Инфаркт постељице

Инфаркт постељице или инфаркт плаценте (понекад се назива и плацентни церебрални инфаркт) је прекид протока крви између постељице и бебе.[1]

Инфаркт постељице
СинонимиPlacental infarction
Патохстолошки налаз код инфаркта постељице.
Специјалностиакушерство

Мали инфаркти постељице (лезије или масе на постељици, посебно на ивици њеног диска) сматрају се нормалним током трудноће. Они су присутни у око четвртини свих нормалних трудноћа и не утичу на трудноћу.

Велики инфаркти постељице су повезани са васкуларним абнормалностима (нпр хипертрофична децидуална васкулопатија, код хипертензије)[2] може директно да изазове фетални дистрес и дугорочне компликације, укључујући застој у развоју и церебралну парализу.[3]

Веома велики инфаркти постељице доводе до инсуфицијенције постељице која се може окончати смрћу фетуса.

Инфаркт постељице се обично открива ултразвуком.[4]

Епидемиологија

уреди

Локални инфаркт постељице се може јавити у до ~25% свих патологија постељице и приближно 5-20% свих гестација (у просеку 12,5%).[5]

Етиопатогенеза

уреди

Постоји велики број познатих узрока инфаркта плаценте, који обично настају као резултат прекинутог снабдевања крвљу мајке. Међу значајнији узрока јављају се:

Инфаркт постељице указује на лошу перфузију фетоплацентарне јединице.[7] Присуство инфаркта – без обзира на величину – у постељици недоношчади је абнормалан налаз. Стога ће величина инфаркта и време њиховог формирања вероватно имати важне клиничке импликације.[6]

Генерално се претпоставља да су централни инфаркти важнији од периферних и постоји повезаност између хипертензије изазване трудноћом и вишеструких инфаркта плаценте.[6]

Лезија која се назива „хематом инфаркта плаценте“ повезана је са феталном смрћу и неповољним перинаталним исходом. Таква лезија је повезана са високим ризиком од смрти фетуса и абрупције плаценте.

Дијагноза

уреди

Дијагноза инфаркта постељице се поставља антенаталним ултразвуком, иако доста тешко, осим ако је инфаркт сухеморагијске природе.[8] Најчешће се на ултразвуку промене уочавају као хипоехоични регион са дебелим хиперехоичним ободом и/или као добро ограничена маса мешаног/хиперехоичног узорка.[9][10][11]

Терапија

уреди

Они који се јављају на маргинама плаценте обично немају клинички значај на овој локацији и не захтевају лечење.

Тренутно не постоји третман за хематоме инфаркта плаценте. Неки истраживаћи предложили су употребу хепарина ниске молекуларне тежине и аспирина када се на ултразвучном скенирању уоче лезије плаценте које указују на инфаркт.[12]

Прогноза

уреди

Инфаркт у првом или другом тромесечју који је у центру плаценте или са опсежним захватањем постељице (више од 50%) је много забрињавајући и може довести до смрти фетуса.[9]

Ограничење раста фетуса је често присутно ако је инфарктом захваћено 15% или више постељичног ткива.

Компликације

уреди

Интраутерино успоравање раста , смрт фетуса и поновљени абортуси су повезани са великим инфарктима постељице (који захвата >10% паренхима) или са инфарктом са раним почетком.

Извори

уреди
  1. ^ Bendon, Robert W. (2012). „Nosology: infarction hematoma, a placental infarction encasing a hematoma”. Human Pathology. 43 (5): 761—763. ISSN 0046-8177. doi:10.1016/j.humpath.2011.07.023. 
  2. ^ Gudmundsson S, Lindblad A, Marsal K (1990). „Cord blood gases and absence of end-diastolic blood velocities in the umbilical artery”. Early Hum Dev. 24: 231—237. .
  3. ^ Marcorelles, P. (2010). „Placenta de la prééclampsie : lésions anatomiques et corrélations anatomocliniques”. Annales Françaises d'Anesthésie et de Réanimation (на језику: француски). 29 (3): e25—e29. doi:10.1016/j.annfar.2010.02.013. 
  4. ^ Rizzo, Giuseppe; Capponi, Alessandra; Soregaroli, Mirella; Arduini, Domenico; Romanini, Carlo (1995). „Umbilical Vein Pulsations and Acid-Base Status at Cordocentesis in Growth-Retarded Fetuses with Absent End-Diastolic Velocity in Umbilical Artery”. Neonatology. 68 (3): 163—168. ISSN 1661-7800. doi:10.1159/000244233. 
  5. ^ Wolfgang Dähnert. Radiology Review Manual. (2020) ISBN: 9781609139438
  6. ^ а б в Kondo, Takeshi (2014-01-08). „Placental infarction probably associated with late term premature delivery”. Journal of Surgical Case Reports. 2014 (1): rjt125. ISSN 2042-8812. PMC 3913430 . PMID 24876328. doi:10.1093/jscr/rjt125. 
  7. ^ Hecht, Jonathan L.; Allred, Elizabeth N.; Kliman, Harvey J.; Zambrano, Eduardo; Doss, Barbara J.; Husain, Aliya; Pflueger, Solveig M.V.; Chang, Chung-Ho; Livasy, Chad A. (2008). „Histological characteristics of singleton placentas delivered before the 28th week of gestation”. Pathology. 40 (4): 372—376. ISSN 0031-3025. doi:10.1080/00313020802035865. 
  8. ^ Cheema, Riffat; Bayoumi, Mohamed Z.; Gudmundsson, Saemundur (2011-08-19). „Multivascular Doppler surveillance in high risk pregnancies”. The Journal of Maternal-Fetal & Neonatal Medicine. 25 (7): 970—974. ISSN 1476-7058. doi:10.3109/14767058.2011.602141. 
  9. ^ а б Radswiki, The. „Placental infarction | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-08. 
  10. ^ Baschat AA, Gembruch U, Gortner L, Reiss I, Weiner CP, Harman CR (2000). „Coronary artery blood flow visualization signifies hemodynamic deterioration in growth-restricted fetuses”. Ultrasound Obstet Gynecol. 16: 425—431. . [PubMed] [Google Scholar]
  11. ^ Alkazaleh, F.; Viero, S.; Simchen, M.; Walker, M.; Smith, G.; Laskin, C.; Windrim, R.; Kingdom, J. (2004). „Ultrasound diagnosis of severe thrombotic placental damage in the second trimester: an observational study”. Ultrasound in Obstetrics & Gynecology. 23 (5): 472—476. ISSN 0960-7692. doi:10.1002/uog.1044. 
  12. ^ Alkazaleh, F.; Viero, S.; Simchen, M.; Walker, M.; Smith, G.; Laskin, C.; Windrim, R.; Kingdom, J. (2004). „Ultrasound diagnosis of severe thrombotic placental damage in the second trimester: an observational study”. Ultrasound in Obstetrics & Gynecology. 23 (5): 472—476. ISSN 0960-7692. doi:10.1002/uog.1044. 

Спољашње везе

уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).