Википедија

Кинески плес

Плес у Кини је веома разнолика уметничка форма која се састоји од многих модерних и традиционалних плесних жанрова. Плесови покривају широк спектар, од народних игара до извођења у опери и балету, и могу се користити у јавним прославама, ритуалима и церемонијама. У Кини такође постоји 56 званично признатих етничких група, а свака етничка мањинска група у Кини такође има своје народне игре. Изван Кине, најпознатији кинески плесови данас су плес змајева и плес лавова.

Историја уреди

 
Плесачица династије Танг са мурала откривена у Сијану плешући у шалу.

У Кини постоји дуго забележена историја различитих облика плеса. Најранији кинески карактер за "плес", , написан у записима на оклопима корњача, сам је приказ плесачице која у свакој руци држи воловске репове.[1] Неки кинески плесови данас, попут плеса са дугим рукавима, забележени су од врло раних периода, који потичу из најмање династије Џоу. Најважнији плесови раног периода били су ритуална и церемонијална музика и плесови звани јају, а ти плесови су се изводили на царском двору све до династије Кинг, али данас опстају само као наступи на конфуцијанским церемонијама.

Царски двор династије Кин основао је различита одељења одговорна за сакупљање музике и плесова, обуку извођача као и њихове наступе на двору, попут Музичког бироа и Краљевске академије.[2] Током ере шест династија (220 - 589. не), снажни су утицаји из средње Азије у музици и плесу. Уметност плеса достигла је врхунац у династији Танг, а плесови тог периода били су веома разноврсни и космополитски, а нарочито су били популарни плесови из централне Азије. Велики број плесова забележен је у династији Танг, на пример, постоји само преко 60 Великих композиција, које су велике представе са двора Танг, а у царским палатама било је десетине хиљада музичара и плесача.[3]

Међутим, уметност плеса је опала након династије Танг. То је делимично и због све веће популарности праксе везивања стопала, која је можда настала од самих плесача, али је касније чвршће везивање ограничавало њихове покрете, а већа социјална ограничења која су постављена над женама могла су довести и до виртуалне елиминације женских плесачица.[4][5] Даље, плес је апсорбован у кинеску оперу која је почела да се обликује у династији Сонг и постала је све популарнија и даље се развијала у следећим династијама, а плес као посебна уметничка представа углавном опстаје у народним традицијама. У новије доба, плесна уметност у Кини поново је доживела успон, а савремени развој кинеских плесова наставља се убрзано.

Традиционални плес уреди

 
Змајев плес.

Многи традиционални плесови имају дугу историју. То могу бити народни плесови или плесови који су се некада изводили као ритуали или као забавни спектакл, а неки су се изводили и на царском двору. Међу најпознатијим кинеским традиционалним плесовима су плес змајева и плес лавова, а оба плеса су била позната у ранијим династијама у разним облицима. Облик плеса лавова сличан данашњем плесу лавова описан је још у династији Танг, модерни облик плеса змајева, међутим, је новији развој.

У неким од најранијих плесова забележених у Кини, плесачи су се облачили као животињске и митске звери, а током династије Хан помињани су неки облици змајевог плеса. Змајеви плесови из династије Хан, међутим, не подсећају на савремени облик плеса. Споменути змајеви плесови укључују плес изведен током ритуала за привлачење кише у време суше, јер је кинески змај био повезан са кишом,[6][7] где извођачи облаче зеленог змаја свирајући флауту тамо где се риба претворила у змаја.[8][9] Савремени плес змајева користи лагану структуру којом манипулише десетак мушкараца користећи мотке у правилним интервалима дуж дужине змаја, а неки облици змаја могу бити веома дугачки и укључују стотине извођача. У Кини постоји више од 700 различитих змајевих плесова.[10]

 
Плес лава

Претпоставља се да је плес лавова представљен изван Кине јер лав није пореклом из Кине.[11] Предложено порекло плеса укључује Индију и Перзију, мада су неки предложили и порекло из Кине.[12][13][14] Детаљан опис плеса лавова појавио се током династије Танг и тада је препознат као страни, али плес је постојао у Кини већ у трећем веку нове ере. [15] Током Северне и Јужне династије имала је везе са будизмом. Верзију плеса лавова налик модерном плесу лава описао је песник Танг Баи Јуи у својој песми "Western Liang Arts" (西凉 伎), где плесачи носе костим лава направљен од дрвене главе, свиленог репа и крзненог тела, са очима позлаћеним златом и зубима обложеним сребром и ушима које се мичу.[16] Постоје два главна облика кинеског лављег плеса: Северни лав и Јужни лав. Облик Плеса лавова налази се и на Тибету где се назива Плес снежног лава.[17]

Референце уреди

  1. ^ Wang Kefen (1985). The History of Chinese Dance. China Books & Periodicals. стр. 7. ISBN 978-0835111867. 
  2. ^ Dillon, Michael (24. 2. 1998). China: A Historical and Cultural Dictionary. Routledge. стр. 224—225. ISBN 978-0700704392. 
  3. ^ China: Five Thousand Years of History and Civilization. City University of Hong Kong Press. 2007. стр. 458. ISBN 978-9629371401. 
  4. ^ Anders Hansson (1996). Chinese Outcasts: Discrimination and Emancipation in Late Imperial China. Brill. стр. 46. ISBN 978-9004105966. 
  5. ^ Sharon E. Friedler; Susan Glazer, ур. (2003). Dancing Female: Lives and Issues of Women in Contemporary Dance. Routledge. ISBN 978-9057020261. 
  6. ^ Lihui Yang, Deming An (2008). Handbook of Chinese Mythology. Oxford University Press. стр. 107—108. ISBN 978-0195332636. 
  7. ^ „《求雨》”. Chinese Text Project. 
  8. ^ Richard Gunde (2001). Culture and Customs of China. Greenwood. стр. 104. ISBN 978-0313361180. 
  9. ^ „西京賦”. 
  10. ^ Janet Descutner (2010). Asian Dance. Chelsea House Publishing. стр. 99—100. ISBN 978-1604134780. 
  11. ^ Laurence E. R. Picken (1984). Music for a Lion Dance of the Song Dynasty. Musica Asiatica: volume 4. Cambridge University Press. стр. 201. ISBN 978-0521278379. 
  12. ^ Berthold Laufer (1976). Kleinere Schriften: Publikationen aus der Zeit von 1911 bis 1925. 2 v. стр. 1444. ISBN 978-3515026512. 
  13. ^ Mona Schrempf (2002), „chapter 6 - The Earth-Ox and Snowlion”, Ур.: Toni Huber, Amdo Tibetans in Transition: Society and Culture in the Post-Mao Era, Brill, стр. 164, ISBN 9004125965, „During the Persian New Year of Newruz, a lion dance used to be performed by young boys, some of the naked it seems, who were sprinkled with cold water. They were thus supposed to drive out evil forces and the cold of the winter.” 
  14. ^ „Hinc sunt leones — two ancient Eurasian migratory terms in Chinese revisited” (PDF). International Journal of Central Asian Studies. 9. 2004. ISSN 1226-4490. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 12. 2016. г. Приступљено 24. 02. 2021. 
  15. ^ Wilt L. Idema, ур. (1985). The Dramatic Oeuvre of Chu Yu-Tun: 1379 - 1439. Brill. стр. 52. ISBN 9789004072916. 
  16. ^ „《西凉伎》”. Архивирано из оригинала 2014-02-19. г. Приступљено 2014-01-14. „西凉伎，假面胡人假狮子。刻木为头丝作尾，金镀眼睛银贴齿。奋迅毛衣摆双耳，如从流沙来万里。紫髯深目两胡儿，鼓舞跳粱前致辞。” 
  17. ^ Mona Schrempf (2002), Toni Huber, ур., Amdo Tibetans in Transition: Society and Culture in the Post-Mao Era (PDF), Brill, стр. 147—169, ISBN 9004125965 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кинески_плес&oldid=26899383”