Теодор Жерико

Теодор Жерико
Теодор Жерико
Лични подаци
Датум рођења	26. септембар 1791.
Место рођења	Руан, Француска
Датум смрти	26. јануар 1824. (32 год.)
Место смрти	Париз, Француска

Теодор Жерико (фр. Théodore Géricault; 26. септембар 1791 — 26. јануар 1824) је био значајан француски сликар и литограф, познат по слици Сплав Медузe. Та слика је означила почетак романтизма у ликовној уметности. Један је од оснивача романтизма.

Образовање

Рођен је у Руану у Француској и образован је у традицији енглеске уметности Карла Вернеа и класичне композиције Пјера Нарсиса Жерена, који је био ригорозни класициста. Жерико је брзо напустио школовање и одлучио је да проучава дела у Лувру, где је копирао дела Петер Паул Рубенса, Тицијана, Дијега Веласкеза и Рембранта. То је радио од 1810. до 1815.

Успех

Први велики рад Коњаник царске гарде излагао је у париском салону 1812. и приметио се утицај Рубенса и интерес за текуће теме. Са тим успехом и са амбицијом променио је смер. Следећих неколико година Жерико је израдио мале серије коња и коњаника. Излагао је Рањеног коњаника у париском салону 1814. на томе раду је много више радио, али слабије је био примљен. Две године након тога проучавао је конструкцију и композицију ликова, а то је произлазило из његове предодређености за драму и експресију.

Одлазио је у Фиренцу и Рим (1816-1817), где је био фасциниран Микеланђелом. Сам Рим инспирисао га је за велико платно Трка берберских коња, рад епске композиције и апстрактне теме. Жерко то платно никад није завршио и вратио се у Француску.

Сплав Медузe

Жерико се стално враћао војним темама, па је направио и серију литографија са војним темама. Његов најзначајнији рад је Сплав Медузе (1819). Осликао га је према стварном догађају, када је капетан оставио посаду и путнике да умру. Тај инцидент је постао национални скандал, а Жерико је драматичном интерпретацијом представио трагедију на монументалном нивоу. Слика са једне стране оптужује корумпираност, а са друге стране драматизује вечну тему човекове борбе са природом. Млади Ежен Делакроа је позирао за једног од ликова, који су умирали. Та слика је код нас позната и под називом Бродоломци фрегате Медуза.

Класично осликавање ликова и структура композиције су у контрасту са турбулентношћу теме и слика представља један мост између неокласицизма и романтизма. На слику су утицале многе слике које је Жерико изучавао. Слика је јако поделила уметнике на париском салону 1819, када је била први пут приказана. У Енглеској је слика 1820. била врло добро примљена. Једно време је Жерико сликао у Лондону.

Каснији рад

Након повратка у Француску насликао је серију слика психијатарских пацијената. На тим сликама је успевао да документује психолошке појединце. Последње што је радио било је проучавање епских композиција укључујући Отварање врата шпанске инквизиције и Афричка трговина робовима. Жериково здравље је било нарушено и због пада са коња и због туберколозе. Умро је 1824. у Паризу.

Галерија

Официр царске гарде на коњу, Officier de chasseurs à cheval de la garde impériale chargeant (ou Chasseur de la Garde, 1812)
Cuirassier blessé quittant le feu (1814)
Дерби у Епсому, Le Derby d'Epsom (1821)
L'Aliéné (1822)
La Monomane du jeu (1819-1822)
Мономанија зависти или Хијена из Салпетријера,'La Monomane de l'envie (ou La Hyène de la Salpêtrière, 1822)
Портрет лудака (Човек који пати од параноидне идеје о војној части) Le Monomane du commandement militaire (1819-1822)