Карикатуре (лист)

Карикатуре су популарни шаљиви лист који је излазио у Србији од 1908. до 1910. године. Био је радо читан и стизао је у скоро све градове Србије, али је до данас сачувано само неколико примерака који се чувају у Народној библиотеци Србије у Београду и у Библиотеци Матице српске у Новом Саду.[1]

Карикатуре
Карикатуре бр. 129 (1909) - насловна страна
Типшаљиви лист
Формат34.5×27.5
ВласникПетар Јовановић
ИздавачПетар Јовановић
УредникПетар Јовановић
Главни уредникЧеда Матић
Оснивање1908.
Језиксрпски
Укидање1910.
ГрадБеоград
ЗемљаСрбија

Историја

уреди

Лист Карикатуре почео је са излажењем 1908. године и излазио је до 1910. Издавач је био Петар Јовановић, а главни уредник Чеда Матић. Штампан је у Штампарији Савића и компаније у Београду.[2]

Лист је излазио два пута недељно, четвртком и недељом. Био је веома популаран и могао се купити у већини српских градова[3] (Чачак. Лесковац, Свилајнац, Пожаревац, Смедерево и другим).

Занимљиво је да се главни уредник Карикатура Чеда Матић помиње у Николе Трајковића Госпођа из велике собе из 1955. године, само што је у роману Матић издавао часопис Ђаво.[4]

Опис листа

уреди

Лист Карикатуре излазио је два пута недељно, на осам страна. Његов садржај чинили су различити шаљиви прилози, илустрације, као и писма читалаца. Карикатуре за овај лист цртао је Драгослав Стојановић (Д. Т. Стојановић),[4] тада студент Уметничке школе у Београду, а касније предавач у истој школи, угледни предратни уметник, карикатуриста, графичар, сликар, дизајнер и један од оснивача Ошишаног јежа.[5] Прилози су стизали из свих крајева Србије и често су објављивани под псеудонимима као што су: Љубица "црна", Друг Лука, Шушумига, Ваша куварица Милка, Иђинђи. Многи прилози објављивани су под именом и презименом, а било је и таквих потписаних са „Неко”, „Умро дописник” и сл.

Референце

уреди
  1. ^ Матић, Чеда (1908). „Карикатуре”. COBISS.SR 36709644
  2. ^ Кисић, Милица; Булатовић, Бранка (1996). Српска штампа : 1768-1995. : историјско- библиографски преглед. Штампа и српско друштво 19. и 20. века. Београд: Медија центар. стр. 170. ISBN 86-82827-01-8. COBISS.SR 109066759
  3. ^ Рошуљ, Жарко (2017). Час описа часописа. 7, Лексикон српске шаљиве периодике : (1830-1918). Матица српска ; Институт за књижевност и уметност: Нови Сад  ; Београд. стр. 94. ISBN 978-86-7946-208-4. COBISS.SR 317653255
  4. ^ а б Рошуљ, Жарко (2014). Час описа часописа. 6, Жанрови у српској шаљивој периодици : (1830-1918). Нови Сад  ; Београд: Матица српска ; Институт за књижевност и уметност. стр. 329. ISBN 978-86-7946-128-5. COBISS.SR 286149895
  5. ^ Кљакић, Слободан (7. 2. 2008). „Рехабилитован карикатуриста „Ошишаног јежа. Политика. Приступљено 16. 9. 2020.