Инцидент у добар час

Инцидент у добар час или Ликвидација јаничарског корпуса, који је током историје Отоманског царства имао улогу преторијске страже, био је први и главни задатак владавине султана Махмуда II између 1808. и 1826. године.

Настанак јањичараУреди

Детаљније: Јањичари

Султан Мурат I је основао трупе око 1363. године, у време велике експанзије ‎‎Османског царства. У почетку су биле формиране од ‎немуслимана, поготово хришћанске младежи и ратних ‎заробљеника, што је била пракса преузета од Мамелука. Јаничари су ‎постали прва османска стајаћа војска, замењујући снаге које су се углавном ‎састојале од племенских ратника којима се није могло веровати у погледу ‎оданости и морала. Штавише, за сваког слободног турског ратника било је ‎испод части да буде пешак.‎[1]

Почетком 17. века, јаничарски корпус престао је да функционише као елитна војна сила и постао је привилегована наследна класа, а њихово изузеће од плаћања пореза учинило их је веома неповољним у очима осталог становништва.[2] Број јаничара порастао је са 20.000 у 1575. на 135.000 у 1826, око 250 година касније.[3] Многи нису били војници, али су и даље прикупљали плате од царства, како је налагао корпус, јер је имао ефективни вето на државу и допринео сталном пропадању Османског царства. Сваки султан који је покушао да умањи њихов статус или моћ одмах је или убијен или свргнут.[4]

Престанак постојањаУреди

Непосредно након ликвидације јаничарског корпуса, уништена је Акерманска конвенција и Руско-турски рат (1828—1829) у којем је Отоманско царство претрпео је страшан пораз непознат у историји. Следеће Једренски мир (1829), Хатишериф из 1829. године, Хатишериф из 1830. године, Босански устанак (1831-1832), Ункјар-Искелесијски уговор и Хатишериф из 1833. године. Грчка постаје независна.

Мехмед паша и Ибрахим ага и претходно регрутовани "плаћеници" отворили су артиљеријску ватру на побуњене јањичаре и уништили њихове куће са земљом, усмртивши око 1000 јањичара у судару. У наредних неколико дана, групе заробљених јањичара доведене су у седиште "побуњеника", који су одмах погубљени на лицу места. Јаничари, спашени од крваве покоље, тражили су сигурност у оближњој Београдској гори, али султанови људи су их опколили и, спаљивањем вегетације на све стране, живо спалили.

За јавну изградњу, као и за пропаганду новог отоманског поретка, праћеног реформама, остали живи вође јаничарске побуне, или једноставно такви, обешени су јавно и импровизовано. Последњих 200 јањичара су задављени ратним законима и њихова тела бачена у масовну гробницу. [5]

Раније су "реформатори" покренули гласине да су јаничари као Јевреји поступали с зеленашима, изнудама, пљачкама и сводницима. Поред тога, оптужени су да се пресвлаче у кафићима и кафанама, а криви су за војне неуспјехе Османског царства током посљедњих 50 година. Век касније, Отоманско царство је остало у историји.

Почетком ове године 1826. основана је Матица Српска.

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ The New Encyclopedia of Islam, ed. Cyril Glassé, Rowman & Littlefield, 2008, p.129
  2. ^ „Ottoman”. www.theottomans.org. Приступљено 2021-07-23. 
  3. ^ Nafziger, George F. (2001-12-11). Historical Dictionary of the Napoleonic Era (на језику: енглески). Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-6617-1. 
  4. ^ „Vaka I Hayriye Hayırlı Olay | Osmanlı Tarihi”. www.gozlemci.net. Архивирано из оригинала на датум 26. 11. 2020. Приступљено 2021-07-23. 
  5. ^ буг. Ликвидација јаничарског корпуса Архивирано на сајту Wayback Machine (28. новембар 2020)