Зарија Д. Вукићевић

Зарија Д. Вукићевић (Ваљево, 4. јун 1899Опатија, 20. мај 1978[1]) био је српски приповедач из прве половине двадесетог века.

Зарија Вукићевић
Датум рођења(1899-06-04)4. јун 1899.
Место рођењаВаљевоКраљевина Србија
Датум смрти20. мај 1978.(1978-05-20) (78 год.)
Место смртиОпатијаСФРЈ

Биографија уреди

Рођен је 4. јуна 1899. године у Ваљеву, али је од детињства био везан за Крагујевац. У том граду се школовао и за време Првог светског рата из њега је са Шумадијском дивизијом, као добровољац, кренуо на пут преко Албаније и доспео на Крф. Касније је, са групом српских ђака, упућен на школовање прво у Француску, а потом и у Енглеску.

У периду од 1924. до 1933. године био је професор Мушке гимназије у Крагујевцу. После 1933. напустио је Крагујевац и преселио се у Београд.

Последње деценије живота провео је у Опатији. У том граду је и умро 1978. године.

Литерарни рад уреди

Литерарним радом се бавио још као гимназијалац.

У периду између два рата објавио је две збирке приповедака: Кад судбина флертује (1932) и На животним кривинама (1936). Након Другог светског рата своје приче је објављивао у дневним новинама и књижевним часописима: београдска Политика, Наша стварност, Јеж и Календар јежа.

Из политичких разлога, самосталне књиге није могао да објављује.

После његове смрти, крагујевачка Народна библиотека Вук Караџић је објавила репринт издање књиге Црква Св. Ђорђа на Опленцу, као и књигу приповедака Англо-саксонски медаљон (2002), роман Вечера у краљевском двору (2003), књигу Есеји, предавања, успомене (2007) и дневник из Првог светског рата Трагична деветсто петнаеста: Повлачење кроз Албанију (2014) из Вукићевићеве рукописне заоставштине.

Поред списатељског, значајан је и његов преводилачки рад.

Референце уреди

  1. ^ Српски биографски речник, том 2, одредница „Вукићевић, Зарија Д.“, pp. 425, Матица српска, Нови Сад, 2006. године

Спољашње везе уреди