Камичка река (Пирот)
Камичка река се сматра изворишним краком Расничке реке.[1] Од села Присјане река носи назив Присјанска река.[2] У најширем смислу она припада сливу реке Нишаве, односно Јужне Мораве, затим Велике Мораве, Дунава, па самим тим и Црноморском сливу. Административно припада Граду Пироту у Пиротском управном округу.
| Камичка река | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Слив | Црно море |
| Пловност | није пловна |
| Водоток | |
| Извор | Корита |
| Ушће | Нишава |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија |
| Насеља | Пирот |
Географске одлике уреди
Извори Камичка река се јављају у девонском флишу, док источно од Камичке реке Церевска река свој ток формира углавном у пермским пешчарима. Најјачи је извор Корита.[2]
Северно од кречњачког узвишења Градишта, Камичка и Церевска река се спајају и пробијају уском клисурастом долином кроз титонске лапоровите кречњаке. У клисури нагиб речног корита је велики, а бројни су слапови и брзаци. Код села Камика река излази из клисуре и у конгломератима и пешчарима кредне старости шири сопствену речну долину.[2]
Изнад села Камик издиже се дуж водотока, литица гребена изграђеног од баремских спрудних кречњака. Више кратких токова који извиру у подножју литице образовало је амфитеатрално удубљење у коме је смештено село Камик.[2]
На сектору Камичке клисуре река практично нема притока, док се на сектору између клисура улива више како периодичних, тако и сталних токова мале дужине.
Слив уреди
Речни токови Камичке реке у њеном сливу одликују се значајним падом, и јако стрмим долинским странама. Низводно од Камика Камичка река протиче долином прилично благих страна, нарочито ка истоку односно Добром делу.
Промена назива уреди
Од села Присјан Камичка река се назива Присјанском реком. На излазу из села почиње Камичка клисура образована у баремским спрудним кречњацима. Клисура је пробијена између Калеа (694 m н.в) на западу и Забела (681 m н.в) на истоку, са стрмим долинским странама и релативном висином до 250 m у односу на речно корито.[2]
Вегетација уреди
Долинске, јако стрме стране у сливу Камичке реке обрасле су шумском вегетацијом, а горњем току долина Церевске реке је проширена и нарочито на десној долинској страни и користи се за пољопривредну производњу.[2]
Извори уреди
Литература уреди
- Станковић С. 1997, Географија Понишавља, Београд.
- Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, 2015
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
- Живковић Н. (2009): Просечни годишњи и сезонски отицаји река у Србији. Географски факултет, Београд