За Елизу
3а Елизу (нем. Für Elise) је назив једне од најпопуларнијих композиција Лудвига ван Бетовена, Багатела у A молу (WoO 59 и Bia 515) за соло клавир, означена poco moto датирана на 27. април 1810. Оригинални потписани рукопис је изгубљен и само дело није објављено до 1865.
Позадина уреди
Није сигурно ко је Елиза. Неки научници су тврдили да је она била Бетовенова пета љубавница, док су други сугерисали да је откривач комада, Лудвиг Нол, можда погрешно преписао наслов, а да је оригинални рад назван „За Терезу“ (нем. Für Therese)[1] (по Терерези Малфати фон Роренбах цу Деза (нем. Therese Malfatti von Rohrenbach zu Dezza), Бетовеновој пријатељици и ученици коју је он запросио 1810, али је она одбила и удала се за племића и аустријског државног чиновника Вилхема фон Дросдика (нем. Wilhelm von Droßdik) 1816). Још једна теорија је да је Елизабета Рекел Елиза (нем. Elisabeth Röckel, 1793–1883), немачки сопран и сестра Јосипа августа Рекел.[2] Није познато како је аутограм од 'Албумблат' Уо 59 завршио у поседу Бабете Бредл (који има такође у власништву остале примерке Бетовенова дела у руци Тереза Малфате) у Минхену.
Контроверза уреди
Дана 13. октобра 2009. пијаниста и музиколог Лука Чанторе, представљајући своје 8 година дуго истраживања на Универзитету у Барселони, је изјавио да Бетовен није писао овај комад, већ немачки музиколог Лудвиг Нол, који је комбиновао неколико некатегорисаних Бетовенових партитура.[3].
Референце уреди
- ^ Max Unger, translated by Theodore Baker, "Beethoven and Therese von Malfatti," The Musical Quarterly 11, no. 1 (1925): 63-72.
- ^ Klaus Martin Kopitz, Beethoven’s ‘Elise’ Elisabeth Röckel: a forgotten love story and a famous piano piece, in: The Musical Times, vol. 161, no. 1953 (Winter 2020), p. 9–26, (Essay online)
- ^ ¿Escribió Beethoven Para Elisa?, Приступљено 5. 4. 2013.
