постоје четири епохе које обухватају циклус. Оне напредују од почетка потпуне чистоће до спуштања у тоталну поквареност. Последње од четири доба је Кали Јага (за које већина Хиндуса верује да је садашње време), које карактеришу свађа, лицемерје, безбожност, насиље и пропадање. Четири стуба дарме биће сведена на једно, а истина је све што остаје.[5]

БудизамУреди

У будизму не постоји класичан опис почетка или краја;[6] Масао Абе ово приписује одсуству Бога.[7]

Историја је уграђена у континуирани процес самсаре или „беспочетне и бесконачне циклусе рађања-смрти-поновног рађања“.[8] Будисти верују да постоји крај стварима, али он није коначан, јер се морају поново родити. Међутим, писци махајанских будистичких списа успостављају специфичан извештај о последњем времену у будистичкој традицији: ово описује повратак Мајтреја Буде, који би донео крај света.[9] Ово представља једну од две главне гране будистичке есхатологије, а друга је Проповед седам Сунаца. Завршно време у будизму такође може укључивати културну есхатологију која покрива „коначне ствари“, што укључује идеју да ће се и Шакјамуни Будина дарма такође завршити.[10]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „BBC - Religions - Christianity: End Times”. BBC Online. 2011-07-19. Приступљено 2017-11-10. 
  2. ^ Carroll 2000, стр. 420.
  3. ^ „Shiva”. bbc.co.ke. BBC. BBC. Приступљено 23. 3. 2021. 
  4. ^ Hooper, Richard (20. 4. 2011). End of Days: Predictions of the End From Ancient Sources. Sedona, AZ. стр. 156. 
  5. ^ „Vishnu Purana”. Astrojyoti.com. Приступљено 21. 11. 2011. 
  6. ^ Lopez, Donald S. (2001). The Story of Buddhism. New York: Harper. стр. 33. »Unlike so many other traditions, the Buddhist scriptures contain no classic account of an end time, an apocalypse, an eschaton.«  quoted in: Netland, Harold; Yandell, Keith (2009). „The Dharma or the Gospel?”. Buddhism: A Christian Exploration and Appraisal. Downers Grove, Illinois: InterVarsity Press. стр. 196. ISBN 9780830838554. Приступљено 7. 7. 2019. 
  7. ^ Abe, Masao (1985). „Buddhist Nirvana – Its Significance in Contemporary Thought and Life”. Ур.: LaFleur, William R. Zen and Western Thought. Library of Philosophy and Religion (reprint изд.). Basingstoke: Macmillan. стр. 214. ISBN 9781349069941. Приступљено 7. 7. 2019. »Since there is no God in Buddhism, there is no creation or last judgment, but rather Emptiness. Thus, for Buddhism, history has neither beginning nor end.« 
  8. ^ Netland, Harold; Yandell, Keith (2009). Buddhism: A Christian Exploration and Appraisal. Downers Grove, IL: IVP Academic. стр. 196. ISBN 9780830838554. 
  9. ^ Birx, H. James (2009). Encyclopedia of Time: Science, Philosophy, Theology, & Culture. Thousand Oaks, CA: SAGE. стр. 409. ISBN 9781412941648. 
  10. ^ Bryant, Clifton; Peck, Dennis (15. 7. 2009). Encyclopedia of Death & Human Experience: 1-. Thousand Oaks, CA: SAGE. стр. 422. ISBN 9781412951784. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди