Игњат Мартиновић

мађарски научник, хемичар, филозоф, писац, тајни агент,

Игњат Мартиновић (20. јул 1755 — 20. мај 1795) био је мађарски научник, хемичар, филозоф, писац, тајни агент и вођа мађарског јакобинског покрета. Осуђен је на смрт због велеиздаје и обезглављен 20. маја 1795, заједно са грофом Јакабом Сиграјем, Ференцом Сентмарјајем, Јожефом Хајночијем и другима. Као оснивач мађарских јакобинских клубова, неки су га сматрали идеалистичким претечом великих идеја, а други бескрупулозним авантуристом.

Портрет Игњата Мартиновића

Биографија

уреди

Његов отац, Матјаш Мартиновић, био је један од племића који је услед Великог турског рата напустио османску Србију 1690. године под вођством Арсенија III Чарнојевића у време Велике сеобе Срба и преселио се у Делвидек у Мађарској.[1][2][3]

Био је српског порекла.[4][3][5][6][7] Његови деда и баба су прешли из православља у католичанство само неколико година пре рођења његовог оца Матијаша. Игњат Мартиновић је за живота изјавио да му је отац био или Србин кафанџија или албански племић у војној служби.[1]

Он је служио у аустријској војсци.[2] Новембра 1791. прешао је у Пешту.[2] Тамо се оженио Немицој Маријом Попини[1][8] из Будима. Имали су пет синова и две ћерке.

Мартиновић је рођен у Пешти и школован код фрањеваца.[2] Завршио је прве разреде у пијаристској школи и одлучио да ступи у фрањевачки ред. Мартиновић је похађао теолошке студије на Универзитету у Будиму од 1775—1779. Строгост и конзервативни погледи на монашки живот довели су га у неколико наврата у сукобе са сабраћом монасима и његовим предстојањем; његово незадовољство повећало је и то што је 1780. са неким од студената-свештеника премештен у Брод.

Био је одличан говорник и писац на многим језицима.

Одабрана дела

уреди
  • Theoria generalis aequati onum omnium graduum, novis illustrata formulis, ac juxta principia sublimioris calculi finitorum deducta, 1780
  • Tentamen publicum ex mathesi pura, 1780
  • Systema universae philosophiae, 1781
  • Dissertatio physica de iride et halone, 1781
  • Dissertatio de harmonia naturali inter bonitatem divinam et mala creata, ad celeberrimam Hollandiae academiam Leidensem transmissa et nunc primum elucubrata, 1783
  • Dissertatio de micrometro, ope cuius unus geometricus dividitur in 2.985,984 puncta quinti ordinis, 1784
  • Dissertatio physica de altitudine atmospherae ex observationibus astronomicis determinata et anno 1785
  • Praelectiones physicae experimentalis, 1787
  • Memoires philosophiques ou la nature devoilée, 1788
  • Physiologische Bemerkungen über den Menschen, 1789
  • Discussio oratoria in eos, qui in librorum censuram invehuntur
  • Oratio ad proceres et nobiles regni Hungariae 1790. idibus Aprilis conscripta, et Vindobonae supressa, nunc primum in lucem prodit, 1791
  • Oratio pro Leopoldo II. rom. imp. aug. Hungariae, Bohemiae etc. rege ab hungaris proceribus et nobilibus accusato anno 1792
  • Status regni Hungariae anno, 1792
  • Franczia Catechesis, 1795

Референце

уреди
  1. ^ а б в Lendvai, Paul (2004). The Hungarians: A thousand years of victory in defeat. Princeton University Press. стр. 184. ISBN 978-0-691-11969-4. 
  2. ^ а б в г Fine, John VA (2006). When Ethnicity Did Not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods. University of Michigan Press. стр. 539. ISBN 978-0-472-02560-2. 
  3. ^ а б „Koncepcije o Srpskoj Vojvodini, Iliriku, Dunavskoj konfederaciji, Istočnoj Švajcarskoj...”. Kulturni centar Novog Sada (на језику: српски). 2018-09-07. Приступљено 2019-01-23. 
  4. ^ povijest, Sveučilište u Zagrebu Zavod za hrvatsku (1989). Radovi (на језику: хрватски). Zavod. стр. 265. 
  5. ^ Balkan Studies: Biannual Publication of the Institute for Balkan Studies (на језику: енглески). The Institute. 1964. стр. 222. 
  6. ^ Balcanica (на језику: енглески). Srpska Akademija Nauka i Umetnosti, Balkanolos̆ki Institut. 2006. стр. 106. 
  7. ^ „Игњат Мартиновић”. 
  8. ^ Vilmos Fraknói, Martinovics élete, p. 11, Budapest, 1921, Az Athenaeum Irodalmi És Nyomdai R.-T. Kiadása,