Корисник:Дарко Максимовић/Приједлог за референцирање

По питању извора, литературе, напомена итд, о чему је било ријечи на Трг/Идеје#Референце, предлажем сљедеће рјешење:

Називи поглавља

1. Наслов поглавља у којем се наводе извори тврдњи да буде „Извори“. У том поглављу ће бити све оне ставке на које воде линкови [1], [2], ... [81]... и то су управо оне најчешће референце које смо и досад користили. Они се, међутим, дијеле у двије групе:
   1. Референца на извор са интернета (као и досад, с тим што предлажем чешћу употребу шаблона {{cite news}} и {{cite journal}}, гдје је то сходно).
   2. Референца за извор у књизи, која ће изгледати попут једног од сљедећег:
      1. Андерсон 2007, стр. 417. → (стрелица води ка ставци у поглављу „Литература“, гдје су представљени сви подаци о књизи)
      2. Андерсон 2007, стр. 417. ↓ (стрелица ради као и ова изнад)
      3. Андерсон 2007, стр. 417. (без стрелице, него да клик на „Андерсон“ води ка ставци у литератури. Овако раде на енг.вики, с тим што је обичном читаоцу у старту нејасно куда га води тај линк, на поглавље о Андерсону, на чланак о Андерсону, или нешто треће)
2. Наслов поглавља у којем се наводе напомене/фусноте да буде „Напомене“. Друга варијанта би била „Белешке“, али пошто је ијекавска варијанта „Биљешке“, а „Напомене“ је исто у оба наријечја, онда мислим да би „Напомене“ било боље, јер је технички могуће урадити неку ботовску замјену. Трећа варијанта би била „Коментари“, али мислим да је „српскије“ ако пишемо Напомене, као и чешће у разној литератури. У напоменама се даје обични текст који аутор не жели да укључи у чланак јер би се изгубио ток, а и намијењен је читаоцима који су заинтересовани да сазнају више детаља, уосталом, као што и само име каже, разне напомене.
3. Наслов поглавља у којем се наводе књиге које су се користиле у изради чланка би био „Литература“. Ту се могу набројати књиге у неком од стандардних облика, попут:
   1. Андрић, Иво: На Дрини ћуприја. Просвета, Београд, 2007. ISBN 430824054058.
   2. Андрић, Иво (2007): На Дрини ћуприја, Просвета, Београд, ISBN 430824054058.
   3. Додати још неки уобичајени...

Коришћење горњег система

1. Извори би у тексту били навођени на сљедећи начин:
   1. <ref name="...">...</ref> (дакле, као и досад)
2. Напомене би у тексту биле навођене на сљедећи начин:
   1. {{напомена|...}} (дакле, новина)
3. У поглављу „Извори“ би се користио шаблон {{извори}} који би аутоматски покупио све изворе и ставио их на једно мјесто. Имао би, као и досад, опције попут: {{извори|2}} (двије колоне) и {{извори|colwidth=40em}} (да се аутоматски одлучи колико колона у складу са ширином екрана).
4. У поглављу „Напомене“ би се користио шаблон {{извори}} (дакле, овај шаблон више не би служио за изворе, него за напомене, како само име каже). И ту би биле доступне исте опције као и са шаблоном Извори, дакле за број и ширину колона.
5. У поглављу „Литература“, набрајале би се све књиге у облику који смо прихватили изнад, ставка по ставка, у обичној * листи, с тим што би се користио шаблон {{cite book}} који смо досад слабо користили, а он служи управо за набрајање литературе. Додатно, да бисмо повезали изворе са овом секцијом, имали бисмо једну cite секцију са ИД-ом ставке литературе. Дакле, овако: * <cite id="refAndric">{{cite book|first=...|last=...|title=...|итд.}}</cite>.

Примјер

Ипак, рад Мендељејева на периодизацији елемената остао је запамћен као најважнији,<ref>{{cite news|url=http://www.bbc.com|title=Mendeleev most important|publisher=BBC|year=2008|month=February|day=2}}</ref> немало зато што је његово решење периодног система заиста било најадекватније.{{напомена|Кроз историју је било више различитих система, али се овај брзо и лако прихватио међу научницима.}} 1869. он даје прву верзију периодног система са распоредом елемената сличним оном код Њулендса. Овакав распоред Мендељејев је условио законом периодичности који је дао по коме су физичке и хемијске особине елемената периодичне функције њихове релативне атомске масе.<ref>Миланковић 1927, стр. 189. [[#refMilankovic1927|↓]]</ref>

===Напомене===
{{напомене}}

===Извори===
{{извори}}

===Литература===
{{refbegin}}
* <cite id="refMilankovic1927">{{cite book|last=Миланковић|first=Милутин|title=Физика 20. века|publisher=Просвета|location=Београд|year=1927|isbn=3043084330488}}</cite>
{{refend}}

Резултат примјера

Ипак, рад Мендељејева на периодизацији елемената остао је запамћен као најважнији, немало зато што је његово решење периодног система заиста било најадекватније. 1869. он даје прву верзију периодног система са распоредом елемената сличним оном код Њулендса. Овакав распоред Мендељејев је условио законом периодичности који је дао по коме су физичке и хемијске особине елемената периодичне функције њихове релативне атомске масе.

Литература

• Миланковић, Милутин (1927). Физика 20. века. Београд: Просвета. ISBN 3043084330488. 

Резиме

Најчешћи случај ће бити сљедеће: извори, као и досад, овако: <ref>, а напомене, које се рјеђе користе, овако: {{напомена|...}}. На дну, само позвати шаблоне {{извори}} и {{извори}}. Приједлог за имена поглавља гласи: Напомене, Извори, Литература.

Техничка имплементација

Примјер изнад није урађен користећи наведене шаблоне. Примјере сам урадио користећи досадашње, компликованије алате, да бих приказао приједлог. Међутим, све наведено ја бих преузео на себе, (прављење шаблона {{напомена}}, {{извори}} и {{извори}}, а већ сам средио са Филипом да се промијени стил на МедијаВики:Common.css тако да библиографија (литература) ради као и референце, тј. да буде освијетљена свијетло плавом бојом кад се означи нека од њих. Ботовске измјене, које би биле потребне прије свега овога, а које би све {{извори}} пребациле у {{извори}} би морао неко други, пошто се ботовима не бавим, али вјерујем да је то тривијалан посао (замјена једног стринга другим).