Карикатуре (лист)
Карикатуре су популарни шаљиви лист који је излазио у Србији од 1908. до 1910. године. Био је радо читан и стизао је у скоро све градове Србије, али је до данас сачувано само неколико примерака који се чувају у Народној библиотеци Србије у Београду и у Библиотеци Матице српске у Новом Саду.[1]
 Карикатуре бр. 129 (1909) - насловна страна | |
| Тип | шаљиви лист |
|---|---|
| Формат | 34.5×27.5 |
| Власник | Петар Јовановић |
| Издавач | Петар Јовановић |
| Уредник | Петар Јовановић |
| Главни уредник | Чеда Матић |
| Оснивање | 1908. |
| Језик | српски |
| Укидање | 1910. |
| Град | Београд |
| Земља | Србија |
Историја уреди
Лист Карикатуре почео је са излажењем 1908. године и излазио је до 1910. Издавач је био Петар Јовановић, а главни уредник Чеда Матић. Штампан је у Штампарији Савића и компаније у Београду.[2]
Лист је излазио два пута недељно, четвртком и недељом. Био је веома популаран и могао се купити у већини српских градова[3] (Чачак. Лесковац, Свилајнац, Пожаревац, Смедерево и другим).
Занимљиво је да се главни уредник Карикатура Чеда Матић помиње у Николе Трајковића Госпођа из велике собе из 1955. године, само што је у роману Матић издавао часопис Ђаво.[4]
Опис листа уреди
Лист Карикатуре излазио је два пута недељно, на осам страна. Његов садржај чинили су различити шаљиви прилози, илустрације, као и писма читалаца. Карикатуре за овај лист цртао је Драгослав Стојановић (Д. Т. Стојановић),[4] тада студент Уметничке школе у Београду, а касније предавач у истој школи, угледни предратни уметник, карикатуриста, графичар, сликар, дизајнер и један од оснивача Ошишаног јежа.[5] Прилози су стизали из свих крајева Србије и често су објављивани под псеудонимима као што су: Љубица "црна", Друг Лука, Шушумига, Ваша куварица Милка, Иђинђи. Многи прилози објављивани су под именом и презименом, а било је и таквих потписаних са „Неко”, „Умро дописник” и сл.
- Карикатуре бр. 129 (1909)
-
Страна 2 -
Страна 4 -
Страна 5 -
Страна 8
Референце уреди
- ^ Матић, Чеда (1908). „Карикатуре”.COBISS.SR 36709644
- ^ Кисић, Милица; Булатовић, Бранка (1996). Српска штампа : 1768-1995. : историјско- библиографски преглед. Штампа и српско друштво 19. и 20. века. Београд: Медија центар. стр. 170. ISBN 86-82827-01-8.COBISS.SR 109066759
- ^ Рошуљ, Жарко (2017). Час описа часописа. 7, Лексикон српске шаљиве периодике : (1830-1918). Матица српска ; Институт за књижевност и уметност: Нови Сад ; Београд. стр. 94. ISBN 978-86-7946-208-4.COBISS.SR 317653255
- ^ а б Рошуљ, Жарко (2014). Час описа часописа. 6, Жанрови у српској шаљивој периодици : (1830-1918). Нови Сад ; Београд: Матица српска ; Институт за књижевност и уметност. стр. 329. ISBN 978-86-7946-128-5.COBISS.SR 286149895
- ^ Кљакић, Слободан (7. 2. 2008). „Рехабилитован карикатуриста „Ошишаног јежа””. Политика. Приступљено 16. 9. 2020.
