Животни стандард у Југославији

При анализи животног стандарда у Југославији после Другог светског рата се има у виду његово уже значење. Другим речима, ово разматрање је ограничено на посматрање личне и заједничке потрошње у Југославији. Динамичан пораст производње, који је остварен у СФРЈ током послератног периода, ширио је материјалну основу за подмиривање разноврсних потреба људи.[1][2]

Позиција и величина Југославије кроз године:
1918–1941 —  Краљевина Југославија
1945–1992 —  СФР Југославија
1992–2003 —  СР Југославија

Детаљнији увид у кретање личне потрошње пружа табела

СФРЈ
Израчунато на основу података СГЈ-1980 и СГЈ-1991
1953-1964 (1952=100) 1965-1979 (1964=100) 1980-1989 (1979=100) 1953-1989 (1952=100)
6,9 5,4 0,1 4,4

Послератно раздобљеУреди

У првим послератним годинама напори друштва су били усмерени на убрзање привредног развоја. Висока издавања за акумулацију и инвестиције[3] нису остављала простор за повећање личне потрошње. Од 1952. године лична потрошња почиње да расте, и то најпре умереним темпом до 1956, а затим веома брзо. У целом посматраном периоду она се повећала ѕа 5,2 пута, уз просечну годишњу стопу раста од 4,4%. Дугорочно гледано темпо повећања личне потрошње слаби. До драстичног успоравања долаѕи у осамдесетим годинама када лична потрошња бележи незнатан раст од 0,1% просечно годишње.

Послератни период[4] је обележен значајним променама у структури личне потрошње. Све до 1979. године те промене су следиле уобичајен образац смањивања релативног удела издатака за исхрану, одећу, обућу, пиће и дуван. Трошкови исхране су на почетку послератног развоја чинили више од половине свих издатака ѕа личну потрошњу, да би се крајем седамдесетих година свели на мање од 2/5. Наведеним променама ослобођен је простор за потпуније задовољавање других потреба, својствених вишем нивоу привредног и друштвеног развоја.

1952 1964 1979 1989
Исхрана 53,7 44,9 37,7 38,7
Пиће и дуван 13,6 9,2 10,6 9,7
Одећа и обућа 18,8 15,9 11,3 9,5
Намештај и опр.за домаћинство 4,8 8,6 9,7 8,9
Огрев, осветљење и одрж.стана 6,3 4,8 7,3 7,9
Хигијена 2,6 3,9 3,8 3,9
Образовање и култура 0,7 3,3 4,2 4,5
Саобраћај и ПТТ услуге 1,7 5,9 11,8 11,6
Нераспоређено -4,5 0,6 - -

Економска кризаУреди

Са избијањем економске кризе 80-тих година долазе до изражаја неповољна кретања у структури личне потрошње. Учешће издатака ѕа исхрану поново расте, док се удео трошкова за задовољавање неких потреба вишег реда смањује, нпр. трајних потрошних добара, у која спадају намештај и опрема ѕа домаћинство. СФРЈ је постигла значајне резултате и у области заједничке потрошње. Карактер друштвених односа (социјализам) обавезивао је СФРЈ на релативно велика издвајања за ове сврхе.

1964. 1979. 1989.
Укупно 10,3 13,1 12,3
Образовање 3,5 4,7 3,7
Научно-истраживачка делатност 0,9 1,3 1,2
Култура и уметност 0,9 1,4 1,2
Здравствена заштита 4,0 4,7 5,0
Социјална заштита 1,0 1,0 1,2

Издаци за образовање и здравствену заштиту, како показују наведени подаци, учествују са највећим процентом у друштвеном производу. О несумњивом напретку образовања током послератног прериода сведоче многи показатељи. Поменимо само да је знатно повећан број школа, проширен наставни кадар и побољшана његова квалификациона структура.Развој школства утицао је на подизање образованог нивоа становништва,о чему је раније било речи.

Значајни резултати су постигнути и у здравственој заштити и побољшању здравственог стања становништва. Повећани су капацитети здравствених организација и број стручних кадрова. У 1952. години је било 6.364 лекара, а у 1989. години 7,3 пута више тј. 46.399. Научно-истраживачка делатност је такође напредовала. Постигнути развој више потрвђују подаци о повећању научно-истраживачког кадра и ширењу мреже научних установа него о стварној заснованости нове производње и технологије на сопственим проналасцима. Треба имати у виду да се наука пре свега јавља као важан чинилац привредног развоја, а тек индиректно као елеменат животног стандардда.

Осамдесетих година се криза јављала кроз инфлацију и недостатак неких роба на тржишту. Ово је решавано повољним кредитима, ограничавањем потрошње или издавањем бонова за поједину робу.

Економске недаће кроз које су Србије и Црна Гора (СР Југославија) прошле у деведесетим годинама неповољно су се одразиле на животне услове становништва. Просечна зарада у 2000. износила је тек 37% зараде остварене у 1990, а просечна пензија 40% њеног нивоа из поменуте године. У таквим околностима осетно је смањена лична потрошња становништва.

1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999, 1992-1999.
-21,3 -32,5 11,2 12,4 14,4 4,5 4,1 -18,0 -4,7

Деведесете и економске реформеУреди

Велики пад личне потрошње почетком деведесетих изазвао је негативне промене у њеној структури, а посебно у нивоу и квалитету исхране. Удео расхода за исхрану у укупној личној потрошњи повећао се на преко 50% у 1993. да би се ѕатим постепено смањивао, тако да је у 1998. износио око 43%. Последњих година, почевши од ратне 1999, удео исхране поново расте и у 2001. премашује 50%. Процес сиромашења великог дела становништва наше земље током деведесетих година био је очигледан. Емпиријске анализе то сасвим јасно потврђују. Тешке економске прилике у земљи, обележене великим падом производње, као и хиперинфлацијом, повећањем размера отворене и прикривене незапослености, смањивањем реалних прихода становништва,неминовно су довеле до ширења сиромаштва.

Према једном истраживању, које се заснива на линији сиромаштва од $4 једнаке куповне снаге дневно, у СФРЈ је 1994. години готово четвртина становништва (23,5% или око 2,3 милиона људи) живела у сиромаштву.У односу на 1990. годину, када је удео (број) сиромашних износио 7,7% (око 755 хиљада људи) размере сиромаштва су повећане за више од три пута. Уз традиционалну сиротињу, међу сиромашним становницима Србије и Црне Горе (СРЈ) у 1994. нашао се и не мали број нових сиромаха иѕ редова средње класе, која се брзо топила у условима свеопште кризе у привреди и друштву.

Са побољшањем економских прилика у земљи многи од њих су успели да се извуку испод линије сиромаштва и поправе свој социоекономски положај. Анализа сиромаштва у Србији и Црној Гори (СРЈ), која почива на линији сиромаштва утврђеној на бази вредности минимума потрошачке корпе производа и услуга неопходних за задовољавање потреба домаћинстава, показује да је број сиромашних опао од 2.413 хиљада у 1992. на 2.183 хиљаде у 1995, односно 1.833 хиљаде у 1997. години. Одговарајуће стопе сиромаштва су износиле редом 23,1%, 20,7%, и 17,3% У 1999. удео сиромашних у укупном становништву СР Југославије (овог пута без КиМ) достиже 29,4%. На повећање размера сиромаштва превасходно је утицало НАТО бомбардовање, које је довело до осетног пада реалног друштвеног производа, што се неповољно одразило на висину плата, пензија и социјалних давања, посматраних у реалном изразу.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „The Story of Yugoslavia”. The New York Times (на језику: енглески). 23. 01. 1990. ISSN 0362-4331. Приступљено 13. 12. 2018. 
  2. ^ Деветаковић, Стеван; Гавриловић, Биљана Јовановић; Рикаловић, Гојко. Национална Економија. Економски факултет у Београду. 
  3. ^ „INVESTICIONA POLITIKA I INVESTICIONA ULAGANJA PREDUZEĆA”. Scribd (на језику: енглески). Приступљено 14. 12. 2018. 
  4. ^ „Posledice Drugog svetskog rata, holokaust, genocid, stradanja u ratu Flashcards”. Quizlet (на језику: енглески). Приступљено 2018-12-18. 

ЛитератураУреди

  • Национална Економија,Стеван Деветаковић; Биљана Јовановић Гавриловић; Гојко Рикаловић,Економски Факултет у Београду