Корисник:Bogi Zaviša/песак2

Загађивачи

уреди

Загађивачи (polutanti) представљају изворе који загађују еколошку средину. Животна средина је скуп свих природних и радом створених вредности, чији комплексни међусобни односи чине окружење.[1] Највећи загађивачи на земљи су људи. Ту спадају све врсте материја и енергија које стварa човек. Загађивачи се деле према врсти животне средине, природи загађивања и природи загађивача[2]. Постоји више облика загађења. Ту спадају физичко и биолошко загађење. Такође постоје и материје које се у природи не могу разложити.

Подела према природи загађења

уреди

Према природи загађивача загађења се деле на физичка, биолошка и хемијска.

Физичко загађење

уреди

Физичко загађење представља честично загађење нпр. чврсти отпад (прашина чађ, радиоактивни отпад). То је најопаснији облик загађења.

Биолошко загађење

уреди

Биолошко загађење представља прекомерни пораст разних патогених организама (гљиве, вируси, бактерије) који могу нарушити равнотежу у екосистему.[3]

Хемијско загађење

уреди

Хемијско загађење представља сваку промену хемијског састава животне средине коју производе људи. Загађења се деле на органска, неорганска, вештачака и природна. Природни отпаци (нпр. органски отпаци из сточарства) у мањој мери не могу нашкодити животној средини. Са друге стране вештачки добијене материје (нпр. тешки метали, детерџенти и пестициди) могу озбиљно нашкодити природи јер се споро разлажу или се не разлажу уопште.

Загађење према врсти животне средине

уреди

Према врсти загађења животне средине загађивачи се деле на загађиваче ваздуха, воде и земљишта. Највећи проблем представљају загађивачи ваздуха јер њих не можемо лако филтрирари.

Загађивачи ваздуха

уреди
 
Загађивач ваздуха

Чести извори загађења ваздуха су фабрике. Постоје више врста фабрика: за прераду нафте, индустријских сировина... Прве фабрике настале су током I индустријске револуције. У Лондону је због тога 1952. дошло до великог смога.

Загађивачи воде

уреди

Извори загађења воде су углавном превозна средства воденог саобраћаја. Ту спадају глисери, танкери, крузери итд. Такође велики извор загађења представљају пласике и други материјали који доспеју тамо. То представља проблем зато што врсте које ту живе могу доћи у контакт с тим отпадом.

Загађивачи земљишта

уреди

Загађивачи земљишта су бројни. То су углавном људи и превозна средства копненог саобраћаја. Људи својим отпадом и прекомерном вожњом аутомобила загађују природу. Велики загађивачи земљишта представљају и пестициди. Ту спадају ђубрива, соли тешких метала итд.[4]

Утицај загађења на животну средину и здравље човека

уреди
 
Загађена средина

Загађење ствара озбиљне последице животној средини. Природа се може опоравити од тога, али јој треба одређено време. Ми као одговорна бића требамо да обезбедимо природи то време. То можемо постићи рециклажом. Уштеду електричне енергије можемо постићи на много начина. Као последице не придржавање тога можемо претрпети озбиљне последице. Једна од највећих опасности јесу ,,рупе'' на озонском омотачу. Такозване ,,рупе'' настају као последица прекомерног коришћења супстанци које се називају ODS (Ozone depleting substances).[5] Загађење ваздуха може бити повезано са разним акутним и хроничним болестима. Наука показује да згађење ваздуха може утицати на здравље деце. Групе које су угрожене од стране загађења ваздуха су труднице, старије особе и особе које болују од других болести.

Референце

уреди
  1. ^ „Zagadjivanje životne sredine - Institut za javno zdravlje Kragujevac”. www.izjzkg.rs. Приступљено 2022-03-09. 
  2. ^ „Bionet skola”. 
  3. ^ „Bio net skola”. 
  4. ^ „Zagađivači zemljišta, vode i vazduha”. Shtreber (на језику: српски). Приступљено 2021-11-20. 
  5. ^ „Sačuvajmo ozonski omotač jer tako štitimo i sebe”. ZdraviJa (на језику: бошњачки). 2019-09-16. Приступљено 2021-11-19.