Живко Ђуза је афористичар и шахиста из Босне и Херцеговине. Рођен је 21. јануара 1953. године[1] у Подрашници, општина Мркоњић Град, гдје и данас живи. Објавио је четири збирке афоризама, а мркоњићка општина је 2012. суфинансирала издавање његове књиге „Шта су писци хтјели да кажу“.[2] Афоризми су му заступљени у првом тому књиге „Бисери балканског афоризма“ македонског књижевника Васила Толевског[3], лексикону афоризама „Извајане мисли 4“ чији су приређивачи Славомир Васић и Иван Матејевић[4], „Антологији афоризама Босне и Херцеговине“ Јове Николића[5] и др.

Живко Ђуза
Датум рођења(1953-01-21)21. јануар 1953.(67 год.)
Место рођењаМркоњић Град
 ФНРЈ

Ђуза је добитник друге награде „Милован Илић Минимакс“ на Четвртом међународном фестивалу за хумор и сатиру који је одржан 2010. у Ветернику[6] и награде за позлаћени афоризам на конкурсу „Шта нам могу свјетске пандемије“, који је одржан исте године у Мркоњић Граду.[7]

Такође се бави и шахом. Побједник је шаховског турнира одржаног у Масловарама 2005. године.[8]

БиблиографијаУреди

  • „Прогнозе из воде“, 2008.[9]
  • „Истрага је у току“, ЈУ Културни центар „Петар Кочић“ Мркоњић Град и „Арт-принт“ Бања Лука, 2010.[10]
  • „Буква ливадарка“, ЈУ Културни центар „Петар Кочић“ Мркоњић Град, 2011.[11]
  • „Шта су писци хтјели да кажу“, 2012.[2]

ИзвориУреди