Ихтиман (буг. Ихтиман) је град у западном делу Бугарске. Налази се у софијској области и административни је центар општине Ихтиман. Има 14.525 становника.

Ихтиман
буг. Ихтиман
Ihtiman-municipality.jpg
Градска кућа у Ихтиману
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластСофијска област
Становништво
Становништво
 — 14.525 (2.005 )
Географске карактеристике
Координате42°25′59″ СГШ; 23°49′01″ ИГД / 42.433° СГШ; 23.817° ИГД / 42.433; 23.817Координате: 42°25′59″ СГШ; 23°49′01″ ИГД / 42.433° СГШ; 23.817° ИГД / 42.433; 23.817
Апс. висина658 m
Површина90,89 km2
Ихтиман на мапи Бугарске
Ихтиман
Ихтиман
Ихтиман на мапи Бугарске
Остали подаци
ГрадоначелникМаргита Петрова
Веб-сајт
www.ihtiman-obshtina.com

ГеографијаУреди

Овај град се налази у равничарској регији на ихтиманске котлине - високопланинска котлина у Ихтиманској Средњој Гори. Удаљен је 48 km од Софије и 95 km од Пловдива. Ихтиман се налази у близини ауто-пута Тракије.

 
Трајанова капија - граница Римске Македоније и Римске Тракије

ИсторијаУреди

Ихтиман је припадао српској држави још од времена српског краља Уроша I. Тако је било и за време краља Стефана Дечанског.[1]

Духовник протестантски Стефан Герлах је 1573. године пропутовао Балканско полуоство. За Ихтиман је примето да је то мала варошица у којој Турци живе, а Бугара је мало.[2] Турски чувени путописац Евлија Челебија почетком маја 1660. године прошао је кроз Ихтиман. Када је јуна 1786. године Француз путописац, С. Љунизан пропутовао Балканско полуострво, прошао је кроз Ихтиман. Село Ихтиман је чинило 200 кућа, највише турских.[3] Ихтиман је био место на Цариградском друму, којим су пошту носили на својим брзим коњима "татари", стизајући у крајње одредиште за 7-10 дана. Касније ту пролази важна жељезничка саобраћајница.

По султанском ферману издатом 1855. године цариградском патријарху Кирилу, види се да је под Пећком патријаршијом био и Ихтиман, те Радомир, Ћустендил и друге епархије.[4]

У месту је 1894. године живело 4285 становника.[5]

РеференцеУреди

  1. ^ "Просветни гласник", Београд 1. октобар 1892.
  2. ^ "Просветни гласник", Београд 1895.
  3. ^ "Дело", Београд 1. јул 1896.
  4. ^ "Време", Београд 28. августа 1924.
  5. ^ "Службени војни лист", Београд 1894.


Спољашње везеУреди