Зграда Учитељског дома у Нишу
Зграда Учитељског дома у Нишу, саграђена је 1933. године за потребе смештаја и рада учитеља и предата на управљање Учитељском удружењу Ниша. Представља заштићено непокретно културно добро као споменик културе.[1]
| Зграда Учитељског дома у Нишу | |
|---|---|
 Зграда Учитељског дома у Нишу | |
| Опште информације | |
| Место | Ниш |
| Општина | Медијана |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 1933. |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Власник | Град Ниш |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
Градња
уредиУчитељско удружење је на плацу добијеном од Општне 1922. године, са градњом зграде отпочело 1930. године[2] према пројектима архитеката Јулијана Дјупона и Боре Симовића, који су уједно вршили и надзор над извођењем радова.[3] Са изградњом је завршено 1932. године. Зграда је свечано отворена 10. јануара 1933. године. Изграђен је за потребе смештаја деце изгинулих улитеља у Првом светском рату и за разне културне и друштве потребе Југословенског удружења учитеља.[4]
Учитељски дом је дизајниран у духу еклектицизма. Његов угаони положај одређује његову асиметричну полигоналну раван, а угаона фасада истакнута је великом осмоугаоном куполом. Зграда се састоји од приземља и другог спрата. Приземље и спрат су одвојени кабловима који хоризонтално испреплићу фасаде, вертикални ритам обезбеђују високи прозори одвојени стилизованим ангажованим пиластрима. Угаона фасада има балкон са балустрадом. У североисточном крилу зграде, у улици Краља Стефана Првовенчаног, налази се улаз са великим двокрилним степеништем које води у предсобље, а затим у свечану салу. Са предње стране, са стране Синђелићевог трга, главни улаз води у ходник и широко двоструко степениште које такође омогућава приступ учитељској соби са заједничком кухињом. Осим архитектонске вредности, зграда има историјски значај јер сведочи о развоју културних и образовних активности у јужној Србији. Елегантне је окер боје.[5]
Намена
уредиУ годинама после Другог светског рата у овој згради је била Уметничка школа, у чијем дворишту су лети приређиване врло посећене игранке. У сали Учитељског дома одржаване су школске позоришне представе, а једно време радио је и дечји биоскоп „Кекец”.[6]
Током 1980-их и 1990-их, у приземљу дома било је представништво и нишка књижара Штампарије „Просвета”.
По најновијим информацијама, Зграда Учитељског дома биће реконструисана а самим тим биће јој и одрађена пренамена. Нова намена ће јој бити Омладински центар где ће се омогућити младима да стварају боље идеје и друштво. Овом реконструкцијом и променом намене зграде, омладина добија простор у коме би могла да се осећа слободно, буде креативна, да смишља неке нове, лепе ствари у смислу сликарства, музике, развоја сопствених потреба, потреба младих.Саму реконструкцију и пренамену зграде финансираће Град Ниш у сарадњи са Министарством туризма и омладине. [7]
Референце
уреди- ^ „Одлука о утврђивању зграде Учитељског дома у Нишу за споменик културе: 39/1997-815”.
- ^ З. Чемерикић, Јулијан Љ. Дјупон, Друштво архитеката Ниша, Ниш. (2013). стр. 26.
- ^ Енциклопедија Ниша - Историја, Градина, ниш, 1995.
- ^ Историја Ниша 2, Историјски институт Београд, Градина и Просвета Ниш. (1984). стр. 423.
- ^ „Дворци Србије”.
- ^ „Много је напуштених јавних објеката у Нишу”. Politika Online. Приступљено 2024-05-05.
- ^ „Омладински центар у Нишу”. Приступљено 2024-09-03.
Спољашње везе
уреди
Медији везани за чланак Зграда Учитељског дома у Нишу на Викимедијиној остави
