Улица Змај Јовина (Београд)
  Змај Јовина
улица | |
|---|---|
  | |
| Општина | Стари Град |
| Почетак | Обилићев венац |
| Крај | Васе Чарапића |
| Дужина | 253 m |
| Створена | 1896. |
| Названа | 1950. |
| Стари називи | Љубичина, Књегиње Љубице, Болеслава Бјерута |
 | |
|
Зграда у којој су Музеј града Београда и одељења Библиотеке града Београда, Змај ЈОвина 1
 
| |
Улица Змај Јовина је једна од централних улица Београда. Налази се на општини Стари град.
Историјат уреди
Улица је настала 1872. и први назив који је нослила је Љубичина (1872 - 1896) по књегињи Љубици Обреновић, и пружала се од Обилићевог венца до Господар Јевремове улице. У периоду од 1896. до 1935. носи назив Књегиње Љубице и продужена је до Дунавске улице. Године 1947. добија име Болеслава Бјерута. Од 1950. године у целини, улица носи назив Змај Јовина, по чувеном српском песнику Јовану Јовановићу Змају. Данас је улица скраћена до улице Васе Чарапиће, а наставак који се спушта низ дорћолску падину, ка Дунавској, носи име Књегиње Љубица.[1]
Данас је цела Змај Јовина улица, од Обилићевог венца до улице Васе Чарапића претворена у пешачку зону и део је јединствене пешачке зоне око Кнез Михаилове улице.[2]
Змај Јовина бр. 1. уреди
Ова зграда је до 1935. била власништво породице Александра Вуча, српског књижевника, припадника покрета надреализма. Те 1935. Београдска општина је зграду откупила од породице Вучо. У овој згради су основани Библиотека и Музеј града Београда као јединствена установа 1929. године, што ће и остати до почетка Другог светског рата, када се раздвајају. Од тог времена су две посебне установе које су смештене у исту зграду.
Након пресељења Библиотеке града Београда у зграду у Кнез Михаиловој 56, у Змај Јовиној 1 остају Музеј града Београда и три посебна одељења БГБ: Београдско читалиште, Одељење књига о Београду и Дечја градска библиотека „Јован Јовановић Змај”. Од 2000. године у овој згради смештена је Библиотека „Ђорђе Јовановић”, Одељење старе и ретке књиге и књиге о Београду, а од децембра 2018. поново и Дечје одељење „Змај”.
Изнад улазних врата у зграду постоји очуван витраж са грбом града Београда, који је Београдска општина усвојила 1931. године. Један је од ретких који су остали сачувани на београдским зградама.[3]
Змај Јовина бр. 8-10 уреди
Палата „Прогреса” је зграда зидана у периоду од 1993. до 1994. и била је у то време пословни објекат модерног дизајна. Аутори пројекта за ову зграду су архитекте Миодраг Марковић и Љубиша Мангов. Меркур, скулптура рад Оље Ивањицки смештена је у улазни хол зграде и окренута ка Кнез Михаиловој улици. У приземљу Палате и нивоу ниже, налази се Галерија Прогрес у којој се приређују изложбе дела савремених аутора и концерти класичне музике.[4]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Леко, Милан (2003). Београдске улице и тргови: 1872-2003. Београд: Завод за уджбенике и наставна средства. ISBN 978-86-17-10816-6.
- ^ Brkić, M. (24. 08. 2016). „Deo Zmaj Jovine ulice pretvoren u pešačku zonu”. Blic. Приступљено 23. 11. 2018.
- ^ Ћоровић, Љубица (2001). Водич кроз Београд. Београд: Креативни центар. стр. 86,87.
- ^ Цонић, Игор. „Прогрес у Змај Јовиној кандидат за најлепшу зграду у Београду”. Приступљено 5. 12. 2018.
Литература уреди
- Ћоровић, Љубица (2001). Водич кроз Београд. Београд: Креативни центар. стр. 86,87.
- Леко, Милан (2003). Београдске улице и тргови: 1872-2003. Београд: Завод за уджбенике и наставна средства. ISBN 978-86-17-10816-6.