Википедија

Кардиологија

Кардиологија (од грчког καρδίᾱ kardiā, „срце” и -λογία -logia, „проучавање”) област је интерне медицине која изучава болести срца и крвних судова. Ово подручје обухвата медицинску дијагностику и лечење урођених срчаних мана, болести коронарних артерија, срчане инсуфицијенције, валвуларне срчане болести и електрофизиологију.

Кардиологија
Дијаграм тока крви у људском срцу. Плаве компоненте означавају деоксигениране крвне путеве, а црвене компоненте оксигениране крвне путеве.
СистемКардиоваскуларни
ПодспецијалностИнтервенцијска, нуклеарна
Битне болести:Срчана болест, Кардиоваскуларна болест, Атеросклероза , Кардиомиопатија, Хипертензија (високи крвни притисак)
Битни тестови:Крвни тестови, електрофизиолошка студија, снимање срца, електрокардиограм, ехокардиографија, Тест на стрес срца
СпецијалистаКардиолог

Поремећаји срца

уреди

Кардиологија се бави нормалном функционалношћу срца и одступањем од здравог срца. Многи поремећаји укључују само срце, али неки су изван срца и у васкуларном систему. Заједно, они се називају кардиоваскуларни систем, а болести једног дела имају тенденцију да утичу на други.[1]

Хипертензија

уреди
Главни чланак: Хипертензија

Хипертензија, позната и као „високи крвни притисак”, дугорочно је здравствено стање у којем је крвни притисак у артеријама стално повишен.[2] Висок крвни притисак обично не изазива симптоме.[3] Међутим, дуготрајни високи крвни притисак, је главни фактор ризика за коронарну артеријску болест, мождани удар, срчану инсуфицијенцију, периферну васкуларну болест, губитак вида и хроничну болест бубрега.[4][5]

Фактори начина живота могу повећати ризик од хипертензије. То укључује вишак соли у исхрани, вишак телесне тежине, пушење и алкохол.[3][6] Хипертензију могу изазвати и друге болести или нуспојавe лекова.

Крвни притисак се изражава помоћу два мерења, систоличког и дијастолног притиска, који представљају максимални и минимални притисак.[3] Нормални крвни притисак у мировању је у распону од 100–140 милиметара живиног стуба (mmHg) систолног и 60–90 mmHg дијастолног.[7] Висок крвни притисак је присутан ако је крвни притисак у мировању константно на или изнад 140/90 mmHg за већину одраслих особа.[6] За децу су примењиви различити бројеви.[8] Амбулантно праћење крвног притиска током 24 сата изгледа тачније од најбољег ординацијског мерења крвног притиска.[2][6]

Промене у начину живота и лекови могу снизити крвни притисак и смањити ризик од здравствених компликација.[9] Промене у начину живота укључују губитак тежине, смањени унос соли, физичке вежбе и здраву исхрану.[6] Ако промене начина живота нису довољне, користе се лекови за крвни притисак.[9] До три лека могу контролисати крвни притисак код 90% људи.[6] Лечење умереног до јаког високог артеријског крвног притиска (дефинисаног као >160/100 mmHg) лековима је повезано са повећањем очекиваног животног века и смањеним морбидитетом.[10] Ефекат лечења крвног притиска између 140/90 mmHg и 160/100 mmHg мање је јасан, при чему су неки прегледи утврдили корист,[11][12] а други недостатак доказа о користи.[13] Висок крвни притисак погађа између 16 и 37% светске популације.[6] У 2010. години веровало се да је хипертензија била фактор у 18% (9,4 милиона) смртних случајева.[14]

Есенцијална и секундарна хипертензија

уреди
Главни чланци: Есенцијална хипертензија и Секундарна хипертензија

Есенцијална хипертензија је облик хипертензије који по дефиницији нема идентификујући узрок. То је најчешћи тип хипертензије, који погађа 95% пацијената са хипертензијом,[15][16][17][18] тежи да буде породичан и вероватно ће бити последица интеракције између еколошких и генетских фактора. Преваленција есенцијалне хипертензије расте са годинама, а појединци са релативно високим крвним притиском у млађом животном добу имају повећан ризик за каснији развој хипертензије. Хипертензија може повећати ризик од церебралних, срчаних и бубрежних догађаја.[19]

Секундарна хипертензија је врста хипертензије која је узрокована идентификованим секундарним узроком. Много је ређа од есенцијалне хипертензије, и погађа само 5% хипертензивних пацијената. Постоји много различитих узрока, укључујући ендокрине болести, болести бубрега и туморе. Такође може бити нежељени ефекат многих лекова.

Компликације хипертензије

уреди
 
Main complications of persistent high blood pressure
Главни чланак: Компликације хипертензије

Компликације хипертензије су клинички исходи који су резултат сталног повишења крвног притиска.[20] Хипертензија је фактор ризика за све клиничке манифестације атеросклерозе будући да је фактор ризика за саму атеросклерозу.[21][22][23][24][25] То је независни предиспонирајући фактор за срчану инсуфицијенцију,[26][27] болест коронарних артерија,[28][29] мождани удар,[20] болест бубрега,[30][31][32] и периферну артеријску болест.[33][34] То је најважнији фактор ризика за кардиоваскуларни морбидитет и морталитет у индустријски развијеним земљама.[35]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Cardiologists in Delhi NCR”. Full Details Information. 26. 3. 2019. 
  2. ^ а б Naish, Jeannette; Court, Denise Syndercombe (2014). Medical sciences (2 изд.). Elsevier Health Sciences. стр. 562. ISBN 9780702052491. 
  3. ^ а б в „High Blood Pressure Fact Sheet”. CDC. 19. 2. 2015. Приступљено 6. 3. 2016. 
  4. ^ Lackland, DT; Weber, MA (мај 2015). „Global burden of cardiovascular disease and stroke: hypertension at the core”. The Canadian Journal of Cardiology. 31 (5): 569—71. PMID 25795106. doi:10.1016/j.cjca.2015.01.009. 
  5. ^ Mendis, Shanthi; Puska, Pekka; Norrving, Bo (2011). Global atlas on cardiovascular disease prevention and control (PDF) (1st изд.). Geneva: World Health Organization in collaboration with the World Heart Federation and the World Stroke Organization. стр. 38. ISBN 9789241564373. 
  6. ^ а б в г д ђ Poulter, NR; Prabhakaran, D; Caulfield, M (22. 8. 2015). „Hypertension.”. Lancet. 386 (9995): 801—12. PMID 25832858. S2CID 208792897. doi:10.1016/s0140-6736(14)61468-9. 
  7. ^ Giuseppe, Mancia; Fagard, R; Narkiewicz, K; Redon, J; Zanchetti, A; Bohm, M; Christiaens, T; Cifkova, R; De Backer, G; Dominiczak, A; Galderisi, M; Grobbee, DE; Jaarsma, T; Kirchhof, P; Kjeldsen, SE; Laurent, S; Manolis, AJ; Nilsson, PM; Ruilope, LM; Schmieder, RE; Sirnes, PA; Sleight, P; Viigimaa, M; Waeber, B; Zannad, F; Redon, J; Dominiczak, A; Narkiewicz, K; Nilsson, PM; et al. (јул 2013). „2013 ESH/ESC Guidelines for the management of arterial hypertension: The Task Force for the management of arterial hypertension of the European Society of Hypertension (ESH) and of the European Society of Cardiology (ESC)” (PDF). European Heart Journal. 34 (28): 2159—219. PMID 23771844. doi:10.1093/eurheartj/eht151. hdl:1854/LU-4127523. 
  8. ^ James, PA.; Oparil, S.; Carter, BL.; Cushman, WC.; Dennison-Himmelfarb, C.; Handler, J.; Lackland, DT.; Lefevre, ML.; et al. (децембар 2013). „2014 Evidence-Based Guideline for the Management of High Blood Pressure in Adults: Report From the Panel Members Appointed to the Eighth Joint National Committee (JNC 8)”. JAMA. 311 (5): 507—20. PMID 24352797. doi:10.1001/jama.2013.284427  . 
  9. ^ а б „How Is High Blood Pressure Treated?”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 10. 9. 2015. Приступљено 6. 3. 2016. 
  10. ^ Musini, Vijaya M; Tejani, Aaron M; Bassett, Ken; Puil, Lorri; Wright, James M (2019-06-05). Cochrane Hypertension Group, ур. „Pharmacotherapy for hypertension in adults 60 years or older”. Cochrane Database of Systematic Reviews (на језику: енглески). 6: CD000028. PMC 6550717  . PMID 31167038. doi:10.1002/14651858.CD000028.pub3. 
  11. ^ Sundström, Johan; Arima, Hisatomi; Jackson, Rod; Turnbull, Fiona; Rahimi, Kazem; Chalmers, John; Woodward, Mark; Neal, Bruce (фебруар 2015). „Effects of Blood Pressure Reduction in Mild Hypertension”. Annals of Internal Medicine. 162 (3): 184—91. PMID 25531552. doi:10.7326/M14-0773. 
  12. ^ Xie, X; Atkins, E; Lv, J; Bennett, A; Neal, B; Ninomiya, T; Woodward, M; MacMahon, S; Turnbull, F; Hillis, GS; Chalmers, J; Mant, J; Salam, A; Rahimi, K; Perkovic, V; Rodgers, A (30. 1. 2016). „Effects of intensive blood pressure lowering on cardiovascular and renal outcomes: updated systematic review and meta-analysis”. Lancet. 387 (10017): 435—43. PMID 26559744. S2CID 36805676. doi:10.1016/S0140-6736(15)00805-3. 
  13. ^ Diao, D; Wright, JM; Cundiff, DK; Gueyffier, F (15. 8. 2012). „Pharmacotherapy for mild hypertension”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 8 (8): CD006742. PMID 22895954. doi:10.1002/14651858.CD006742.pub2. 
  14. ^ Campbell, NR; Lackland, DT; Lisheng, L; Niebylski, ML; Nilsson, PM; Zhang, XH (март 2015). „Using the Global Burden of Disease study to assist development of nation-specific fact sheets to promote prevention and control of hypertension and reduction in dietary salt: a resource from the World Hypertension League”. Journal of Clinical Hypertension. 17 (3): 165—67. PMID 25644474. S2CID 206028313. doi:10.1111/jch.12479. 
  15. ^ Carretero OA, Oparil S (јануар 2000). „Essential hypertension. Part I: definition and etiology”. Circulation. 101 (3): 329—35. PMID 10645931. doi:10.1161/01.CIR.101.3.329  . 
  16. ^ Oparil S, Zaman MA, Calhoun DA (новембар 2003). „Pathogenesis of hypertension”. Ann. Intern. Med. 139 (9): 761—76. PMID 14597461. S2CID 32785528. doi:10.7326/0003-4819-139-9-200311040-00011. 
  17. ^ Hall, John E.; Guyton, Arthur C. (2006). Textbook of medical physiology. St. Louis, Mo: Elsevier Saunders. стр. 228. ISBN 978-0-7216-0240-0. 
  18. ^ „Hypertension: eMedicine Nephrology”. Приступљено 2009-06-05. 
  19. ^ Messerli, F. H.; Williams, B.; Ritz, E. (2007). „Essential hypertension : The Lancet”. Lancet (London, England). 370 (9587): 591—603. PMID 17707755. doi:10.1016/S0140-6736(07)61299-9. Приступљено 2009-06-01. 
  20. ^ а б White, W. B. (мај 2009). „Defining the problem of treating the patient with hypertension and arthritis pain”. The American Journal of Medicine. 122 (5 Suppl): S3—9. PMID 19393824. doi:10.1016/j.amjmed.2009.03.002. 
  21. ^ Insull, W. (јануар 2009). „The pathology of atherosclerosis: plaque development and plaque responses to medical treatment”. The American Journal of Medicine. 122 (1 Suppl): S3—S14. PMID 19110086. doi:10.1016/j.amjmed.2008.10.013. 
  22. ^ Liapis CD, Avgerinos ED, Kadoglou NP, Kakisis JD (мај 2009). „What a vascular surgeon should know and do about atherosclerotic risk factors”. Journal of Vascular Surgery. 49 (5): 1348—54. PMID 19394559. doi:10.1016/j.jvs.2008.12.046  . 
  23. ^ Riccioni, G. (2009). „The effect of antihypertensive drugs on carotid intima media thickness: an up-to-date review”. Current Medicinal Chemistry. 16 (8): 988—96. PMID 19275607. doi:10.2174/092986709787581923. Архивирано из оригинала 2013-01-12. г. Приступљено 2009-06-20. 
  24. ^ Safar ME, Jankowski P (фебруар 2009). „Central blood pressure and hypertension: role in cardiovascular risk assessment”. Clinical Science. 116 (4): 273—82. PMID 19138169. doi:10.1042/CS20080072. 
  25. ^ Werner CM, Böhm M (јун 2008). „The therapeutic role of RAS blockade in chronic heart failure”. Therapeutic Advances in Cardiovascular Disease. 2 (3): 167—77. PMID 19124420. S2CID 12972801. doi:10.1177/1753944708091777. 
  26. ^ Gaddam KK, Verma A, Thompson M, Amin R, Ventura H (мај 2009). „Hypertension and cardiac failure in its various forms”. The Medical Clinics of North America. 93 (3): 665—80. PMID 19427498. doi:10.1016/j.mcna.2009.02.005. Приступљено 2009-06-20. 
  27. ^ Reisin E, Jack AV (мај 2009). „Obesity and hypertension: mechanisms, cardio-renal consequences, and therapeutic approaches”. The Medical Clinics of North America. 93 (3): 733—51. PMID 19427502. doi:10.1016/j.mcna.2009.02.010. Приступљено 2009-06-20. 
  28. ^ Agabiti-Rosei E (септембар 2008). „From macro- to microcirculation: benefits in hypertension and diabetes”. Journal of Hypertension Supplement. 26 (3): S15—9. PMID 19363848. doi:10.1097/01.hjh.0000334602.71005.52. 
  29. ^ Murphy BP, Stanton T, Dunn FG (мај 2009). „Hypertension and myocardial ischemia”. The Medical Clinics of North America. 93 (3): 681—95. PMID 19427499. doi:10.1016/j.mcna.2009.02.003. Приступљено 2009-06-20. 
  30. ^ Tylicki L, Rutkowski B (фебруар 2003). „[Hypertensive nephropathy: pathogenesis, diagnosis and treatment]”. Polski Merkuriusz Lekarski (на језику: пољски). 14 (80): 168—73. PMID 12728683. 
  31. ^ Truong LD, Shen SS, Park MH, Krishnan B (фебруар 2009). „Diagnosing nonneoplastic lesions in nephrectomy specimens”. Archives of Pathology & Laboratory Medicine. 133 (2): 189—200. PMID 19195963. doi:10.5858/133.2.189. Архивирано из оригинала 08. 02. 2022. г. Приступљено 2009-06-20. 
  32. ^ Tracy RE, White S (фебруар 2002). „A method for quantifying adrenocortical nodular hyperplasia at autopsy: some use of the method in illuminating hypertension and atherosclerosis”. Annals of Diagnostic Pathology. 6 (1): 20—9. PMID 11842376. doi:10.1053/adpa.2002.30606. 
  33. ^ Aronow, W. S. (август 2008). „Hypertension and the older diabetic”. Clinics in Geriatric Medicine. 24 (3): 489—501, vi—vii. PMID 18672184. doi:10.1016/j.cger.2008.03.001. Приступљено 2009-06-20. 
  34. ^ Gardner AW, Afaq A (2008). „Management of Lower Extremity Peripheral Arterial Disease”. Journal of Cardiopulmonary Rehabilitation and Prevention. 28 (6): 349—57. PMC 2743684  . PMID 19008688. doi:10.1097/HCR.0b013e31818c3b96. 
  35. ^ Novo S, Lunetta M, Evola S, Novo G (јануар 2009). „Role of ARBs in the blood hypertension therapy and prevention of cardiovascular events”. Current Drug Targets. 10 (1): 20—5. PMID 19149532. doi:10.2174/138945009787122897. Архивирано из оригинала 2013-01-12. г. Приступљено 2009-06-20. 

Литература

уреди
  • Braunwald, Eugene, ур. (2019). Braunwald's Heart Disease:A Textbook of Cardiovascular Medicine. Elsevier. ISBN 978-0-323-46299-0. 
  • Ramrakha, Punit; Hill, Jonathan, ур. (2012). Oxford Handbook of Cardiology (2nd изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-964321-9. 
  • James PA, Oparil S, Carter BL, Cushman WC, Dennison-Himmelfarb C, Handler J, et al. (фебруар 2014). „2014 evidence-based guideline for the management of high blood pressure in adults: report from the panel members appointed to the Eighth Joint National Committee (JNC 8)”. JAMA. 311 (5): 507—20. PMID 24352797. doi:10.1001/jama.2013.284427  . 

Спољашње везе

уреди
 
Кардиологија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кардиологија&oldid=29872591”