Коначно решење вендског питања

Коначно решење вендског питања” (нем. Endlösung der Wendenfrage) био је план[1] према Лужичким Србима, који постојао од 1937. године.[2]

Хитлер је планирао исељавање Лужичких Срба у Алзас-Лотарингију, а Француза — на реку Шпреју. Како је писао историчар М. Семирјага, „само победа Совјетског Савеза… спасла је лужичкосрпски народ од пропасти у рудницима Алзас-Лотарингије”.[3] Према плану Химлера, који је био разрађен 1940. године, основна маса Лужичких Срба је морала бити пресељена у тзв. Генерално губернаторство за формирања радне војске Словена.[4] При том, становништво Генералног губернаторства је морало да укључи поред „остатака инфериорног месног становништва” и становништва „источних провинција”, које је било депортирано овамо, такође и становништво различитих подручја Немачке са „инфериорним људским и расним квалитетима”.[5]

Упркос плановима Лужички Срби никада се нису пресељавали. Нацистички режим се задовољавао премештајем лужичкосрпских учитеља и свештеника изван граница Лужице, слањем лужичкосрпских лидера у концлогоре, као и пљачкањем лужичкосрпских библиотека.[6]

РеференцеУреди

  1. ^ Reisch, Franz (1966). Die Sorben: wissenswertes aus Vergangenheit und Gegenwart der sorbischen nationalen Minderheit. Bautzen: Domowina-Verlag. стр. 86. 
  2. ^ Kasper, Martin (1987). Language and Culture of the Lusatian Sorbs Throughout Their History. Akademie-Verlag. стр. 92. 
  3. ^ Семиряга, М. И. (1955). Лужичане. Москва: Издательство АН СССР. стр. 50. 
  4. ^ Petr, Jan (1972). Nástin politických a kulturních dějin Lužických Srbů. Praha. стр. 274—275. 
  5. ^ Kasper, M. (1967). Fašistické plány na likvidaci Lužických Srbů. Slovansky prehled. стр. 12. 
  6. ^ Michael Burleigh, Wolfgang Wippermann (1991). The Racial State: Germany 1933—1945. Cambridge University Press. стр. 135.