Прибор за јело
Прибор за јело је прибор који се користи током јела. Основни прибор за јело састоји се од четири прибора: нож, виљушка, кашика и кашичица као и чаше и тањири. Основни прибор за јело може се добити у више облика, у зависности од намене: прибор за рибу, прибор за колаче, прибор за воће, прибор за торте, прибор за сладолед итд. Прибор за јело одавно се прави од калајног гвожђа, а најчешће се израђује од нерђајућег челика, понекад метала или сребра.[1]
Особа која прави или продаје прибор за јело назива се ножар (енгл. cutler). Град Шефилд у Енглеској познат је по производњи прибора за јело још од 17. века, а по тој индустрији је назван и воз – Мастер Катлер – који вози од Шефилда до Лондона.[2] Доносећи приступачан прибор за јело масама, нерђајући челик је развијен у Шефилду почетком 20. века.[3] Главни предмети прибора за јело први пут су се појавили заједно на столовима у Британији у доба џорџијанске ере.[4] У новије време направљене су хибридне верзије прибора за јело које комбинују функционалност различитих прибора за јело, укључујући спорк (spoon / fork), спајф (spoon / knife) и норк (knife / fork). Спорф или сплејд комбинује сва три.
Употреба уреди
Виљушка и нож постављају се са леве стране тањира (нож ближе тањиру), а кашика са десне стране. Кашика за десерт на врху тањира. Прибор за јело поставља се према редоследу употребе, при чему су прва јела најудаљенија од тањира. Чаше су распоређене на врху тањира, изнад прибора за десерте, слева надесно (вода, црно вино, бело вино), од највећег до најмањег.[5]
Етимологија уреди
Енглеска реч cutler потиче од средњоенглеске речи 'cuteler', а ова заузврат потиче од старофранцуске речи 'coutelier' што долази од 'coutel'; чије значење је нож (савремени француски: couteau).[6] Рано порекло речи може се видети у латинској речи 'culter' (нож).
Композиција уреди
Метални прибор за јело уреди
Стерлинг сребро је традиционални материјал од којег се прави квалитетан прибор за јело. Историјски гледано, сребро је имало предност у односу на друге метале зато што је мање хемијски реактивно. Хемијске реакције између одређене хране и метала прибора за јело могу довести до непријатног укуса. Злато је још мање реактивно од сребра, али је употреба златног прибора за јело била ограничена на изузетно богате, као што су монарси.[7]
Челик се увек користио за утилитарније ножеве, а пјутер је коришћен за неке јефтиније предмете, посебно кашике. Од деветнаестог века, галванизовано никл сребро (EPNS) је коришћено као јефтинија замена за стерлинг сребро.[8][9]
Године 1913, британски металург Хари Брирли је случајно открио нерђајући челик,[10][11][12] омогућавајући приступачни прибор за јело масама.[3] Овај метал је постао доминантан метал који се користи у прибору за јело. Алтернатива је мелхиор, легура никла и бакра отпорна на корозију, која такође понекад може да садржи манган и никл-гвожђе.
Пластика уреди
Пластични прибор за јело је направљен за једнократну употребу и често се користи на отвореном за камповање, излете и роштиљање, на пример. Пластични прибор за јело се такође обично користи у продавницама брзе хране или за понети и добија се уз оброке у економској класи. Пластика се такође користи за дечији прибор за јело. Често је дебљи и издржљивији од пластичног прибора за јело за једнократну употребу.
Дрвени прибор за јело уреди
Дрвени прибор за јело за једнократну употребу доступан је као популарна биоразградива алтернатива. Бамбус (иако није дрво) и јавор су популарни избори.
Јестиви прибор за јело уреди
Јестиви прибор за јело се прави од осушених житарица.[13] Они се првенствено праве од пиринча, проса или пшенице. Пошто је за узгој пиринча потребно много воде, произвођачи нуде производе на бази проса као еколошки прихватљивије. Тесто се пече у калупима који га стврдњавају. Неки произвођачи нуде опцију ароматизованог прибора за јело. Јестиви прибор за јело се распада за око недељу дана ако се одложи.
Индустрија уреди
Пре средине 19. века, када је јефтин меки челик постао доступан због нових метода производње челика, ножеви (и други алати са ивицама) су се правили заваривањем челичне траке на комад гвожђа који је требало да се формира у нож, или у сендвич. челична трака између два комада гвожђа. То је учињено јер је челик тада био много скупља роба од гвожђа. Модерна сечива су понекад ламинирана, али из другог разлога. Пошто је најтврђи челик крт, слој тврдог челика се може поставити између два слоја блажег, мање крхког челика, за сечиво које добро држи оштру ивицу и мање је вероватно да ће се сломити током употребе.
Након израде, нож је морао да се наоштри, првобитно на жрвњу,[14][15] али од касног средњег века у точку за оштрење или (како су били познати у региону Шефилда) секачком точку.[16]
Прибор за јело за једнократну употребу уреди
Пластика уреди
Уведен у сврху погодности (лаган, није потребно чишћење након оброка), пластични прибор за јело за једнократну употребу постао је огромно светско тржиште.[17][18] Заједно са другим посуђем за једнократну употребу[19][20] (папирни тањири, пластични покривачи за столове, чаше за једнократну употребу, папирне салвете, итд.), ови производи су постали неопходни за индустрију брзе хране и угоститељства. Ови производи су симбол потрошачког друштва и узрок милионима тона неразградивог пластичног отпада.[21] Европска унија је забранила такве пластичне производе од 3. јула 2021. у оквиру Европске стратегије за пластику.[22][23] Забране су такође планиране у Великој Британији и Канади.[24][25]
Дрвени прибор за јело уреди
Као еколошки прихватљива алтернатива неразградивој пластици, дрвени прибор за јело добија на популарности. Неки произвођачи премазују своје производе биљним уљима, восковима и лимуновим соком безбедним за храну зарад дужег рока трајања, што их чини безбедним за људску исхрану. Прибор за јело се затим суши неколико дана пре него што напусти производни погон.[26]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „History of Table Settings”. Classroom Synonym (на језику: енглески). Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ Pathé, British. „The Master Cutler”. britishpathe.com.
- ^ а б „Made in Great Britain, Series 1, Steel”. BBC. Приступљено 28. 3. 2019.
- ^ Extraordinary Origins of Everyday Things. Reader's Digest. 27. 11. 2009. стр. 49. ISBN 978-0276445699.
- ^ „Kako pravilno rasporediti pribor za jelo? Gde na stolu treba da stoje čaše za vino i vodu”. Lepa i srećna. Архивирано из оригинала 05. 02. 2020. г. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ The Sheffield Knife Book, Geoffrey Tweedale, The Hallamshire press. 1996. ISBN 1-874718-11-3.
- ^ Miodownik, Mark (29. 4. 2015). „Stainless steel revolutionised eating after centuries of a bad taste in the mouth”. The Guardian.
- ^ Principles of Metallurgy. стр. 62. ISBN 978-1-4400-5699-4.
- ^ Gayle, Margot; Look, David W.; Waite, John G. (април 1993). Metals in America's Historic Buildings: Uses and Preservation Treatments, Pt. 1, A Historical Survey of Metals, Pt. 2, Deterioration and Methods of Preserving Metals. стр. 35. ISBN 978-0-16-061655-6.
- ^ Davis, Joseph R., ур. (1994). Stainless Steels. ASM Specialty Handbook. Materials Park, OH: ASM International. ISBN 9780871705037. Архивирано из оригинала 14. 4. 2021. г. Приступљено 8. 3. 2020.
- ^ Boulané-Petermann, L. (1996). „Processes of bioadhesion on stainless steel surfaces and cleanability: A review with special reference to the food industry”. Biofouling. 10 (4): 275—300. ISSN 0892-7014. PMID 22115182. doi:10.1080/08927019609386287. Приступљено 21. 1. 2022.
- ^ Zaffora, Andrea; Di Franco, Francesco; Santamaria, Monica (октобар 2021). „Corrosion of stainless steel in food and pharmaceutical industry”. Current Opinion in Electrochemistry. 29: Article 100760. doi:10.1016/j.coelec.2021.100760. Приступљено 21. 1. 2022.
- ^ „Edible Cutlery Market to Witness an Outstanding Growth During 2018 to 2026”. The Guardian Tribune. 23. 8. 2019. Архивирано из оригинала 28. 12. 2019. г. Приступљено 2. 9. 2019.
- ^ Grindstones, Архивирано из оригинала 2006-01-17. г., Приступљено 2010-02-10.
- ^ Knight, Edward Henry (1876), Knight's American mechanical dictionary, Houghton, Mifflin, стр. 1022—1023.
- ^ Council, ACT Heritage (јун 2015). „Background information: Molonglo Valley Grinding Grooves” (PDF). Приступљено 21. 10. 2021.
- ^ „Environmental Impact of Plastic Cutlery and Some Affordable Solutions”. Conserve Energy Future. 2018-12-07. Приступљено 2019-06-03.
- ^ „GUIDES: EATS”. Plastic Pollution Coalition. Приступљено 2019-06-03.
- ^ e.g. „Disposable Tableware”. Walmart.com. Приступљено 2018-05-23.
- ^ „Eco-Friendly Disposable Tableware Hits Mainstream”. Ecology Global Network. 2015-02-19. Архивирано из оригинала 20. 07. 2017. г. Приступљено 2018-05-23.
- ^ Schnurr, Riley E.J.; Alboiu, Vanessa; Chaudhary, Meenakshi; Corbett, Roan A.; Quanz, Meaghan E.; Sankar, Karthikeshwar; Srain, Harveer S.; Thavarajah, Venukasan; Xanthos, Dirk; Walker, Tony R. (2018). „Reducing marine pollution from single-use plastics (SUPs): A review”. Marine Pollution Bulletin. 137: 157—171. PMID 30503422. S2CID 54522420. doi:10.1016/j.marpolbul.2018.10.001.
- ^ „EU Plastics Strategy”. European Commission - European Commission. Приступљено 2019-06-03.
- ^ Valdivia, Ana Garcia (2019-01-22). „The End Of Plastic Cutlery, Plates And Straws: EU Market Says Goodbye To Single-Use Plastic Products”. Forbes. Приступљено 2019-06-03.
- ^ „Government to ban single-use plastic cutlery”. BBC News. 28. 8. 2021.
- ^ Aiello, Rachel (7. 10. 2020). „Canada banning plastic bags, straws, cutlery and other single-use items by the end of 2021”. CTVNews.
- ^ „Wooden cutlery manufacturing”. How it's Made. Архивирано из оригинала 2019-07-30. г.
Литература уреди
- Gayle, Margot; Look, David W.; Waite, John G. (април 1993). Metals in America's Historic Buildings: Uses and Preservation Treatments, Pt. 1, A Historical Survey of Metals, Pt. 2, Deterioration and Methods of Preserving Metals. стр. 35. ISBN 978-0-16-061655-6.
- Hey, D. The Fiery Blades of Hallamshire: Sheffield and Its Neighbourhood, 1660–1740 (Leicester University Press 1991). 193–140.
- Lloyd, G. I. H. The Cutlery Trades: An Historical Essay in the Economics of Small Scale Production. (1913; repr. 1968).
- Beck, Benjamin B. (1980). Animal tool behavior : the use and manufacture of tools by animals. New York: Garland STPM Pub. ISBN 0-8240-7168-9. OCLC 5607368.
- Shumaker, Robert W.; Walkup, Kristina R.; Beck, Benjamin B. (2. 5. 2011). Animal Tool Behavior: The Use and Manufacture of Tools by Animals. ISBN 978-0801898532. Архивирано из оригинала 29. 8. 2022. г. Приступљено 28. 8. 2022.
- Finn, Julian K.; Tregenza, Tom; Norman, Mark D. (2009). „Defensive tool use in a coconut-carrying octopus”. Curr. Biol. 19 (23): R1069—R1070. PMID 20064403. S2CID 26835945. doi:10.1016/j.cub.2009.10.052
. - Jones, T. B.; Kamil, A. C. (1973). „Tool-making and tool-using in the northern blue jay”. Science. 180 (4090): 1076—1078. Bibcode:1973Sci...180.1076J. PMID 17806587. S2CID 22011846. doi:10.1126/science.180.4090.1076. Архивирано из оригинала 2022-05-10. г. Приступљено 2022-08-28.
- Tom L. Beauchamp; R.G. Frey, ур. (2011). The Oxford Handbook of Animal Ethics. Oxford University Press. стр. 232. ISBN 978-0195-3719-63.
- Jones, S.; Martin, R.; Pilbeam, D., ур. (1994). The Cambridge Encyclopedia of Human Evolution
. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-32370-3. - McPherron, Shannon P.; Zeresenay Alemseged; Curtis W. Marean; Jonathan G. Wynn; Denne Reed; Denis Geraads; Rene Bobe; Hamdallah A. Bearat (2010). „Evidence for stone-tool-assisted consumption of animal tissues before 3.39 million years ago at Dikika, Ethiopia”. Nature. 466 (7308): 857—60. Bibcode:2010Natur.466..857M. PMID 20703305. S2CID 4356816. doi:10.1038/nature09248.
- Sahnouni, Mohamed; Semaw, Sileshi; Rogers, Michael (2013-07-04). „The African Acheulean”. Oxford Handbooks Online. doi:10.1093/oxfordhb/9780199569885.013.0022. Архивирано из оригинала 2022-07-30. г. Приступљено 2021-01-27.
- Hägermann, Dieter; Schneider, Helmuth (1997), Propyläen Technikgeschichte. Landbau und Handwerk, 750 v. Chr. bis 1000 n. Chr. (2nd изд.), Berlin, ISBN 3-549-05632-X
- White, Lynn Jr. (1962), Medieval Technology and Social Change, Oxford: At the Clarendon Press
- Dhamija, Jasleen (1970), Indian folk arts and crafts, National Book Trust, India, 1992, „The simple clay kulhar, which is made in thousands as an inexpensive container for curd, sweets, tea or water, and after being used only once is thrown away, has the same form as those excavated at the Indus Valley or ...”
- Hankin, Nigel B. (1997). Hanklyn-janklin: a stranger's rumble-tumble guide to some words, customs, and quiddities, Indian and Indo-British. Banyan Books. ISBN 9788186558065. „For the fussy, on request, the beverage will usually be served in a hand- less, unglazed, disposable earthenware pot, the kulhar, straight from the kiln ...”
- „Cakes and Desserts”. bittersweetnyc.com. Bittersweet NYC. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 4. 9. 2010. „Kulfi (Indian Ice Cream) ... in India is traditionally served in Kulhars, unbaked terracotta ...”
- Jain, Sonu (6. 7. 2004), „Why Laloo's kulhad isn't as green as he makes it out to be”, Indian Express, „Contrary to common perception, the red kulhad takes nearly a decade to return to its natural form ... "The water in the clay disappears and the salts melt into a glassy state and bind together making the clay stronger," said D Chakravorty, ceramic engineer at CGCRI. It takes a while before this salt, exposed to vagaries of nature, decomposes ...”
- „Change on table: Ditch the plastic spoons and plates, make an informed choice”. The Financial Express. 2017-12-24. Приступљено 2018-05-23.
- Embree, Kari (2016-04-15). „Eating our way out of the plastic waste dilemma”. PlasticsToday. Архивирано из оригинала 07. 07. 2018. г. Приступљено 2018-05-23.
- „PAPSTAR”. PAPSTAR. Архивирано из оригинала 24. 01. 2020. г. Приступљено 2018-05-23.
- Pierson, Phebe (2019-04-22). „You Asked: What Are the Most Eco-Friendly Garbage Bags?”. State of the Planet - Columbia University (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2019-05-04. г. Приступљено 2021-01-05.
Спољашње везе уреди
- Associazione culturale Coltellinai Forgiatori Bergamaschi - Research laboratory on damascus steel