Изолда Гардошова
Изолда Гардошова (рођ. Шарфец; глсрп. Izolda Gardošowa, нем. Isolde Gardoš; Цитау, 5. септембар 1938 — Бауцен, 20. септембар 1979) била је лужичкосрпски научник-фолклорист, библиограф, доктор филологије.[1]
| Изолда Гардошова | |
|---|---|
 Фотографија И. Гардошове | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 5. септембар 1938. |
| Место рођења | Цитау, |
| Датум смрти | 20. септембар 1979. (41 год.) |
| Место смрти | Бауцен, |
- За друге употребе, погледајте Гардош (вишезначна одредница).
Биографија уреди
Отац јој је био службеник[1] Рихард Ангештелтер (1888—1961). Мајка — Селма Беме (1904—1982). Имала је сестре Гудрун и Илзе (доведена сестра).[2]
Од 1944. до 1952. године учила је основну школу,[3] од 1952. до 1956. године — средњу школу у Бауцену. Од 1956. до 1961. године студирала је славистику на Лајпцишком универзитету (русистика, сорабистика и педагогија[2]) Тема дипломског рада био је водењак у немачкој и западнословенској традицији. Од 1961. до 1964. године студирала је постдипломске студије. Године 1966. добила је научни степен. Тема дисертације (под водством П. Недо[3]) биле су лужичкосрпске пословице. Од 1965. до 1979. године била је сарадник на Институту за лужичкосрпски народопис, од 1967. до 1979. године — начелник Лужичкосрпске централне библиотеке. Проучавала је лужичкосрпску етнографију. Састављала је речник лужичкосрпских пословица. Након смрти Ј. Млинка била је уредник „Лужичкосрпске библиографије 1966—1970” (Бауцен, 1974) и „Лужичкосрпске библиографије 1971—1975” (Бауцен, 1978).[1]
Имала је мужа Јана Гардоша (рођ. 1935), сина Ондреја (рођ. 1962) и ћерку Јанину (рођ. 1968). Сахрањена је у Бауцену.[2]
Референце уреди
- ^ а б в Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 148.
- ^ а б в Hose, Susanne (17. 3. 2014). „Gardošowa (Gardoš) Izolda (Selma Isolde)”. // saebi.isgv.de.
- ^ а б „Gardošowa, Izolda”. // serbski-institut.de.