Зигфрид Зелберхер

Зигфрид Зелберхер (нем. Siegfried Selberherr; Клостернојбург, Аустрија, 3. август 1955) је истакнути аустријски научник у области микроелектронике. Професор је на Институту за микроелектронику [1] Техничког универзитета у Бечу (нем. Technische Universität Wien, TU Wien [2]). Главна тема његових истраживања су моделовање и симулација физичких појава у области микроелектронике.

Зигфрид Зелберхер
Siegfried Selberherr.jpg
Зигфрид Зелберхер
Датум рођења(1955-08-03)3. август 1955.(66 год.)
Место рођењаКлостернојбург

БиографијаУреди

Од 1988. Зигфрид Зелберхер је редовни професор на предмету Софтверска технологија микроелектронских система на Техничком универзитету у Бечу (TU Wien). Студирао је електротехнику на Техничком универзитету у Бечу, где је 1978. године добио звање дипломираног инжењера, да би 1981. године докторирао у области техничких наука, а 1984. године завршио је и хабилитацију чиме је изабран за доцента. Након тога неколико година провео је као гостујући истраживач у Беловим лабораторијама.[3] периоду од 1996. до 2020. године проф. Селберхер је био истакнути предавач за Удружење електронских уређаја (EDS - Electron Devices Society) од Институтa Инжењера Електротехнике и Електронике (IEEE). Проф. Селберхер је дуги низ година био на челу Института за микроелектронику при ТУ Беч (сада овај институт води његов млађи колега Тибор Грасер). У периоду од 1998. до 2005. године био је декан Факултета за електротехнику и информационе технологије.[4] Између 2001. и 2018. био је члан и заменик председника надзорног одбора амс АГ и од 2018. служи као научни саветник одбора. Од 2004. члан је саветодавног одбора у Међууниверзитетском одсеку за агробиотехнологију (Inter-University Department for Agrobiotechnology, IFA-Tulln [5]).

ДостигнућаУреди

У својој научној каријери проф. Зигфрид Зелберхер је до сада, са својим тимовима истраживача, објавио више од 400 научних радова у часописима и више од 1200 радова у зборницима научних конференција, при чему је одржао више од 250 позивних предавања. Осим тога, аутор је три књиге и уредник више од 40 других књига, а био је и ментор више од 100 докторских дисертација.

Током свог истраживачког рада проф. Зигфрид Зелберхер је развио симулатор MOS (Metal-Oxide-Semiconductor) полупроводничких компонената, познат под називом MINIMOS, у коме је имплементиран модел за покретљивост носилаца наелектрисања који носи његово име. Осим тога, руководио је великим бројем истраживачких пројеката финансираних од стране познатих полупроводничких компанија и агенција, као што су Аустријски научни фонд (Austrian Science Fund — FWF [6]), Истраживачко удружење Кристија Доплер (Christian Doppler Research Association — CDG [7]), и Европски истраживачки савет (European Research Council — ERC [8]).

НаградеУреди

(Избор)

Важне ПубликацијеУреди

(Избор)

Радови у научним часописимаУреди

  • L. Filipovic, S. Selberherr. Thermo-Electro-Mechanical Simulation of Semiconductor Metal Oxide Gas Sensors., Materials, Vol.12, No.15, pp. 2410-1–2410-37, 2019, doi:10.3390/ma12152410.
  • H. Ceric, S. Selberherr. Electromigration in Submicron Interconnect Features of Integrated Circuits., Materials Science and Engineering R, Vol.71, pp. 53-86, 2011, doi:10.1016/j.mser.2010.09.001.
  • V. Sverdlov, E. Ungersboeck, H. Kosina, S. Selberherr. Current Transport Models for Nanoscale Semiconductor Devices., Materials Science and Engineering R, Vol.58, No.6-7, pp. 228-270, 2008, doi:10.1016/j.mser.2007.11.001.
  • T. Grasser, T.-W. Tang, H. Kosina, S. Selberherr. A Review of Hydrodynamic and Energy-Transport Models for Semiconductor Device Simulation., Proceedings of the IEEE, Vol.91, No.2, pp. 251-274, 2003, doi:10.1109/JPROC.2002.808150.
  • S. Selberherr, A. Schütz, H. Pötzl. MINIMOS – A Two-Dimensional MOS Transistor Analyzer., IEEE Trans.Electron Devices, Vol.ED-27, No.8, pp. 1540-1550, 1980, doi:10.1109/T-ED.1980.20068.

КњигеУреди

  • J.W. Swart, S. Selberherr, A.A. Susin, J.A. Diniz, N. Morimoto. (Eds.) Microelectronics Technology and Devices, The Electrochemical Society. ISBN 978-1-56677-646-2 , 661 страници, 2008.

ИзвориУреди

  1. ^ Institute for Microeletronics
  2. ^ „TU Wien”. Архивирано из оригинала на датум 19. 06. 2016. Приступљено 12. 11. 2015. 
  3. ^ Bell Labs
  4. ^ Факултет за електротехнику и информациону технологију
  5. ^ „IFA-Tulln”. Архивирано из оригинала на датум 20. 08. 2011. Приступљено 14. 10. 2011. 
  6. ^ Austrian Science Fund
  7. ^ Christian Doppler Research Association
  8. ^ European Research Council
  9. ^ „AIAA Fellows”. 
  10. ^ Schipani, Nicole (12. 11. 2015). „Franz-Dinghofer-Medaille für Prof. Siegfried Selberherr”. www.tuwien.ac.at. Приступљено 12. 11. 2015. 
  11. ^ „Бугарске академије наука”. Архивирано из оригинала на датум 02. 07. 2014. Приступљено 09. 05. 2014. 
  12. ^ Европска Академија
  13. ^ Влада савезне покрајине Доње Аустрије
  14. ^ ERC Advanced Grant 'MOSILSPIN'
  15. ^ European Academy of Sciences and Arts
  16. ^ Österreichischen Akademie der Wissenschaften
  17. ^ „Österreichischen Gewerbevereins”. Архивирано из оригинала на датум 18. 05. 2011. Приступљено 01. 06. 2011. 
  18. ^ „Österreichischen Computer-Gesellschaft”. Архивирано из оригинала на датум 02. 11. 2011. Приступљено 14. 10. 2011. 

Спољашње везеУреди