Кабларски каменоресци

Кабларски каменоресци потичу из села чачанских села Рошци и Врнчани. Спомењарили су на ужем простору Карадага (назив за седам-осам кабларских села присутан у народној традицији све до почетка 20. века) и суседним областима. Кабларску стилску групу одликује специфична писана и ликовна тематика на коју је у знатној мери утицала црквена уметност оближњих манастира Благовештења и Никоља. Ово се највише огледа у споменичким постољима у облику црквица и клесаним елементима који опонашају фреско декорацију.[1]

Кабларски каменоресци уреди

Истакнути представници уреди


Мање познати мајстори уреди

Осим побројаних каменорезаца, овде условно треба поменути Обрена Радовића из Вранића који је мајсторисао половином 19. века и Радомира Митровића из Рожаца, који је радио од 1926. па све до 1980. године.[1]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 

Литература уреди

  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.