Краљевина Илирија

(преусмерено са Илирска краљевина)

Краљевина Илирија је назив државе која је постојала на Балканском полуострву у античко доба и представљала је савез илирских племена под вођством Ардијејаца. У савез са њима улазе Плереји, Манијци и Даорси, који су највећа од 89 племена која су чинила овај савез.[1]

Краљевина Илирија
Илирија

Мапа античке Краљевине Илирије у време краља Агрона
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Друштво
Службени језик илирски
Религија паганизам
Политика
Облик државе краљевина
 — Краљ Агрон
  Теута
Историја
Историјско доба стари век
 — Оснивање 4. век п. н. е.
 — Укидање 2. век п. н. е.
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Провинција Илирик

Историја

уреди

Први илирски краљ по имену Бардил владао је у 4. веку пре нове ере. У 3. веку, у време краља Агрона (250—231. п. н. е.), Краљевина Илирија је заузимала широко подручје од Епира до Неретве и била је велика војна сила и на мору и на копну.[2]

Краљевина Илирија за разлику од Дарданске краљевине није била централизована држава, већ се њено средиште селило зависно од политичких и ратних ситуација. Током селидбе Ардијејаца на обалу као седиште наводе данашње Ошањиће, касније се сели на јужнодалматинска острва, а за време Скердилаида средиште је највероватније био Скадар. У основи њено државно уређење се може описати као племенски савез са елементима класичне робовласничке државе. Имала је племенске организације којима су управљали деспоти, а постајао је и закон наслеђивања власти унутар династије. А државом је владало 15 владара из две династије.[1]

Илирску краљевину потом, у 2. веку п. н. е., покоравају Римљани, који ће на овом подручју формирати своју провинцију Илирик.

Владари

уреди

Наслеђе

уреди

С обзиром да је у новом веку наука сматрала Албанце и Јужне Словене потомцима старих Илира, једна од територија Аустријског царства у 19. веку носила је назив Краљевина Илирија. Ова територија је, међутим, имала своје средиште на подручју данашње Словеније и није обухватала подручје античке Илирске краљевине.

Референце

уреди

Литература

уреди
  • Др Животије Ђорђевић, Косово и Метохија кроз векове, Јагодина, 2009.
  • Драган Брујић, Водич кроз свет антике, Београд, 2005.
  • Петрит Имами, Срби и Албанци кроз векове, Београд, 2000.


Види још

уреди