Задњи ушни живац (лат. nervus auricularis posterior) је бочна грана фацијалног живца, која се одваја након што фацијални живац изађе кроз стиломастоидни отвор и напусти лобањску дупљу. Пружа се косо навише и уназад између ушне шкољке и мастоидног наставка слепоочне кости (паралелно са задњом ушном артеријом) и дели се на ушне и потиљачне гране.[1][2][3]

Живци главе и врата

Ушне гране инервишу поткожну мускулатуру спољашњег уха, док потиљачне гране одлазе уназад и инервишу задњи (потиљачни) трбух потиљачно-чеоног мишића.

Извори уреди

  1. ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  2. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература уреди

  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 


Мождани живци
0 крајњи живац | I мирисни живци | II видни живац | III живац покретач ока | IV трохлеарни живац | V трограни живац (офталмични, горњовилични, доњовилични живац) | VI живац одводилац | VII живац лица | VIII тремно-пужни живац | IX језично-ждрелни живац | X живац луталац | XI помоћни живац | XII подјезични живац