Konjske trke su konjički sport koji obično obuhvata dva ili više konja koje jašu džokeji (ili se ponekad nadmeću bez jahača) na određenoj udaljenosti radi takmičenje. Ovo je jedan od najstarijih sportova, jer je njegova osnovna premisa - da se prepozna koji je od dva ili više konja najbrži na zadatoj stazi ili udaljenosti - nepromenjena još od klasične antike.[1]

Konjske trke
GGF Race5.jpg
Konjske trke na Golden gejt filds, 2017
Najviše upravno teloGeneralno regulisan različitim nacionalna ili regionalnim upravnim telima
Karakteristike
Kontaktda
Mešani polna
Tipna otvorenom
Opremakonj, odgovarajući konjska opreme
mestoTravnata staza, zemlja ili sintetička staza za trke
Prisustvo
Zemlja ili  regionSvet

Konjske trke se u formatu veoma međusobno razlikuju i mnoge zemlje su razvile svoje posebne tradicije oko sporta. Varijacije uključuju ograničavanje trka na određene pasmine, trčanje preko prepreka, trčanje na različitim daljinama, trčanje na različitim površinama staza i trčanje na različite načine.

Iako se konji ponekad trkaju isključivo radi sporta, veliki deo interesovanja i ekonomskog značaja za konjičke trke je u kockanju koje je s tim povezano,[2] aktivnost koja je 2008. stvorila svetsko tržište u vrednosti od oko 115 milijardi američkih dolara.[3]

IstorijaУреди

 
Trke bez jahača u Rimu, slika Teodora Žerika, 1817
 
Konska trka britanskog plemstva kod Apsli hausa, London tokom 1850-ih
 
Konjske trke u Palio di Legnanu 2013

Konjske trke imaju dugu i uglednu istoriju i praktikovane su u civilizacijama širom sveta od davnina. Arheološki zapisi govore da su se trke konja događale u drevnoj Grčkoj, Vavilonu, Siriji i Egiptu.[4] One takođe sačinjavaju važan deo mita i legende, poput takmičenja između paripa boga Odina i džina Hrungnira u nordijskoj mitologiji.

Trke dvokolica bile su jedan od najpopularnijih sportova drevne Grčke, Rima i Vizantije. Тrke kočija i konja bile su događaji u drevnoj Grčkoj olimpijadi do 648. godine pne[5] i bile su važna aktivnost u ostalim Panhelenskim igrama. Ove trke su bile popularne iako su trke kočijama često bile opasne za vozača i za konje, koji bi često trpeli ozbiljne povrede, pa čak i smrt. U Rimskom carstvu su kočijaške i konjske trke bile jedna od glavnih industrija.[6] Od sredine petnaestog veka do 1882. godine, prolećni karneval u Rimu je zatvaran konjskom trkom. Petnaest do 20 konja bez jahača, koji su prvobitno bivali uvezeni sa Berberske obale u Severnoj Africi, bili bi pušeni da pretrče Via del Korso, dugu, pravu gradsku ulicu; njihovo vreme trčanja je bilo oko ​2 12 minuta.

U kasnijim vremenima, trke čistokrvnih konja su postale i ostale popularne među aristokratijom i kraljevskom porodicom britanskog društva, stekavši naslov „Sport kraljeva”.[7]

Istorijski gledano, konjinici su usavršavali svoje veštine kroz igre i trke. Konjički sportovi pružili su zabavu za mase i pokazalo se da su izvrsne konjičke sposobnosti potrebne u borbi. Konjske trke svih tipova razvile su se iz improvizovanih takmičenja između jahača ili kočijaša. Različiti oblici takmičenja, koji uslovljavaju zahtevne i specijalizovane veštine od konja i jahača, rezultirali su sistematskim razvojem specijalizovanih pasmina i opreme za svaki sport. Popularnost konjičkog sporta kroz vekove rezultirala je očuvanjem veština koje bi u suprotnom nestale nakon što su konji prestali da se koriste u borbi.[8]

U Britaniji su konjičke trke postale čvsto uspostavljene u 18. veku. Kralj Čarls II Stjuart (koji je vladao od 1649. do 1685) bio je strastven sportista koji je dao Njumarketu njegovu prominenciju. Do 1750. godine formiran je Džokejski klub radi kontrolisanja trka u Njumarketu, postavljanja pravila igre, sprečavana nepoštenih dela i omogućavanja poštenog nadmetanja.[9] Epsom derbi počeo je 1780. godine. Pet klasičnih trka započelo je sa Sv. Leža Stejksom 1776. godine. Sistem je kompletiran 1814. godine sa pet godišnjih trka.[10] Njumarket i Džokejski klub su postavili standarde, mada se većina trka odvijala uz male novčane nagrade i ogromni lokalni prestiž na poljima zemljoposednika i u nastajućim gradovima. Sistem klađenja bio je od suštinskog značaja za finansiranje i rast industrije, a sve društvene klase su učestvovale, od siromašnih do kraljeve porodice. Visoko društvo je imalo kontrolu i oni su ulagali poseban napor na odstranjivanje ološa i kriminalnog elementa iz sistema klađenja. Kako se radilo o stvarnom novcu, sistemu su bili neophodni obučeni džokeji, treneri, konjušari i stručnjaci za uzgoj, čime je otvorena nova prestižna karijera za seoske pripadnike radničke klase.[11]

ReferenceУреди

  1. ^ „Horse racing”. Архивирано из оригинала на датум 21. 12. 2013. Приступљено 6. 5. 2014. 
  2. ^ Campbell, National Gambling Impact Study Commission Final Report, p. 111
  3. ^ „Global betting stable, but some countries suffer recession”. Horseracingintfed.com. 7. 10. 2009. Архивирано из оригинала на датум 28. 9. 2018. Приступљено 27. 9. 2018. 
  4. ^ prashanth. „Earliest record of horse racing”. Libraryindex.com. Архивирано из оригинала на датум 4. 10. 2013. Приступљено 1. 10. 2013. 
  5. ^ „Ancient Greek Olympic Horse Racing”. Hellenism.com. Приступљено 1. 10. 2013. 
  6. ^ „Horse racing in Rome”. Forequestrians.com. Архивирано из оригинала на датум 29. 06. 2017. Приступљено 1. 10. 2013. 
  7. ^ Specogna, Marino (2005). Become a Winner Claiming Thoroughbred Race Horses. iUniverse. ISBN 9780595341986. Приступљено 12. 9. 2011. 
  8. ^ Olsen, "In the Winner's Circle", Horses Through Time, p. 105
  9. ^ Black, Robert (1891). The Jockey Club and Its Founders: In Three Periods. Smith, Elder. 
  10. ^ J.S. Fletcher (1902). The history of the St. Leger stakes, 1776-1901. 
  11. ^ Mike Huggins, Horse Racing and British Society in the Long Eighteenth Century (2018(, see online review

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди