Отворите главни мени

Јоланда од Монферата (око 1274—1317.) је била византијска царица, друга супруга Андроника II Палеолога. Била је мајка српске краљице Симониде, последње жене краља Милутина.

Јоланда од Монферата
Датум рођења1274.
Место рођењаКазале Монферато
Маркизат Монферат
Датум смрти1317.
Место смртиДрама
Краљевина Србија
Гробманастир Косеница у Драми
ДинастијаПалеолог
Алемаричи
ОтацВилијам VII од Монферата
МајкаБеатриче од Кастиље
СупружникАндроник II Палеолог
Византијска царица
Период1284-1317
ПретходникАна Угарска (1260—1281)
НаследникРита Јерменска

Садржај

БиографијаУреди

 
Андроник II Палеолог, муж Ирине од Монферата

Рођена је у Казалу као ћерка Вилијама VII од Монферата и Беатриче од Кастиље. Њен деда био је Алфонсо X од Кастиље[1]. Андроник II се 1284. године развео од Ане Угарске и оженио Јоланду која узима име Ирена. Ирина се 1299. године, заједно са својим мужем, сусрела са српским краљем Стефаном Милутином приликом склапања брака између српског краља и византијске принцезе, Иринине ћерке Симониде[2]. Срдачни односи између Ирине и Милутина настају након сукоба Ирине са Андроником и њеним доласком у Солун 1303. године. Ирина се са Андроником сукобила око великог државничког питања. Захтевала је, наиме, да Андроник подели византијску државну територију и да сви његови синови добију по један део. Цар наравно није могао испунити жељу своје супруге јер се она косила са свим традицијама Царства и византијским правним схватањима. Ирина је због тога отпутовала у Солун где је живела одвојено од свога мужа[3]. Она тада шаље богате поклоне ћерки и зету. Нићифор Григора свакако претерује када пише да се сто лађа могло опремити богатством које је отишло царевој кћери[4]. У једном тренутку се показало да ће Симонида остати нероткиња те је Ирина дошла на мисао да један од њених синова наследи Милутина. Милутин је допустио да Симонидина браћа дођу у Србију како би упознала земљу којом требају завладати. Од три Иринина сина, Јован је умро већ 1308. године. Теодор је послат на запад да наследи Монфератску грофовију. Најмлађи, Димитрије, први је дошао у Србију. Њему у Србији није пријала "сурова средина" и неповољна клима, па је, забринут за здравље, напустио земљу. Касније је Ирина позвала старијег сина који је у Италији већ имао породицу. Овај покушај пада у време уочи Иринине смрти 1317. године. Завршио се на исти начин као и први. Теодору је сметала клима и средина[4].

Милутин и Симонида посетитли су царицу Ирину у Солуну. Пред смрт, царица се повукла у Драму где је умрла 1317. године. За Иринину смрт везује се Милутинова изградња манастира Косенице у области Драме. Ирина је сахрањена у том манастиру. Изградња манастира може се везати за период од 1316. до 1321. године тј. до Милутинове смрти[5].

ПотомствоУреди

Са Андроником II је Ирина имала следећу децу:

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Бонифације Монфератски
 
 
 
 
 
 
 
8. Вилијам VI од Монферата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Јелена дел Боско
 
 
 
 
 
 
 
4. Бонифације II од Монферата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Бонифације од Клавсене
 
 
 
 
 
 
 
9. Берта од Клавсене
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Вилијам VII од Монферата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Томас I од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
10. Амадео IV од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Маргарета од Женеве
 
 
 
 
 
 
 
5. Маргарета Савојска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Иго III од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
11. Маргарета од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Беатриче од Албона
 
 
 
 
 
 
 
1. Ирина од Монферата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Алфонсо IX од Леона
 
 
 
 
 
 
 
12. Фернандо III од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Беренгела од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
6. Алфонсо X од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Филип Швапски
 
 
 
 
 
 
 
13. Елизабета Хоенштауфен
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Ирена Анђелина
 
 
 
 
 
 
 
3. Беатриче од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Петар II Арагонски
 
 
 
 
 
 
 
14. Ђауме I од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Марија од Монпељеа
 
 
 
 
 
 
 
7. Јоланда од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Андрија II Арпадовић
 
 
 
 
 
 
 
15. Јоланда Угарска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Јоланда од Куртенеа
 
 
 
 
 
 

РеференцеУреди

  1. ^ Nicol 1994, стр. 48-49.
  2. ^ Ђекић 1997, стр. 32.
  3. ^ ИСН 1999, стр. 462—3
  4. 4,0 4,1 ИСН 1999, стр. 463
  5. ^ Ђекић 1997, стр. 32—3

ЛитератураУреди