Инсеминација

Инсеминација (енгл. intrauterine insemination - IUI) је поступак уношења семене течности у материцу или јајовод, (када се назива интрацервикална инсеминација). Користи се при лечењу неплодности, у случају мало смањене плодности мушкарца због смањеног укупног броја сперматозоида или нешто мањег броја покретних сперматозоида, лошег квалитета слузи грлића материце, присуства антисперматозоидних антитела или у случају непознатог узрока неплодности.[1]

Инсеминација
Blausen 0058 ArtificialInsemination.png
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-9-CM69.92
MeSHD007315

ИсторијаУреди

Инсеминација се на људима спроводи већ скоро два века. Прву инсеминацију документовану у медицинској литератури обавио је 1838. француски лекар Гираулт, као први од 12 описаних случајева. 1866. амерички гинеколог Џејмс Марион Симс објавио је књигу о неплодности која је имала и поглавље о инсеминацији.[2]

Инсеминација у медицински асистираној оплодњиУреди

Инсеминација је најједноставнија и најјефтинија, али и најмање успешна метода медицински асистиране оплодње. Услов за примену инсеминације је проходност јајовода. Може се спроводити у природном циклусу без хормоналне стимулације или уз благу хормоналну стимулацију жене. Иако се у поступку може користити чисто семе након ликвификације, чешће се користи претходно кондиционирање семена центрифугирањем и/или испирањем, како би се задржали само најбољи сперматозоиди у узорку.[3]

Ако се инсеминација обавља семеном супруга или партнера у ванбрачној заједници говори се о хомологној инсеминацији. Хетерологна инсеминација представља инсеменацију донираним семеном.

Број инсеминација које се спроводе пре примене компликованијих облика лечења је ограничен, јер је доказано да се шанса за трудноћу знатно смањује после одређеног броја циклуса лечења. Не препоручује се више од 6 инсеминација, а у неким случајевима чак и мање (на пример, кад је жена старија).[4][5]

РеференцеУреди

  1. ^ Adams, Robert, M.D. "invitro fertilization technique", Monterey, CA, 1988
  2. ^ Sims, James Marion. Clinical notes on uterine surgery, with special reference to the management. 
  3. ^ Merviel P, Heraud MH, Grenier N, Lourdel E, Sanguinet P, Copin H (2008). „Predictive factors for pregnancy after intrauterine insemination (IUI): An analysis of 1038 cycles and a review of the literature”. Fertil. Steril. 93 (1): 79—88. PMID 18996517. doi:10.1016/j.fertnstert.2008.09.058. 
  4. ^ PB, Marshburn; Alanis M; ML, Matthews (2009). „A short period of ejaculatory abstinence before intrauterine insemination is associated with higher pregnancy rates”. Fertil. Steril. 93 (1): 286—8. PMID 19732887. doi:10.1016/j.fertnstert.2009.07.972. 
  5. ^ J, Bellver; Labarta E; E, Bosch (2009). „GnRH agonist administration at the time of implantation does not improve pregnancy outcome in intrauterine insemination cycles: a randomized controlled trial”. Fertil. Steril. 94 (3): 1065—71. PMID 19501354. doi:10.1016/j.fertnstert.2009.04.044. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).