Копеш
Копеш је египатски српасти мач који је настао од борбене секире током бронзаног доба.[1][2]
Типичан копеш је дугачак између 50 и 60 cm, али постоје и мањи примерци. Тупа ивица врха мача се користила и за ударање и као кука за разоружавање противника. У почетку се копеш правио од бронзе, али се касније током Новог царства, где је постао уобичајено и врло цењено оружје, правио од гвожђа.[3] Најранији приказ копеша се налази на Стели лешинара из средине 3. миленијума п. н. е. на којој је приказан Лагашки краљ са овим оружјем.[4]
Мач је наоштрен само на спољашњој ивици закривљеног краја. Копеш је настао од епсилон секире.[1] Био је популаран као оружје и бројни фараони су приказани са њим. Примерци су пронађени и у краљевским гробницама, укључујући и гробницу Тутанкамона у ком су пронађена два копеша различитих величина.[4] Ипак, иако су неки примерци пронађени у гробницама били наоштрени, постоји доста примера где су пронађени са тупим ивицама које никада нису биле наоштрене. Ово је навело многе истраживаче до закључка да су копеши у гробница људи вишег статуса били церемонијални.[4]
Копеш је престао да се користи око 1300. године п. н. е., кад се почело са производњом традиционалних мачева.[5]
Референце уреди
- ^ а б Hamblin, 2006. Warfare in the Ancient Near East, pp. 66–71.
- ^ Wise, Terence (1981). Ancient Armies of the Middle East. Osprey Publishing. стр. 23—25. ISBN 978-0-85045-384-3.
- ^ Howard, Dan (2011). Bronze Age Military Equipment. Casemate Publishers. стр. 31—34. ISBN 978-1-84884-293-9.
- ^ а б в Loades, Mike (2010). Swords and Swordsmen. Pen & Sword Military. стр. 1—21. ISBN 978-1-84884-133-8.
- ^ „Национална Географија”.
Литература уреди
- Budge, 1989,. The Rosetta Stone, E.A.Wallace Budge, (Dover Publications), c 1929, Dover edition (unabridged), 1989. (softcover. 1929. ISBN 978-0-486-26163-8.)
- Hamblin, 2006. Warfare in the Ancient Near East, William J. Hamblin, Routledge (softcover. ISBN 978-0-415-25589-9.)
- Wernick, 2004, A Khepesh Sword in the University of Liverpool Museum in JSSEA 31, 151–155
- Massafra, 2009, Le harpai nel Vicino Oriente antico. Cronologia e distribuzione, Roma 2012, (Rome La Sapienza Studies on the Archaeology of Palestine & Transjordan, 09).
