Википедија

Шешир

Шешир је одевни предмет који се ставља на главу.[1] Израђује се од различитих материјала, различитих дезена и облика. Састоји се од "главе" у облику куполе са ужим или ширим заврнутим крилима која представљају обод. Израђује се од биљних влакана, сламе, даброве или зечије длаке, свиле, вуне, коже, платна, баршуна, а у новије време и од синтетике. Може имати рупице за вентилацију, како се коса и кожа главе не би упарила. Користи се још из времена праисторије, највише као заштита од врућине и кише при раду на отвореном простору, али има и естетску или хигијенску улогу. У прошлости врста шешира је значила припадност одређеној друштвеној класи. Такође, у појединим војскама шешир је означавао припадност одређеном чину и јединици.

Одри Хепберн у филму Доручак код Тифанија из 1961.
Сламнати шешир с почетка 20. века, Етнографски музеј у Београду

У прошлости су шешири били показатељ друштвеног статуса.[2] У војсци, шешири могу означавати националност, грану службе, чин или пук.[3] Полиција обично носи препознатљиве шешире као што су шапке или шешири са ободом, попут оних које носи Краљевска канадска коњичка полиција. Неки шешири имају заштитну функцију. На пример, заштитна шлем штити главу грађевинских радника од повреда предметима који падају, кацига британске полиције чува главу милиционера, шешир за сунце заклања лице и рамена од сунца, каубојски шешир штити од сунца и кише, и ушанка крзнена капа са преклопним наушницама одржава топлоту главе и ушију. Неки шешири се носе у церемонијалне сврхе, као што је академски плочасти шешир, која се носи (или носи) током церемоније дипломирања на универзитету. Неке шешире носе припадници одређене професије, као што је куварске капе који носе кувари, или митре које носе хришћански бискупи. Присталице одређених религија редовно носе шешире, као што су турбан који носе Сики, или црквени шешир који хришћанке носе као покривало за главу током молитве и богослужења.[4]

Историја

уреди
 
Венера од Вилендорфа од пре 27.000 до 30.000 година може представљати жену која носи ткани шешир.

Иако нема много званичних записа о шеширима пре 3.000 година пре нове ере, они су вероватно били уобичајени пре тога. Фигура Венере из Вилендорфа стара 27.000 до 30.000 година може да приказује жену која носи ткани шешир.[5] Један од најранијих познатих потврђених шешира носио је човек из бронзаног доба (надимак Оци) чије је тело (укључујући његов шешир) пронађено смрзнуто у планини између Аустрије и Италије, где је био од око 3250. године пре нове ере. Пронађен је како носи капу од медвеђе коже са каишем за браду, направљену од неколико кожа спојених заједно, што је у суштини подсећало на руску крзнену капу без преклопа.[6][7][8]

Као и Оци, Толундски човек је сачуван до данашњих дана са шеширом на себи, вероватно умро око 400. године пре нове ере у данској мочвари, која га је мумифицирала. Носио је шиљасту капу од овчије коже и вуне, закопчану испод браде ременом од коже.[9]

Свети Климент, светац заштитник филцних шеширџија, наводно је открио филц када је напунио сандале ланеним влакнима да би заштитио своја стопала, око 800. године.[10]

У средњем веку шешири су били маркер друштвеног статуса и служили су за издвајање одређених група. Четврти сабор на Латерану 1215. захтевао је да се сви Јевреји идентификују носећи јуденхат („јеврејски шешир“), означавајући их као мете антисемитизма.[11] Шешири су обично били жути и били су или шиљасти или четвртасти.[12]

 
Слика Карла Вернеа из 1796. која приказује две декадентне француске „особе“ како се поздрављају, једна са нечим што изгледа као цилиндар, што је можда његово прво забележено појављивање.

У средњем веку, шешири за жене су се кретали од једноставних шалова до сложених хенина,[13] и означавали су друштвени статус. Структурирани шешири за жене слични онима код мушких дворјана почели су да се носе крајем 16. века.[14] Израз „милинер“ потиче из италијанског града Милана, где су се у 18. веку израђивали најквалитетнији шешири. Израда шешира је традиционално била женско занимање, при чему је су те раднице не само правиле шешире и бонете, већ је бирала и чипку, украсе и додатке за комплетирање одеће.[15]

Традиција ношења шешира на коњским тркама започела је у Краљевском Аскоту у Британији, који одржава строги кодекс облачења. Сви гости у Краљевском ограђеном простору морају да носе шешире.[16] Ова традиција је усвојена на другим коњичким тркама, као што је дерби у Кентакију у Сједињеним Државама.[17]

Екстравагантни шешири били су популарни током 1980-их, а почетком 21. века вратили су се раскошни шешири, са новим таласом такмичарских младих милинера који су дизајнирали креације које укључују капе са турбаном, шешире од филца са ефектом trompe-l'œil и високе покриваче за главу направљене од људске косе. Неке нове колекције шешира су описане као „носива скулптура”. Многе поп звезде, међу њима и Лејди Гага, наручиле су шешире као рекламне трикове.[18]

 
Продавница шешира из 1900. године у Музеју на отвореном Рошајдер Хоф.

Познати шеширари

уреди

Један од најпознатијих лондонских шеширџијских фирми је Џејмс Лок & Ко. из Ст Џејмс улице.[19] Продавница тврди да је најстарија радња шешира на свету.[20] Још једна је био Шарп & Дејвис из 6 Фиш Стрит Хила..[21] У касном 20. веку, музеји су признавали Дејвиду Шилингу из Лондона да је поновно изумео шешире широм света. Познати белгијски дизајнери шешира су Елвис Помпилио и Фабиен Делвигн (краљевски налог за именовање), чије шешире су носили европски чланови краљевске породице.[22] Филип Трејси OBE је ирски модиста чије су шешире наручили врхунски дизајнери[23] и носили их на краљевским венчањима.[24] У Северној Америци, познати произвођач каубојских шешира Стетсон направио је покривала за главу за Краљевску канадску коњичку полицију и Тексашке ренџере.[25] Џон Каванаг је био један од истакнутих америчких шеширџија.[26] Италијански произвођач шешира Борсалино покрио је главе холивудских звезда и светских богатих и славних.[27]

Збирке

уреди

Колекција Филипи је колекција религиозних покривала за главу коју је саставио немачки предузетник Дитер Филипи, која се налази у Киркелу.[28] Колекција садржи преко 500 шешира,[29] и тренутно је највећа светска колекција свештеничких, црквених и верских покривала за главу.[30]

Врсте шешира

уреди
 
Бане Крстић (Гарави сокак) са шеширом

Постоје различите врсте шешира:

Величина

уреди

Величине шешира се одређују мерењем обима главе особе око 1 cm (2⁄5 in) изнад ушију. У зависности од произвођача могу се користити инчи или центиметри. Шешири од филца се могу растегнути за прилагођено пристајање. Неки шешири, попут тврдих шешира и бејзбол капа, су подесиви. Јефтинији шешири долазе у „стандардним величинама“, као што су мали, средњи, велики, екстра велики: мапирање измерене величине у различите „стандардне величине“ варира од произвођача до произвођача и од стила до стила, што се може видети проучавањем различитих каталога, као што је Хамахер Шлемер.[31]

Величина шешира
величина Млади S/M Млади L/XL XXS XS S M L XL XXL XXXL
Узраст (године) 0 1⁄2 1 1 1⁄2 2
Обим у cm 34 43 47 48 49 50 51–52 53–54 55–56 57–58 59–60 61–62 63–64 65–66
Обим у инчима 13 3⁄8 17 18 1⁄2 18 3⁄4 19 1⁄4 19 3⁄4 20 1⁄8–20 1⁄2 20 5⁄8–21 1⁄4 21 5⁄8–22 221⁄2–227⁄8 231⁄4–235⁄8 24–243⁄8 243⁄4–251⁄4 25–26
УК величина шешира 5 53⁄4 6–61⁄8 61⁄4–63⁄8 61⁄2–65⁄8 63⁄4–67⁄8 7–71⁄8 71⁄4–73⁄8 71⁄2–75⁄8 73⁄4–77⁄8 8–81⁄8
Ус величина шешира 57⁄8 6 61⁄8 61⁄4 63⁄8–61⁄2 65⁄8–63⁄4 67⁄8–7 71⁄8–71⁄4 73⁄8–71⁄2 75⁄8–73⁄4 77⁄8–8 81⁄8–81⁄4
Француска величина шешира 0 1⁄2 1 11⁄2 2–21⁄2 3–31⁄2 4–41⁄2 5–51⁄2 6–61⁄2 7–71⁄2 8–81⁄2 9–91⁄2

Треба имати на уму да је величина америчког шешира мерење пречника главе у инчима. Може се израчунати из мерења обима у центиметрима дељењем са 8, јер је множење 2,54 (број центиметара по инчу) са π (множилац који даје обим из пречника) скоро тачно 8.

Занимљивости

уреди

Снимљена су два филма 1972. године и 2012. године под називом Шешир професора Вујића, по чувеном професору чији је заштитни знак био шешир од кога се није одвајао. Такође постоји награда Шешир Миливоја Живановића, која се додељује на смотри најбољих аматерских позоришта Србије у Пожаревцу.

Референце

уреди
  1. ^ Pauline Thomas (2007-09-08). „The Wearing of Hats Fashion History”. Fashion-era.com. Приступљено 2011-07-02. 
  2. ^ „The social meanings of hats”. University of Chicago Press. Приступљено 2011-07-02. 
  3. ^ „Insignia:The Way You Tell Who's Who in the Military”. United States Department of Defense. Архивирано из оригинала 2012-04-14. г. Приступљено 2011-07-02. 
  4. ^ „What are Church Hats?” (на језику: енглески). Southern Living. Архивирано из оригинала 14. 5. 2021. г. Приступљено 10. 5. 2022. „Church hats have been a key part of churchgoers’ Sunday best for years, and are still an important aspect of dress in some churches today. The practice of covering one’s head for church originally came from the Bible—1 Corinthians 11:15, to be precise. The simple head covering has been adapted and expanded to become a stylish part of Southern women’s churchgoing attire. At the turn of the century, many Southern ladies wore simple hats to church out of respect, reverence for the service, and continuity with passed-down traditions. The church hat tradition continues today, with hats—sometimes called crowns—in bright colors, bold patterns, and eye-catching styles at Sunday services across the South.” 
  5. ^ „BBC News | SCI/TECH | World's oldest hat revealed”. news.bbc.co.uk. Приступљено 2018-09-25. 
  6. ^ Davis, Nicola (30. 8. 2016). „It becometh the iceman: clothing study reveals stylish secrets of leather-loving ancient”. The Guardian. Архивирано из оригинала 30. 8. 2016. г. Приступљено 30. 8. 2016. 
  7. ^ Romey, Kristin (18. 8. 2016). „Here's What the Iceman Was Wearing When He Died 5,300 Years Ago”. National Geographic. Архивирано из оригинала 19. 8. 2016. г. Приступљено 18. 8. 2016. 
  8. ^ O’Sullivan, Niall J.; Teasdale, Matthew D.; Mattiangeli, Valeria; Maixner, Frank; Pinhasi, Ron; Bradley, Daniel G.; Zink, Albert (18. 8. 2016). „A whole mitochondria analysis of the Tyrolean Iceman's leather provides insights into the animal sources of Copper Age clothing”. Scientific Reports (на језику: енглески). 6: 31279. Bibcode:2016NatSR...631279O. ISSN 2045-2322. PMC 4989873  . PMID 27537861. doi:10.1038/srep31279. 
  9. ^ „The Tollund Man – Appearance”. The Tollund Man – A face from prehistoric Denmark. 2004. Архивирано из оригинала 2011-07-19. г. Приступљено 2016-09-30. 
  10. ^ „History of Hats”. Hatsandcaps.co.uk. Приступљено 2011-07-02. 
  11. ^ Waldman, Katy (2013-10-17). „The history of the witch's hat”. Slate.com. Приступљено 2014-03-26. 
  12. ^ Johnston, Ruth A. (2011). All Things Medieval: An Encyclopedia of the Medieval World. ABC-CLIO. Приступљено 2014-03-26. 
  13. ^ Vibbert, Marie, Headdresses of the 14th and 15th Centuries, No. 133, SCA monograph series (August 2006)
  14. ^ „Hat history”. Hatsuk.com. Архивирано из оригинала 2000-09-14. г. Приступљено 2012-01-07. 
  15. ^ „History of Women's Hats”. Vintagefashionguild.org. Приступљено 2012-01-07. 
  16. ^ Lauren Turner (2012-06-21). „New dress code a hit at Ascots' Ladies Day” . Independent.co.uk. Архивирано из оригинала 2022-05-09. г. Приступљено 2013-08-29. 
  17. ^ „Hats in History: The Kentucky Derby”. Hats-plus.com. 2012-04-28. Архивирано из оригинала 19. 08. 2013. г. Приступљено 2013-08-29. 
  18. ^ „Millinery Madness: Hat Makers With Attitude”. The New York Times. Архивирано из оригинала 2017-06-30. г. Приступљено 2017-02-27. 
  19. ^ See Whitbourn, F.: 'Mr Lock of St James's St Heinemann, 1971.
  20. ^ „Centuries of hats”. The New York Times. Архивирано из оригинала 2017-12-28. г. Приступљено 2017-02-27. 
  21. ^ For an account of the Sharp family's hat-making business, see Knapman, D. – 'Conversation Sharp – The Biography of a London Gentleman, Richard Sharp (1759–1835), in Letters, Prose and Verse'. [Private Publication, 2004]. British Library.
  22. ^ „Brussels life”. Brusselslife.be. Приступљено 2013-04-15. 
  23. ^ „Philip Treacy 'Hatforms' at IMMA Thursday”. Raidió Teilifís Éireann. 5. 4. 2001. Архивирано из оригинала 17. 8. 2012. г. Приступљено 11. 12. 2010. 
  24. ^ Philip Treacy: King of Royal wedding hats Архивирано 2011-08-31 на сајту Wayback Machine Irish Independent, 2011-04-29
  25. ^ Snyder, Jeffrey B. (1997). Stetson Hats and the John B. Stetson Company 1865–1970. Atglen: Schiffer. стр. 57. ISBN 0-7643-0211-6. 
  26. ^ „Cavanagh Hats”. Bernard Hats (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-06. 
  27. ^ Hats and Headwear around the World: A Cultural Encyclopedia, Beverly Chico, ABC-CLIO, 03.10.2013, p. 155.
  28. ^ „Neue Zürcher Zeitung FOLIO”. Nzzfolio.ch. 2011-02-08. Приступљено 2012-01-07. 
  29. ^ Smoltczyk, Alexander (4. 12. 2009). „Der Spiegel”. Spiegel.de. Приступљено 2012-01-07. 
  30. ^ „Philippi Collection”. Philippi-collection.blogspot.com. 2011-11-23. Приступљено 2012-01-07. 
  31. ^ „Helmet sizes”. Enduroworld.com.au. Архивирано из оригинала 25. 3. 2012. г. 

Спољашње везе

уреди
  •   Медији везани за чланак Шешир на Викимедијиној остави
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шешир&oldid=29844551”