Игњат Павлас

Др Игњат Павлас (Горњи Михољац, 18. јун. 1886[1] - Нови Сад, 23. јануар 1942) је био српски адвокат, културни и политички радник, старешина Сокола и оснивач првог планинарског друштва у Војводини.

БиографијаУреди

Рођен од оца Ивана, похрваћеног Чеха и мајке Јулијане, Српкиње из Товарника у Западном Срему. Касније је крштено име Игнац посрбио у Игњат, и изјашњавао се као Србин римокатоличке вере.[1]

У Новом Саду завршио Српску православну велику гимназију 1904. године. Право студирао у Загребу и Будимпешти, где је стекао звање доктора правних наука и 1912. положио адвокатски испит. Потом отворио адвокатску канцеларију у Новом Саду, у којој је радио од 1912. до 1941. године. Живео је у Железничкој улици број 12.[2]

Српски народни одборУреди

Играо значајну улогу током припрема за присаједињење Војводине Краљевини Србији. Више недеља пре краха Аустроугарске у његовој канцеларији окупљали су се српски интелектуалци и договарали се о акцијама које предстоје. У Српском народном одбору, привременом органу власти, заузимао место потпредседника, док је Јаша Томић био председник. Као делегат Српског народног одбора ишао је у Београд, тражећи да српска војска што пре уђе у Нови Сад. Команданту немачких трупа упутио је ултиматум да поражена војска, најкасније до шест сати ујутро 8. новембра 1918. мора да напусти град. Пошто је 9. новембра српска војска ушла у град Павлас их је први дочекао, а касније је са балкона старе зграде Матице српске на главном тргу држао говор. Као посланик председавао је 25. новембра 1918. Великом народном скупштином у Новом Саду на којој је проглашено отцепљење од Угарске и присаједињење Краљевини Србији. Велики народни савет га је 27. новембра изабрао за народног повереника за унутрашње послове.[2]

АдвокатураУреди

У међуратном периоду се није политички ангажовао. Посветио се адвокатури, бавећи се углавном предметима из грађанског права. Био је један од оснивача Адвокатске коморе у Новом Саду (данашња Адвокатска комора Војводине) 1921. године, а све до 1941. налазио се у њеној управи.[2]

Старешина СоколаУреди

Као припадник Сокола годинама је био старешина Бачке соколске жупе. Захваљујући његовом залагању 1936. подигнут је Соколски дом (Спомен-дом краља Александра I), зграда данашњег Позоришта младих. Када су 27. марта 1941. у Новом Саду одржане демонстрације против приступања Тројном пакту које су предводили чланови Сокола Павлас је био један од главних говорника са балкона Бановине.[2]

Веслачки клуб „Данубиус”Уреди

У периоду од 1921. до 1938. године Павлас је био председник Веслачког клуба „Данубиус" у Новом Саду. Клуб је током његовог мандата низао успехе, па је тако 1922. забележена победа на регионалној регати у Вуковару, а две године касније први пут у својој историји „Данубиус” је постао екипни првак државе.[3]

Планинарски покретУреди

Био је оснивач и председник првог планинарског друштва у Војводини - ПД "Фрушка гора" (1924). Организовао је изградњу првих планинарских домова на Фрушкој гори - на Змајевцу 1926. и Осовљу 1927, а касније и на Руднику код Горњег Милановца. Током његовог мандата започета је и изградња дома на Иришком венцу. Подружнице и повереништва Друштва су отворене по целој Војводини, али и у централној Србији и Босни. Пошто се 1932. повукао са места председника Друштва планинари су Павласа изабрали за доживотног почасног председника.[2]

Смрт у РацијиУреди

Игњат Павлас убијен је заједно са супругом Олгом 23. јануара 1942. у рацији мађарских фашиста у Новом Саду, а тела су им бачена под лед у Дунав.[2]

Чување споменаУреди

Други по висини врх на Фрушкој гори (531 m) носи његово име - Павласов чот. На том месту је 26. новембра 2000. подигнуто спомен-обележје, а сваке године у јануару, у време одржавања помена жртвама рације у Новом Саду, организује се Павласов меморијал, који укључује шетњу по Фрушкој гори до Чота.[2]

Улица у Новом Саду носи његово име.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Игњат Павлас” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 16. 09. 2018. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Енциклопедија Новог Сада. Књига 18, Ном-Пав. Нови Сад: Новосадски клуб "Добра вест". 2001. стр. 262—265. 
  3. ^ „Историјат - Данубиус веслачки клуб 1885”. Архивирано из оригинала на датум 17. 09. 2018. 

Спољашње везеУреди