Клин је рукописни хумористичко-сатирични лист који је излазио у Пожаревцу, односно у пожаревачком затвору,[1] на самом почетку 20. века. Пун наслов листа био је: КЛИН - породични лист (у оригиналу: породичан лист). Први број листа изашао је 1. јануара 1900. године. Лист је био радикалског политичког опредељења и уређивали су га опозиционари и прваци тадашње Радикалне странке.[2] Једини примерак овог листа чува се у Народној библиотеци Србије и дигитализован је.

КЛИН : породичан лист
Klin magazine no. 1, front page (January 1 1990).jpg
Насловна страна 1. броја (1. јануар 1900.)
ТипХумористичко-сатирични лист, рукописна периодика
Формат23×15 цм
ИздавачПожаревачки "арестариум" (Затвор у Пожаревцу)
УредникРедакциони одбор
Оснивање1900.
Језиксрпски
ГрадПожаревац
ЗемљаСрбија
Веб-сајтКлин : породичан лист

ИсторијаУреди

Хумористичко-сатирични лист Клин, покренут је 1. јануара 1900. године, у „Пожаревачком арестариуму”, односно Пожаревачком затвору. Лист је вероватно уређивао Милорад Павловић Крпа, под псеудонимом „Клинчић”, а Редакциони одбор чинили су опозиционари и прваци Радикалне странке: Коста Таушановић, Миленко Веснић, Добросав Ружић, Глиша Регнеровић, Алимпије Савић, Милорад Павловић Крпа, др Божидар Марковић и Мијајло Марковић, који су се у затвору нашли због сумње да су учествовали у припреми Ивањданског атентата на краља Милана Обреновића.[2]

Први и једини број листа Народна библиотека Србије откупила је 1952. године.[2] Библиотека је дигитализовала велики део књижне грађе настале до 19. века, тако да се у Дигиталној библиотеци Народне Библиотеке Србије, поред осталог, може наћи и колекција од 43 наслова[3] рукописне периодике.[4]

Друштвени контекст у ком је настао КлинУреди

Крајем 19. века, у жељи да привуку што већи број читалаца, настале су и веома популарне хумористичко-сатиричке новине, које су најчешће имале политичку подлогу, основане од стране одређене политичке странке, новчано подржаване од верских група, српског двора, Беча или Пеште. Било је и таквихкоје су издаване без икаквих политичких претензија, само ради забаве и разоноде или из жеље да се аутори окушају на пољу публицистике. Међу њима се издвајају они који су чак у целини писани и цртани руком. Без обзира на то из ког разлога су ови листови покретани, временом су постајали обавезно штиво у кафанама, читаоницама, политичким клубовима, као средство опозиционе или режимске забаве, разбибриге, подсмеха и чарки српских политичара, новинара и књижевника.[5] Српска рукописна периодика настајала је онда када није било других могућности да се писана реч приближи читаоцу, најчешће у ратним условима, ванредним околностима или у тренуцима материјалне, логистичке и техничке оскудице.[3] Један од таквих рукописних новина био је и хумористичко-сатирични лист Клин, настао у затвору.

Рукописна периодика, односно рукописне новине су претеча штампаних. Годином појаве новина у Европи се сматра 1605. година, када се у Стразбуру појавило прво штампано издање. Издавач и уредник био је Јохан Каролус, који је пре тога издавао рукописне новине.[6] У најпознатију рукописну периодику спадају рукописне „рововске новине” из Првог светског рата. Међу њима су и оне које су српски војници писали на Солунском фронту, какав је лист Антена. У овим „рововским новинама”, било да су излазиле у штампаном или рукописном издању, хумор је коришћен у свим формама.[7]

Опис листаУреди

 
Трећа страна листа, са потписима чланова Редакционог одбора

Лист Клин писан је на каро папиру машинске производње, формата 23×15 цм. Текст је писан црним тушем и графитном оловком, једностубачно и двостубачно, писаним и штампаним словима ћирилице, са једном сентенцом на страни 9 и потписом испод ње на немачком језику, латиницом.[8] Наслов је исписан калиграфски, црвеном бојом, са поднасловом Породичан лист. Зајено са насловном страном и полеђином лист има 14 страна које нису оригинално нумерисане. Листови 4 и 5 имају водени жиг. Датиран је по старом календару, а текст је видљив и читак.[9]

У импресуму је као издавач наведен Пожаревачки "арестаријум", а за континуитет излажења листа наведено је: Клин излази кад хоће (улази кад може).[1] Лист садржи шаљиве песме и приче, разне вести и обавештења, афоризме, загонетке, огласе и друге прилоге.[2] Чланови Редакционог одбора наведени су на 3. страни:

  • Коста Таушановић,
  • М. Р. Веснић
  • Д. М. Ружић
  • Гл. Регнеровић
  • Ал. Савић
  • М. Павловић
  • др Б. Марковић
  • М. Марковић[10]

Поред овог списка налазе се и потписи чланова Редакционог одбора, исписани црним и љубичастим мастилом, седам ћирилицом и један "арапским" писмом.[11] Сарадници листа су се испод прилога потписивали псеудонимима, именима и надимцима: Клинчић, Абдула Нубер, Стојко Гаћановић, Ера из Качера, Др., Милан "Зрак", Стара Гарда и другим.[9]

РеференцеУреди

  1. ^ а б Рошуљ, Жарко (2017). Час описа часописа. 7, Лексикон српске шаљиве периодике : (1830-1918). Нови Сад; Београд: Матица српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 96. ISBN 978-86-7946-208-4. COBISS.SR 317653255
  2. ^ а б в г „Клин („Пожаревачки арестариум”, 1900)”. Дигитална Народна библиотека Србије. Народна библиотека Србије. Приступљено 12. 9. 2020. 
  3. ^ а б „Рукописна периодика”. Дигитална Народна библиотека Србије. Народна библиотека Србије. Приступљено 12. 9. 2020. 
  4. ^ „NBS, pionir digitalizacije u kulturi u Srbiji”. SeeCult. 1. 10. 2018. Приступљено 12. 9. 2020. 
  5. ^ Иконић 2016, стр. 26-27
  6. ^ „Najstarije novine”. Odkurzacze Wiedza (Usisivači Znanja). Приступљено 12. 9. 2020. 
  7. ^ „Smeh delotvoran i za propagandu i preživljavanje”. Danas. 16. 11. 2018. Приступљено 12. 9. 2020. 
  8. ^ Клин 1900, стр. 9
  9. ^ а б Клин 1900
  10. ^ Кисић, Булатовић 1996, стр. 138
  11. ^ Клин 1900, стр. 3

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди