Жути ноћурак (лат. Oenothera biennis), је лековита врста из рода Oenothera пореклом из источне и централне Северне Америке, од Њуфаундленда западно до провинције Алберта, на југоистоку до Флориде и на југозападу до Тексаса и широко натурализована на другим местима са умереном и суптропском климом.[2] од семена ноћурка, добија се уље, богато есенцијалним масним киелинама.[3][4]

Жути ноћурак
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
O. biennis
Биномно име
Oenothera biennis
Синоними[1]
  • Brunyera biennis Bubani
  • Oenothera chicaginensis de Vries ex Renner & Cleland
  • Oenothera chicagoensis Renner ex R.E.Cleland & Blakeslee
  • Oenothera grandiflora L'Hér.
  • Oenothera muricata L.
  • Oenothera pycnocarpa G.F. Atk. & Bartlett
  • Oenothera renneri H.Scholz
  • Oenothera rubricaulis Kleb.
  • Oenothera stenopetala E.P. Bicknell
  • Oenothera suaveolens Pers.
  • Onagra biennis (L.) Scop.
  • Onagra muricata (L.) Moench

Раст и цветање

уреди
Отворен цвет увече
Затворен цвет ујутру
 
Илустрација ноћурка

Жути ноћурак је двогодишња биљка, стабљике високе од 30 до 150 цм. Листови су елиптични, таласасто назубљеног обода, дужине 5-20 цм и 1-2,5 цм широки.

Цветање траје од краја пролећа до краја лета. Цветови су хермафродитни, мирисни,налазе се на високом стаблу и трају само до поднева. Отварају се приметно брзо свако вече правећи интересантан спектакл, одакле име ноћурак.

Цвеће је жуто 2,5-5 цм пречника са четири латице. Цвет има, за нас не видљив, путоказ за нектар. Ова шара на цвету је видљива под ултраљубичастим светлом и видљива је за опрашиваче, лептире и пчеле.

Плод је чаура 2-4 цм дуга и 4-6 мм широка са пуно семена које је дуго од 1-2 мм и које се ослобађа када се зрела чаура отвори у четири режња.[5][6][7][8]

Екологија

уреди

Семе биљке је важна храна за птице[9]

Распрострањење

уреди

У Србији, ноћурак се гаји али је чест и подивљао, поред путева, на песковитом терену, обалама река, на железничким насипима.

Употреба

уреди

Зрело семе садржи око 7-10% гама-линоленске киселине (ГЛК) која је есенцијална масна киселина. Уље јагорчевине (епо), које садржи ГЛК се често корисити за лечење неких медицинских обољења[10] и сматра се за додатак исхрани, а не као лек.

Листови биљке су јестиви када се користе као поврће.[11] Корен је јестив такође.[9]

Референце

уреди
  1. ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Приступљено 7. 12. 2014. 
  2. ^ Germplasm Resources Information Network: Oenothera biennis Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015)
  3. ^ http://www.umm.edu/altmed/articles/evening-primrose-000242.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2013) (Retrieved 6/17/13)
  4. ^ http://nccih.nih.gov/health/eveningprimrose (Retrieved 6/17/13)
  5. ^ Borealforest: Oenothera biennis Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јул 2007)
  6. ^ Plants of British Columbia: Oenothera biennis Архивирано на сајту Wayback Machine (21. децембар 2016)
  7. ^ Jepson Flora: Oenothera biennis
  8. ^ Ultraviolet Flowers: Oenothera biennis
  9. ^ а б „Lady Bird Johnson Wildflower Center”. Приступљено 7. 12. 2014. 
  10. ^ Mayo Clinic - Drugs and Supplements: Evening primrose (Oenothera spp.
  11. ^ Gaertner, Erika E. (1968). „Additions to the list of wild edible plants preservable by the deep freeze method”. Economic Botany. 22 (4): 369—370. S2CID 25710135. doi:10.1007/BF02908133. 

Спољашње везе

уреди