Кадионица (грч. θυμιατηρια) је било који тип посуде која служи за паљење тамјана. Употребљава се у многим религијама таоизму и будизмуКини и Јапану), хиндуизмуИндији) и хришћанству (чешће код православаца), а користиле су их и друге древне цивилизације као Маје, на пример.

Глинена кућна кадионица и посуда за тамјан.

Кадионице у православљуУреди

То су ручни сасуди за приношење када Богу и служе за кађење икона и народа. Приликом богослужења у храмовима, као и током молитве у домовима, користи се кадионица, која у хришћанској симболици представља човечанство кроз Исуса Христа: жеравица божанство, док је дим добар мирис Св. духа. О кађењу као пропратној радњи сведоче црквени оци, који истичу да се овим чином поштују свете иконе. Кађењем верника примају се њихове молитве и деле освећења која долазе невидљиво као и мирис тамјана[1].

Кућне кадионицеУреди

Кадионице у дому су обично ручне, направљена од земље или метала, и различитог су облика у складу са хришћанским духом. У кадионицу се ставља жар од дрвета (од угља има непријатан мирис) и на жар се ставља тамјан који шири пријатан и благоухан мирис. Пошто у градовима често нема жара, користи се специјални брикет у колутићима који замењује жар.

Кадионица и жар у њој, симболизују жарку љубав према вери и топлоту хришћанске душе. Мирис тамјана симболизује благодат Светога духа. Кадионица се употребљава приликом сваке молитве. Домаћин кади, држећи у десној руци кадионицу и њоме чини знак крста. Каде се прво старији па млађи. Кадионица се држи на свечаном месту у кући[2].

РеференцеУреди

  1. ^ Церовић Н. (2014) Говор крста, Изложба у Народни музеј у Београду
  2. ^ „Шта све један православни дом треба да има - Кадионица, жар и тамјан[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 5. 3. 2016. Приступљено 14. 7. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Спољашње везеУреди