Историја Лангобарда
Историја Лангобарда (лат. Historia Langobardorum) је дело лангобардског писца Павла Ђакона из друге половине 8. века.
Дело
уредиHistoria Langobardorum је свакако најпознатије Павлово дело. Представља историју Лангобарда од 568. до 744. године. Дело је подељено у 6 књига. Упркос бројним недостацима, као што су лоша хронологија, Historia Langobardorum представља један од најзначајнијих извора за историју Италије, али и Медитерана. Прва књига почиње описом прадомовине Лангобарда. Писац је потом испратио сеобу Лангобарда кроз средњу Европу. Књигу је завршио смрћу краља Аудоина и ступањем на престо његовог сина Албоина. Друга књига се завршава смрћу Албоиновог наследника Клефа и интеррегрумом од десет година. Трећа књига описује упад Лангобарда у Галију, византијску војну историју из времена Јустинијана II и Тиберија II Константина. У четвртом делу се описује и историја Словена. Пета и шеста књига обухватају крај 7. и почетак 8. века. Павлова повест се завршава смрћу краља Лиутпранда 744. године.
Види још
уредиИзвори
уреди- Наративни извори за историју Европе - Милош Антоновић, Утопија, Београд 2007. година, pp. 75–6