Корисник:AboutGermanCultureWikiEditor/песак

Децембар, 1957. године
Гатање из олова, кабаретиста Вернер Лирк (Werner Lierck)

Гатање из олова[1] (нем. das Bleigießen, такође и Molybdomantie[2], од грчког Μόλυβδος (mólybdos) ‚олово‘ und μαντεία (manteia) ‚прорицање‘) је један обичај прорицања, који се и данас (најчешће у мање озбиљном облику) практикује у Немачкој, 31. децембра, последњег дана у години. Овај обичај је био проширен и код старих Римљана, који су били једни од првих народа који су се у великој мери бавили топљењем олова.

Сет за гатање из олова






Опис обичаја уреди

 
Процес топљења

Комадићи олова (или неког другог метала са ниском тачком топљења (као на пример калаја)) се загревају у кашици изнад неке свеће или неке мале ватре док се скроз не истопе. Тај истопљени метал се онда стави у унапред припремљену чинију и полије се хладном водом. Док се хладе, комадићи метала попримају различите облике. Ти нови комадићи метала, као и облици сенке коју они стварају се тумаче и користе за прорицање догађаја у долазећој години. Тумачење ових фигурица од олова прати слична правила као и тумачење соца од кафе. Најчешће је у паковање свих ствари потребних за гатање из олова била укључена и листа тумачења (на пример: срце = заљубити се, цвеће = ново пријатељство). Главна функција овог обичаја је да предскаже будућност онога ко је истопио комадиће олова.

 
Комад олова које је очврснуло након топљења








Опасност по здравље уреди

Олово је, као тежак метал, отрован. Унос олова у људско тело може довести до дуготрајних последица по људско здравље. Код гатања из олова може олово на различите начине доспети у тело. На пример када се кашике и чиније које се за то користе не одржавају на прави начин и када се користе за неке друге ствари, када се удахне пара при загревању олова, или када, након што смо дотакли оловну масу, прљавим рукама додирнемо неке прехрамбене намирнице или уста. Посебну пажњу треба обратити на то да се чак и мале количине олова могу путем оловне паре или оловне прашине удахнути и путем плућа се проширити по целом телу. Токсични утицај олова на људско тело се огледа и у томе што се и мале количине тешког метала дугорочно задржавају у телу и врло се тешко касније могу уклонити. Још једна могућа опасност гатања из олова по здравље људи су загрејани шприцеви олова, који могу довести до озбиљних опекотина.

Калај представља алтернативу, која мање угрожава здравље човека. Калај није отрован, а такође је и његова тачка топљења (231,9 °C) значајно мања од тачке топљења олова (327,5 °C). Још нижа тачка топљења (183 °C) се може постићи коришчењем еутектичке легуре за лемљење (легура калаја и олова).

Понеке фирме данас продају комплете за извођењене овог обичаја, али који се базирају на топљењу стакла. То стакло представља споредни производ при производњи снежних кугли.[3] Безобпасне замене за ливење олова представљају ливење воштаних боја или топљење теста.

Забрана од 2018. уреди

Од априла 2018. године је забрањена продаја сетова за гатања из олова са фигурицама које у себи садрже олово, јер количина олова која је у њима била садржала увелико превазилази границу која је успостављена новом Уредбом о забранама коришћења хемикалија Европске Уније. За производе који су доступни на тржишту граница за садржај олова је 0,3 %, док је код сетова за олово-ливење, које је тестирао Stiftung Warentest 2012. године у Немачкој, садржај олова био 71 %.[4]

На тржишту су од тада као замена доступни сетови који у себи садрже калај и који су слично опремљени као претходни сетови са оловом, са том разликом што у себи садрже фигурице од калаја.[5]

Референце уреди

  1. ^ Ханзен-Кокоруш (Hansen-Kokoruš), Ренате (2005). Њемачко-хрватски универзални рјечник = Deutsch-Kroatisches Universalwörterbuch. Загреб: Накладни завод Глобус: Институт за хрватски језик и језикословље. ISBN 953-167-181-8. 
  2. ^ Meyers Konversations-Lexikon. Лајпциг и Беч: Ed. Bibliograph. Inst. (1895). стр. 77.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ „Archiv « wirtschaftsblatt.at « WirtschaftsBlatt.at”. web.archive.org. 2016-03-10. Приступљено 2021-12-17. 
  4. ^ WELT (2017-12-31). „Neue EU-Richtlinie: Ab 2018 ist Schluss mit Bleigießen zu Silvester”. DIE WELT (на језику: немачки). Приступљено 2021-12-17. 
  5. ^ „Zinngießen an Silvester: So funktioniert's”. praxistipps.focus.de (на језику: немачки). Приступљено 2021-12-17.