Златача
|
Обична златача или само златача (lat. Xerocomellus chrysenteron) је гљива малих димензија из породице вргања (Boletaceae). Распрострањена је у умереном климатском појасу северне земљине полулопте.[1] Расте у сеновитим местима од краја лета па све до почетка зиме појединачно или у малим групама у брдским и планинским лишћарским шумама са тврдим дрветом попут граба, храста или букве. Није ретка и у четинарским састојинама. Микоризна је врста. Опис плодног телауредиПлодно тело представља шешир пречника 3 до 7 cm. Кожица шешира је сува и баршунаста, храпава и испуцала. У основи је смеђе боје, са примесама жутог, посебно идући од центра шешира ка његовом рубу. Некад је поред смеђе прожет и примесама сивих и црвенкастих нијанси, а ретко се јавља варијанта црнкасте боје. Месо је танко (никад дебље од 1 cm) беличасто-жуте боје на рубу, а идући према средини постаје црвенкасто. Пресечено оксидује и добија плаву боју. Поре су плитке и равно прирасле, уз стручак попут ламела издужене зеленкасто жуте боје у почетку да би касније добиле окер или смеђе маслинасту боју. Дугачке су око 7 mm. Дршка је витка, цилиндрична и искривљена висине 3 до 8, а ширине око 1 cm. У дну је жуте боје док идући ка шеширу постаје црвена, розе или лила боје. Базална мицелија је у некој од нијанси жуте.[2] МикроскопијауредиСпоре су издужене готово цилиндрично вретенасте са удубљењем или без њега 10-17 × 4-5 μm.[2] Отисак спорауредиОтисак спора је светлоцрвен до смеђе боје. ЈестивостуредиЈестива врста, али не нарочито укусна и помало горка (укус на тинту). У исхрани се користи само шешир (дршке се одбацују). Сличне врстеуредиНајсличнија врста је лажна златача (lat. Xerocomus trunctatus) од које је можемо разликовати када осушимо базалне мицелије које код лажне златаче постану сивкасте боје. Референцеуреди
Литературауреди
| ||||||||||||||||||||||||||||
