Зигфрид Зелберхер
Зигфрид Зелберхер (нем. Siegfried Selberherr; Клостернојбург, Аустрија, 3. август 1955) је истакнути аустријски научник у области микроелектронике. Професор је на Институту за микроелектронику [1] Техничког универзитета у Бечу (нем. Technische Universität Wien, TU Wien [2]). Главна тема његових истраживања су моделовање и симулација физичких појава у области микроелектронике.
| Зигфрид Зелберхер | |
|---|---|
 Зигфрид Зелберхер | |
| Датум рођења | 3. август 1955. |
| Место рођења | Клостернојбург |
БиографијаУреди
Од 1988. Зигфрид Зелберхер је редовни професор на предмету Софтверска технологија микроелектронских система на Техничком универзитету у Бечу (TU Wien). Студирао је електротехнику на Техничком универзитету у Бечу, где је 1978. године добио звање дипломираног инжењера, да би 1981. године докторирао у области техничких наука, а 1984. године завршио је и хабилитацију чиме је изабран за доцента. Након тога неколико година провео је као гостујући истраживач у Беловим лабораторијама.[3] периоду од 1996. до 2020. године проф. Селберхер је био истакнути предавач за Удружење електронских уређаја (EDS - Electron Devices Society) од Институтa Инжењера Електротехнике и Електронике (IEEE). Проф. Селберхер је дуги низ година био на челу Института за микроелектронику при ТУ Беч (сада овај институт води његов млађи колега Тибор Грасер). У периоду од 1998. до 2005. године био је декан Факултета за електротехнику и информационе технологије.[4] Између 2001. и 2018. био је члан и заменик председника надзорног одбора амс АГ и од 2018. служи као научни саветник одбора. Од 2004. члан је саветодавног одбора у Међууниверзитетском одсеку за агробиотехнологију (Inter-University Department for Agrobiotechnology, IFA-Tulln [5]).
ДостигнућаУреди
У својој научној каријери проф. Зигфрид Зелберхер је до сада, са својим тимовима истраживача, објавио више од 400 научних радова у часописима и више од 1200 радова у зборницима научних конференција, при чему је одржао више од 250 позивних предавања. Осим тога, аутор је три књиге и уредник више од 40 других књига, а био је и ментор више од 100 докторских дисертација.
Током свог истраживачког рада проф. Зигфрид Зелберхер је развио симулатор MOS (Metal-Oxide-Semiconductor) полупроводничких компонената, познат под називом MINIMOS, у коме је имплементиран модел за покретљивост носилаца наелектрисања који носи његово име. Осим тога, руководио је великим бројем истраживачких пројеката финансираних од стране познатих полупроводничких компанија и агенција, као што су Аустријски научни фонд (Austrian Science Fund — FWF [6]), Истраживачко удружење Кристија Доплер (Christian Doppler Research Association — CDG [7]), и Европски истраживачки савет (European Research Council — ERC [8]).
НаградеУреди
(Избор)
- 2021: 'Fellow' Азијско-пацифичког удружења за вештачку интелигенцију (AIAA)[9]
- 2021: 'Life Fellow' од Института Инжењера Електротехнике и Електронике, IEEE
- 2018: Кледо Брунети Награда од Института Инжењера Електротехнике и Електронике, IEEE
- 2015: Франц Дингхофер медаља Дингхофер института[10]
- 2014: Марин Дринов медаља: почасни знак Бугарске академије наука[11]
- 2013: Редован Члан на Европској Академијi[12]
- 2011: Сребрни крст части за услуге у Доњој Аустрији [13]
- 2009: 'Advanced Grant' од ERC-а [14]
- 2006: Почасни докторат Универзитета у Нишу
- 2005: Велика Медаља Части за Служење Републици Аустрији
- 2004: Пуно чланство у Европској Академији Наука и Уметности [15]
- 2001: Награда Ервин Шредингер од Аустријске Академије Наука, ÖAW [16]
- 1994: Медаља Wilhelm Exner од Аустријске Трговачке Асоцијације, ÖGV [17]
- 1993: 'Fellow' од Института Инжењера Електротехнике и Електронике, IEEE
- 1986: Награда Heinz Zemanek од Аустријског Друштва Информатичара, ÖCG [18]
- 1983: Награда Dr. Ernst Fehrer Техничког универзитета у Бечу, TU Wien
Важне ПубликацијеУреди
(Избор)
Радови у научним часописимаУреди
- L. Filipovic, S. Selberherr. Thermo-Electro-Mechanical Simulation of Semiconductor Metal Oxide Gas Sensors., Materials, Vol.12, No.15, pp. 2410-1–2410-37, 2019, doi:10.3390/ma12152410.
- V. Sverdlov, S. Selberherr. Silicon Spintronics: Progress and Challenges., Physics Reports, Vol.585. стр. 1–40, 2015, doi:10.1016/j.physrep.2015.05.002.
- H. Ceric, S. Selberherr. Electromigration in Submicron Interconnect Features of Integrated Circuits., Materials Science and Engineering R, Vol.71, pp. 53-86, 2011, doi:10.1016/j.mser.2010.09.001.
- V. Sverdlov, E. Ungersboeck, H. Kosina, S. Selberherr. Current Transport Models for Nanoscale Semiconductor Devices., Materials Science and Engineering R, Vol.58, No.6-7, pp. 228-270, 2008, doi:10.1016/j.mser.2007.11.001.
- T. Grasser, T.-W. Tang, H. Kosina, S. Selberherr. A Review of Hydrodynamic and Energy-Transport Models for Semiconductor Device Simulation., Proceedings of the IEEE, Vol.91, No.2, pp. 251-274, 2003, doi:10.1109/JPROC.2002.808150.
- S. Selberherr, A. Schütz, H. Pötzl. MINIMOS – A Two-Dimensional MOS Transistor Analyzer., IEEE Trans.Electron Devices, Vol.ED-27, No.8, pp. 1540-1550, 1980, doi:10.1109/T-ED.1980.20068.
КњигеУреди
- M. Nedjalkov, I. Dimov, S. Selberherr. Stochastic Approaches to Electron Transport in Micro- and Nanostructures, Birkhäuser, Basel, ISBN 978-3-030-67916-3, 214 страници, 2021, doi:10.1007/978-3-030-67917-0.
- R. Klima, S. Selberherr. Programmieren in C, 3. Auflage. Springer-Verlag, Wien-New York. ISBN 978-3-7091-0392-0., 366 страници, 2010, doi:10.1007/978-3-7091-0393-7
- J.W. Swart, S. Selberherr, A.A. Susin, J.A. Diniz, N. Morimoto. (Eds.) Microelectronics Technology and Devices, The Electrochemical Society. ISBN 978-1-56677-646-2 , 661 страници, 2008.
- T. Grasser, S. Selberherr. (Eds.) Simulation of Semiconductor Processes and Devices, Springer-Verlag, Wien-New York. ISBN 978-3-211-72860-4 , 460 страници, 2007, doi:10.1007/978-3-211-72861-1.
- F. Fasching, S. Halama, S. Selberherr. (Eds.) Technology CAD Systems, Springer-Verlag, Wien-New York. ISBN 978-3-7091-9317-4 309 страници, 1993, doi:10.1007/978-3-7091-9315-0.
- S. Selberherr. Analysis and Simulation of Semiconductor Devices. Springer-Verlag, Wien-New York. ISBN 978-3-7091-8754-8. 294 страници, 1984, doi:10.1007/978-3-7091-8752-4
ИзвориУреди
- ^ Institute for Microeletronics
- ^ „TU Wien”. Архивирано из оригинала на датум 19. 06. 2016. Приступљено 12. 11. 2015.
- ^ Bell Labs
- ^ Факултет за електротехнику и информациону технологију
- ^ „IFA-Tulln”. Архивирано из оригинала на датум 20. 08. 2011. Приступљено 14. 10. 2011.
- ^ Austrian Science Fund
- ^ Christian Doppler Research Association
- ^ European Research Council
- ^ „AIAA Fellows”.
- ^ Schipani, Nicole (12. 11. 2015). „Franz-Dinghofer-Medaille für Prof. Siegfried Selberherr”. www.tuwien.ac.at. Приступљено 12. 11. 2015.
- ^ „Бугарске академије наука”. Архивирано из оригинала на датум 02. 07. 2014. Приступљено 09. 05. 2014.
- ^ Европска Академија
- ^ Влада савезне покрајине Доње Аустрије
- ^ ERC Advanced Grant 'MOSILSPIN'
- ^ European Academy of Sciences and Arts
- ^ Österreichischen Akademie der Wissenschaften
- ^ „Österreichischen Gewerbevereins”. Архивирано из оригинала на датум 18. 05. 2011. Приступљено 01. 06. 2011.
- ^ „Österreichischen Computer-Gesellschaft”. Архивирано из оригинала на датум 02. 11. 2011. Приступљено 14. 10. 2011.