Земаљска српска народна странка

Земаљска српска народна странка, у Румунији (или краће само Српска странка) је била политичка партија српског народа у Румунији од 1934. до 1938. године. Била је једина и водећа политичка странка румунских Срба, основана од стране разочараних интелектуалаца, а укинута увођењем фашистичке диктатуре.

Срби у Румунији

После Првог светског рата, почеле су идеје о политичкој организацији српског народа који се нашао под Румунијом, након што је анектирала по договору већину Баната 1918. године и након признавања чина Тријанонским миром 1921. године, јер су били одсечени од своје браће са којом су били политички везани у време Аустроугарске монархије. Након великог таласа исељавања у новостворену Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, свега око 45.000 Срба је остало у Румунији, скоро без икакве интелигенције. Али како су године пролазиле, тако је и расла интелигенција. Срби су чинили сељачко становништво, тако да се само мањински број људи у градовима политички активира, као активисти ширих општерумунских странака, а Срби излазе на изборе за опште странке и, из политичког необразовања, гласају углавном насумично. Треба нагласити и да су српски вођи, као нпр. архимандрит Стефан Николић, уредник српског листа у Румунији Гласник од 1921. године, који се 1927. године захвалио на непоцепаности Српства на партије.

Неуспели покушаји оснивања партије

Др Стојан Николић почиње да ради на окупљању људи за српску странку, 1926. године, али у томе не успева, јер не окупља довољно људи и странка није никада ни коначно оформљена. Доласком 1930.-их и румунске партије раде на подршци образовању политичких странака српског народа, како би их мотивисале да гласају за њих. Др Стојан Николић и др Милан Калиновић оснивају Српску странку 1932. године под патронатом Либералне партије ради сакупљања гласова у тамиш-торонталској регији, док истовремено Национална сељачка партија формира још једну српску политичку странку са потпуно истим именом, Српска странка, под Милутином Манојловићем да би у карашкој регији сакупила гласове. Избори су одржани 1933. године, Срби нису ништа њима добили и показало се да су ове партије само формиране због политичке борбе румунских странака у српском бирачком телу међусобно, а после избора 1933. године, угашене су.

Земаљска српска народна странка

Стога разочарани учесници 1933. године се сви заједно окупљају и оснивају јединствену Земаљску српску народну странку у Румунији, којој би као једној јединој српској странци било исто прихваћено и краће име Српска странка. Крајем '33. Милутин Манојловић у Темишвару оснива политичко гласило ЗСНС-а, Темишварски весник, а процес окупљања политичких лидера Срба у Румунији се завршава приступом др Спасоја Николића странци априла 1934. године.