Испуцали вргањ
Испуцали вргањ (лат.Boletus aestivalis) је врста из породице вргања (Boletaceae) која насељава шуме и рубове шума највећег дела Европе и мањег дела Азије. Плодоноси од почетка лета до краја јесени, а најчешће се појављује после топлих и дана са високом концентрацијом влаге у ваздуху. Углавном плодоноси на кречњаку, а најчешће живи у симбиози са крестеновима, храстовима и буквом. Највише се може наћи на травнатим местима која су осунчана попут рубова шуме и пропланака. Често у близини ове врсте расту и Russula vesca, Amanita rubescens и A. vaginata. Микоризна врста.
| Boletus reticulatus | |
|---|---|
| |
| B. reticulatus | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | B. reticulatus
|
| Биномно име | |
| Boletus reticulatus Schaeff. (1763)
| |
| Синоними | |
| |
Опис плодног тела уреди
Шешир код ове врсте вргања величине је 5-15, а ретко прелази и 20 cm у пречнику. У младости је мање-више полулоптаст, затим спљоштено јастучаст, али увек конвексно правилно заобљен. Боја шешира варира од бледосивожуте преко прљаво беле и боје лешника. Кожица је сува, увек добро распуцала (чини се као да је разрована малим каналићима) и никад није сасвим глатка.
Цевчице су сивкасто беле боје, затим жутозелене, а у старости загасите маслинасто зелене боје. Дугачке до 8-30 mm, око дршке нагло и видно краће творећи тако узак, али дубок јарак.
Поре су ситне и округле са бело жутом основом. У старијих примерака гљива боја пора постаје маслинасто зелена.
Дршка је висине 6-12 cm дебљине 2-5 cm чврста и пуна. У почетку је трбушаста (дебела на средини), а растом се задебљалост спушта ниже тако да постаје врећаста (џакараста). Истобојна је са шеширом или за коју нијансу светлија.
Месо је дебело и само у младости чврсто док је касније мекше и сунђерасто. Беле је боје, мириса карактеристичног за вргање и слаткастог је укуса.
Микроскопија уреди
Споре су вретенасте са јаком супрахиларном депресијом и боје су меда. Димензије 11-14,5 × 3,5-4 μm.
Отисак спора уреди
Отисак спора је светложутомаслинасте боје.
Јестивост уреди
Као и већина вргања и ова врста представља јестиву гљиву. Користи се пре свега у куваним јелима. Шешир гљиве није толико чврст као у других вргања те га је временски потребно кувати нешто краће. Више од 50% суве материје ове гљиве чине угљени хидрати док су мањем уделу присутни и протеини (око 22%) и масти (око 3%).
Сличне врсте уреди
По боји шешира најсличнија врста испуцалом вргању је брезов вргањ (лат.Boletus betulicolus). Ипак брезов вргањ има потпуно глатку кожицу на шеширу са цилиндричним хифама које су уже од 6 μm. Поред тога испуцали вргањ није забележен у микоризи са брезама стога приликом фотографисања или сакупљања треба обратити пажњу и на непосредну околину.
Литература уреди
- Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logic.
- Giuseppe, P. (1997). Atlas gljiva. Zagreb: Prosvjeta.
- Flik, M. (2010). Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba. Beograd: Marso.
- Phillips, R. (2006). Mushrooms. London: Macmillan.