Конгенитална катаракта

Конгенитална катаракта или урођена катаракта је урођено замућење очног сочива, које се обично дијагностикује након рођења детета.[1] Ако катаракта код детета остане неоткривена, може довести до трајног губитка вида. Нису све катаракте визуелно значајне. Ако је лентикуларна непрозирност у визуелној оси, она се сматра видно значајном јер може довести до слепила. Ако је катаракта мала, у предњем делу сочива или на периферији, видни губитак не мора бити присутан.[2][3]

Конгенитална катаракта
Обострана катаракта детета
Специјалностиофталмологија

Једностране катаракте су обично изоловани спорадични инциденти. Они се могу повезати са очним абнормалностима (нпр постериорни конус сочива, перзистентна хиперпластична примарна дисгенеза предњег сегмента ока, тумори задњег пола ока), траума или интраутерина инфекција, нарочито рубеола. Билатерална катаракта најчешће се наслеђује, али и повезује и са другим болестима.[4][5][6]

Захтевају потпуну метаболичку, инфективну, системску и генетску обраду. Уобичајени узроци су хипогликемија, трисомија, миотона дистрофија, заразне болести (токсоплазмоза, рубеола, цитомегаловирус и херпес симплекс), и преурањена трудноћа.

Епидемиологија

уреди
Учесталост

Инциденција је 1,2-6 случајева на 10.000 у Сједињеним Америчким Државама, док је на глобалном нивоу инциденција непозната.

Иако су Светска здравствена организација и друге здравствене организације постигле изузетно напредак у вакцинацијама и превенцији болести, стопа непредвиђених случајева у појединим земљама је и даље присутна.[2]

Смртност / морбидитет

Видни морбидитет може бити резултат амблиопије, рефрактивне амблиопије, глаукома (чак 10% након хируршког уклањања) и одвајања мрежњаче.

Метаболичке и системске болести се налазе у чак 60% случајева код обостране катаракте.

Ментална ретардација, глувоћа, бубрежне болести, срчане болести и друга системска стања могу бити праћена и конгениталном катарактом.

Старост

Конгенитална катаракта се обично дијагностикује код новорођенчади, убрзо након рођења.[7]

Етиологија

уреди

Најчешћа етиологија укључује:[8]

  • интраутерине инфекције,
  • метаболичке поремећаје
  • синдроме који се преносе генетски.

Трећина педијатријских катаракти је спорадична; нису повезане ни са једном системском или окуларном болешћу. Међутим, оне могу бити последица спонтане мутације и могу довести до стварања катаракте у пацијентовом потомству.[9]

Чак 23% конгениталних катаракти је породично наследно. Најчешћи начин преноса је аутосомно доминантан са потпуном пенетрацијом. Ова врста катаракте може се појавити као тотална катаракта, поларна катаракта, ламеларна катаракта или нуклеарна непрозирност.[10]

Инфективни узрочници катаракте укључују рубеолу (најчешћу), рубелу, мале богиње, цитомегаловирус, херпес симплекс, херпес зостер, полиомијелитис, грип, вирус Епштајн-Бар, сифилис и токсоплазмозу.

Патофизиологија

уреди

Очно сочиво се формира током инвазије на површинској ектодермалној плочи изнад оптичког везикула. Ембрионално језгро се развија до шесте недеље гестације. Око ембрионалног језгра је фетално језгро. При рођењу, ембрионална и фетална језгра чине већину сочива. Постнатално, кортикална влакна сочива су положена након замене епитела предњег сочива у кортикална влакна сочива.[11][12]

И шавови су важна оријентација јер идентификују обим феталног језгра. Материјал сочива је периферни према „Y” шавовима, док је материјал сочива унутар и укључујући „Y” шавове, нуклеарни. Код лампе са прорезом, предњи „Y” шав је усмерен усправно, а задњи шав је обрнут.

Свака лезија (нпр инфективна, трауматична, метаболичка) на нуклеарна или лентикуларна влакна може довести до непрозирности (катаракте) бистрог лентикуларног медија. Локација и образац ове опацификације могу се користити за одређивање времена настанка као и етиологије.[13]

Клиничка слика

уреди
Ултразвучно аксијално скенирање главе фетуса са покретима очију и једностраним замућењем сочива уочено у 20. недељи трудноће

Конгенитална катаракта се у већини случајева може приметити одмах након рођења детета или током првог месечног прегледа код педијатра, због недостатка црвеног рефлекса у једном или оба ока и неконтролисаних покрета ока.

Код тоталне катаракте, бебина зеница је бела и не може пратити предмете, покрете или мајчино лице. Код делимичну катаракту, бебино око се „окреће" према унутра.

У већини слућајева конгенитална катаракта је удружена са далековидношћу, астигматизмом или другим аномалијама, што такође доприноси лошем виду.

Сваки од ових симптома обавезан је разлог да родитељи одведу новорођенче код офталмолога, како би се детаљним прегледом утврдио стадијум катаракте и могућност даљег лечења.

Дијагноза

уреди

Сва новорођенчад требало би да прођу кроз скрининг очију, укључујући процену црвених рефлекса.[4]

Тест црвеног рефлекса најбоље се изводи у замраченој просторији и укључује обасјавање светлима директног офталмоскопа у оба ока истовремено са удаљености од 1–2 стопе. Овај тест може да се користи за рутински очни скрининг од стране медицинских сестара, педијатара, породичних лекара и оптометриста. .

Ретиноскопија кроз дететову недилатирану зеницу је од помоћи за процену потенцијалног визуелног значаја замућења аксијалног сочива код превербалног детета. Може се претпоставити да је било који централни опацитет или околна кортикална дисторзија већа од 3 мм визуелно значајна.

Лабораторијски тестови

уреди

За разлику од унилатералне катаракте, билатерална урођена катаракта може бити повезана са многим системским и метаболичким обољењима. Основна лабораторијска процена билатералне катаракте непознатог узрока код наизглед здраве деце укључује:[6]

  • Тест на инфективне болести: титри на ТОРЦХ и варичелу, ВДРЛ

Терапија

уреди

Захваљујући брзом развоју технологије и медицине конгенитална катаракта се данас може успешно лечити, и тиме омогућити нормалан развој и живот деце. Начин лечења у великој мери зависи од степена оштећења вида узрокованог катарактом, као и од тога да ли је у питању тотална или делимична катаракта.[14][15][16][17]

Хируршко лечење

Операција конгениталне катаракте подразумева имплантацију интраокуларног сочива која остаје у дететовом оку читав живот, што омогућава оку да прима светлосне сигнале и тако током времена развије вид.[18] Тотална катаракта треба да се оперише одмах након постављања дијагнозе, јер се у случају кашњења са интервенцијом губи могућност развоја вида. У случају делимичне катаракте, препоручује се да се поступак обавља после прве године, најкасније у другој години живота.[19][20]

У случају делимичне катаракте, када се она налази на оба ока, тада ни једно око нема „предност“ у развоју вида. С друге стране, када се катаракта развије само на једном оку, операција је само део решења. Интервенција прати дуготрајан и мукотрпан третман у циљу спречавања слабог вида (неразвијеног вида) на оперисаном оку, јер свако одлагање терапије може преокренути процес лечења и поништити до тада постигнуте резултате, што је касније немогуће исправити.[21][22][23]

Прогноза

уреди

Код особа са једностраном конгениталном катарактом у 40% случајева оштрина вида је од 20/60 или више.[2]

Код особа са обостраном конгениталном катарактом, у 70% случајева оштрина вида је од 20/60 или више.[24]

Прогноза је лоша код особа са другим очним или системским поремећајима.[25]

Компликације

уреди

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ „Congenital Cataract: Background, Pathophysiology, Epidemiology”. 9. 11. 2019. 
  2. ^ а б в Mounir, Bashour (8. 11. 2019). „Congenital Cataract: Background, Pathophysiology, Epidemiology”. emedicine medscape. 
  3. ^ Vasavada AR, Praveen MR, Vasavada VA, Shah SK, Vasavada V, Trivedi RH (август 2012). „Corneal endothelial morphologic assessment in pediatric cataract surgery with intraocular lens implantation: a comparison of preoperative and early postoperative specular microscopy”. Am J Ophthalmol. 154 (2): 259—265. .e1.
  4. ^ а б Cioffi GA, Liebmann JM. Diseases of the visual system. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 26th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2020:chap 395.
  5. ^ Örge FH. Examination and common problems in the neonatal eye. In: Martin RJ, Fanaroff AA, Walsh MC, eds. Fanaroff and Martin's Neonatal-Perinatal Medicine. 11th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2020:chap 95.
  6. ^ а б Wevill M. Epidemiology, pathophysiology, causes, morphology, and visual effects of cataract. In: Yanoff M, Duker JS, eds. Ophthalmology. 5th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2019:chap 5.3.
  7. ^ Cassidy L, Taylor D. Congenital cataract and multisystem disorders. Eye. 1999 Jun. 13 (Pt 3b):464-73.
  8. ^ Ceyhan D, Schnall BM, Breckenridge A; et al. (децембар 2005). „Risk factors for amblyopia in congenital anterior lens opacities”. J AAPOS. 9 (6): 537—41. 
  9. ^ Kumar M, Kaur P, Kumar M, Khokhar S, Dada R (2013). „Molecular and structural analysis of genetic variations in congenital cataract”. Mol Vis. 19: 2436—50. .
  10. ^ Koc F, Kargi S, Biglan AW; et al. (децембар 2006). „The aetiology in paediatric aphakic glaucoma”. Eye. 20 (12): 1360—5. .
  11. ^ Haider S, Qureshi W, Ali A (2008 May-Jun). „Leukocoria in children”. J Pediatr Ophthalmol Strabismus. 45 (3): 179—80.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  12. ^ Kumar M, Kaur P, Kumar M, Khokhar S, Dada R (2013). „Molecular and structural analysis of genetic variations in congenital cataract”. Mol Vis. 19: 2436—50. . [Medline]. [Full Text].
  13. ^ Koc F, Kargi S, Biglan AW; et al. (децембар 2006). „The aetiology in paediatric aphakic glaucoma”. Eye. 20 (12): 1360—5. .
  14. ^ Capozzi P, Morini C, Piga S, et al. Corneal Curvature and Axial Length values in children with Congenital/Infantile Cataract in the first 42 Months of life. Invest Ophthalmol Vis Sci. 2008 May 23.
  15. ^ Hoevenaars NE, Polling JR, Wolfs RC (август 2011). „Prediction error and myopic shift after intraocular lens implantation in paediatric cataract patients”. Br J Ophthalmol. 95 (8): 1082—5. .
  16. ^ Brady KM, Atkinson CS, Kilty LA, e al (јул 1995). „Cataract surgery and intraocular lens implantation in children”. Am J Ophthalmol. 120 (1): 1—9. 
  17. ^ Cheng KP, Hiles DA, Biglan AW; et al. (1991 May-Jun). „Management of posterior lenticonus”. J Pediatr Ophthalmol Strabismus. 28 (3): 143—9.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ); discussion 150
  18. ^ Birch EE, Cheng C, Stager DR Jr; et al. (децембар 2005). „Visual acuity development after the implantation of unilateral intraocular lenses in infants and young children”. J AAPOS. 9 (6): 527—32. 
  19. ^ Sidorenko EI, Shirshov MV, Korkh NL. [Preliminary results of primary implantation of flexible intraocular lenses in infants under 1 year of age]. Vestn Oftalmol. 121 (5): 37—8. 2005 Sep-Oct.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ); Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  20. ^ Sidorenko EI, Shirshov MV, Korkh NL. [Preliminary results of primary implantation of flexible intraocular lenses in infants under 1 year of age]. Vestn Oftalmol. 121 (5): 37—8. 2005 Sep-Oct.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ); Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  21. ^ Capozzi P, Morini C, Piga S, et al. Corneal Curvature and Axial Length values in children with Congenital/Infantile Cataract in the first 42 Months of life. Invest Ophthalmol Vis Sci. 2008 May 23.
  22. ^ Goggin M, Moore S, Esterman A (август 2011). „Outcome of toric intraocular lens implantation after adjusting for anterior chamber depth and intraocular lens sphere equivalent power effects”. Arch Ophthalmol. 129 (8): 998—1003. 
  23. ^ Biglan AW, Cheng KP, Davis JS; et al. (фебруар 1997). „Secondary intraocular lens implantation after cataract surgery in children”. Am J Ophthalmol. 123 (2): 224—34. 
  24. ^ Buckley E, Lambert SR, Wilson ME (1999 Sep-Oct). „IOLs in the first year of life”. J Pediatr Ophthalmol Strabismus. 36 (5): 281—6.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).
  25. ^ Hoevenaars NE, Polling JR, Wolfs RC (август 2011). „Prediction error and myopic shift after intraocular lens implantation in paediatric cataract patients”. Br J Ophthalmol. 95 (8): 1082—5. .
  26. ^ Biglan AW, Cheng KP, Davis JS; et al. (фебруар 1997). „Secondary intraocular lens implantation after cataract surgery in children”. Am J Ophthalmol. 123 (2): 224—34. .
  27. ^ Plager DA, Lynn MJ, Buckley EG, Wilson ME, Lambert SR. Complications, adverse events, and additional intraocular surgery 1 year after cataract surgery in the infant aphakia treatment study. Ophthalmology. 118 (12): 2330—4. децембар 2011.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). [Medline]. [Full Text].
  28. ^ Ceyhan D, Schnall BM, Breckenridge A; et al. (децембар 2005). „Risk factors for amblyopia in congenital anterior lens opacities”. J AAPOS. 9 (6): 537—41. .
  29. ^ Mori M, Keech RV, Scott WE (јун 1997). „Glaucoma and ocular hypertension in pediatric patients with cataracts”. J AAPOS. 1 (2): 98—101. .
  30. ^ Donahue, Sean P.; Buckley, Edward G.; Christiansen, Stephen P.; Cruz, Oscar A.; Dagi, Linda R. (август 2014). „Difficult problems: strabismus”. Journal of American Association for Pediatric Ophthalmology and Strabismus. 18 (4): e41. doi:10.1016/j.jaapos.2014.07.132. 

Литература

уреди
  • Cassidy L, Taylor D. Congenital cataract and multisystem disorders. Eye. 1999 Jun. 13 (Pt 3b):464-73. [Medline].
  • Cheng KP, Hiles DA, Biglan AW; et al. (1991 May-Jun). „Management of posterior lenticonus”. J Pediatr Ophthalmol Strabismus. 28 (3): 143—9.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ); discussion 150. [Medline].
  • Mori M, Keech RV, Scott WE (јун 1997). „Glaucoma and ocular hypertension in pediatric patients with cataracts”. J AAPOS. 1 (2): 98—101. . [Medline].

Спољашње везе

уреди
Класификација
Спољашњи ресурси


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).