Отворите главни мени

Кензо Танге (јап. 丹下健三; Осака, 4. септембар 1913Токио, 22. март 2005) је био јапански архитекта, и добитник Прицкерове награде 1987. године. Танге је светску славу стекао реконструкцијом Хирошиме, разорене у Другом светском рату. Био је учесник реконструкције земљотресом разореног Скопља.

Кензо Танге
Kenzo Tange 1981.jpg
Датум рођења(1913-09-04)4. септембар 1913.
Место рођењаОсака
Јапан
Датум смрти22. март 2005.(2005-03-22) (91 год.)
Место смртиТокио
Јапан
Шинјаку-ку Токио

БиографијаУреди

Детињство је провео у граду Имбари на јапанском острву Шикоку.[1] Године 1935, почео је студије архитектуре на универзитету у Токију, а за то се одлучио упознавајући се са архитектуром Ле Корбизјеа.[1][2] За време рата је почео са студијама урбанизма. Године 1946, постао је ванредан професор на Токијском универзитету и основао је „Танге лабораторију“.[3] На Токијском универзитету је радио као професор од 1963. до 1974. године и постао је тражени предавач на Харварду, Јејлу, Берклију и другим светски познатим универзитетима.

ДелоУреди

У светску историју културе уписао се као архитекта и урбаниста који је радио на опоравку Јапана после Другог светског рата али и као творац незаборавних висећих конструкција за Олимпијске игре, одржане у Токију, или павиљона Светске изложбе „EXPO“ у Осаки. Врло рано је покушавао да комбинује авангардне елементе са јапанском традиционалном архитектуром а у каснијим годинама се окретао ка интернационалном стилу у архитектури.

Његов светски деби је учешће на „Центар мира“ и „Споменик у Хирошими“ 1949. године и од тога доба је стварао многе архитектонске и урбанистичке пројекте у целом свету. Године 1959, докторирао је са радом „Просторне структуре у велеграду“ и овој теми је посветио цели свој живот - на пример у „Плану за Токио 1960.“ у пројекту градског дела Фијера у Болоњи и новог града за 60.000 људи у Катанији у Италији. Танге је радио и у стилу брутализма и таква је скупштинска зграда у Курашики и телекомуникацијска зграда Јаманаши у Кофу.

Животно делоУреди

Животно дело архитекте Кенза Танге је „Олимпијски и спортски ареал“ за токијску олимпијаду. Изградио га је из кривих линија које су произашле из облика конструкције од висећих ланчаних кровова и од спиралних облика одвијајућих се од средишњих носећих армиранобетонских пилона. Као једини архитекта добио је одликовање од олимпијског комитета за свој рад.

НаградеУреди

Танге је добио многе награде за свој рад као златну медаљу РИБА, АИА француске академије 1987. године, и Прицкерову награду – највишу награду за архитектуру.[4][5] Те исте године је представио и свој даљи пројекат Токијске скупштине.

МотоУреди

У свим пројектима резонује Тангеов мото: „Архитектура мора имати нешто што човека дира у срце, но упоредо с тим њене основне форме и простори морају имати исту логику. Креативни рад је у наше доба јединство технологије и хуманости. Традиција има улогу катализатора који убрзава хемијску реакцију но у коначном резултату се више не може детектовати. Традиција може бити део дела но сама о себи није стваралачка“.

Његови најзначајнији радовиУреди

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Stewart (1987), p. 170
  2. ^ Stewart (1987), p. 171
  3. ^ „Biography: Kenzo Tange, 1987 Laureate”. The Pritzker Architecture Prize. New York, United States: The Hyatt Foundation. 1987. Архивирано из оригинала на датум 7. 1. 2010. Приступљено 13. 03. 2010. 
  4. ^ Biography: Kenzo Tange: 1987 Laureate, Pritzker Architecture Prize.
  5. ^ Sam Hall Kaplan, Tange's Honor Is Well-Deserved, Los Angeles Times (March 22, 1987).

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди