Отворите главни мени

Др Игњат Павлас (Горњи Михољац, 18. јун. 1886[1] - Нови Сад, 23. јануар 1942) је био српски адвокат, културни и политички радник, старешина Сокола и оснивач првог планинарског друштва у Војводини.

Садржај

БиографијаУреди

Рођен од оца Ивана, похрваћеног Чеха и мајке Јулијане, Српкиње из Товарника у Западном Срему. Касније је крштено име Игнац посрбио у Игњат, и изјашњавао се као Србин римокатоличке вере.[1]

У Новом Саду завршио Српску православну велику гимназију 1904. године. Право студирао у Загребу и Будимпешти, где је стекао звање доктора правних наука и 1912. положио адвокатски испит. Потом отворио адвокатску канцеларију у Новом Саду, у којој је радио од 1912. до 1941. године. Живео је у Железничкој улици број 12.[2]

Српски народни одборУреди

Играо значајну улогу током припрема за присаједињење Војводине Краљевини Србији. Више недеља пре краха Аустроугарске у његовој канцеларији окупљали су се српски интелектуалци и договарали се о акцијама које предстоје. У Српском народном одбору, привременом органу власти, заузимао место потпредседника, док је Јаша Томић био председник. Као делегат Српског народног одбора ишао је у Београд, тражећи да српска војска што пре уђе у Нови Сад. Команданту немачких трупа упутио је ултиматум да поражена војска, најкасније до шест сати ујутро 8. новембра 1918. мора да напусти град. Пошто је 9. новембра српска војска ушла у град Павлас их је први дочекао, а касније је са балкона старе зграде Матице српске на главном тргу држао говор. Као посланик председавао је 25. новембра 1918. Великом народном скупштином у Новом Саду на којој је проглашено отцепљење од Угарске и присаједињење Краљевини Србији. Велики народни савет га је 27. новембра изабрао за народног повереника за унутрашње послове.[2]

АдвокатураУреди

У међуратном периоду се није политички ангажовао. Посветио се адвокатури, бавећи се углавном предметима из грађанског права. Био је један од оснивача Адвокатске коморе у Новом Саду (данашња Адвокатска комора Војводине) 1921. године, а све до 1941. налазио се у њеној управи.[2]

Старешина СоколаУреди

Као припадник Сокола годинама је био старешина Бачке соколске жупе. Захваљујући његовом залагању 1936. подигнут је Соколски дом (Спомен-дом краља Александра I), зграда данашњег Позоришта младих. Када су 27. марта 1941. у Новом Саду одржане демонстрације против приступања Тројном пакту које су предводили чланови Сокола Павлас је био један од главних говорника са балкона Бановине.[2]

Веслачки клуб „Данубиус”Уреди

У периоду од 1921. до 1938. године Павлас је био председник Веслачког клуба „Данубиус" у Новом Саду. Клуб је током његовог мандата низао успехе, па је тако 1922. забележена победа на регионалној регати у Вуковару, а две године касније први пут у својој историји „Данубиус” је постао екипни првак државе.[3]

Планинарски покретУреди

Био је оснивач и председник првог планинарског друштва у Војводини - ПД "Фрушка гора" (1924). Организовао је изградњу првих планинарских домова на Фрушкој гори - на Змајевцу 1926. и Осовљу 1927, а касније и на Руднику код Горњег Милановца. Током његовог мандата започета је и изградња дома на Иришком венцу. Подружнице и повереништва Друштва су отворене по целој Војводини, али и у централној Србији и Босни. Пошто се 1932. повукао са места председника Друштва планинари су Павласа изабрали за доживотног почасног председника.[2]

Смрт у РацијиУреди

Игњат Павлас убијен је заједно са супругом Олгом 23. јануара 1942. у рацији мађарских фашиста у Новом Саду, а тела су им бачена под лед у Дунав.[2]

Чување споменаУреди

Други по висини врх на Фрушкој гори (531 m) носи његово име - Павласов чот. На том месту је 26. новембра 2000. подигнуто спомен-обележје, а сваке године у јануару, у време одржавања помена жртвама рације у Новом Саду, организује се Павласов меморијал, који укључује шетњу по Фрушкој гори до Чота.[2]

Улица у Новом Саду носи његово име.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Игњат Павлас” (PDF). 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Енциклопедија Новог Сада. Књига 18, Ном-Пав. Нови Сад: Новосадски клуб "Добра вест". 2001. стр. 262—265. 
  3. ^ „Историјат - Данубиус веслачки клуб 1885”. Архивирано из оригинала на датум 17. 09. 2018. 

Спољашње везеУреди