Агроекологија је наука која примењује еколошке принципе у формирању и управљању одрживих агроекосистема.

Узгој риже


Основни појмови уреди

Идеја агроекологије је да користи алтернативне правце у развоју агроекосистема, који ће мало зависити од уноса агрохемикалија и енергије, наглашавајући комплексност агрикултурних система. Еколошки односи и синергизам између биолошких компоненти омогућавају механизме, који тим системима обезбеђују плодност земљишта, продуктивност и заштиту усева. У потрази за поновним успостављањем еколошких принципа у пољопривредној производњи произвођачи су занемарили кључну тачку у развоју одрживе пољопривреде: дубоко разумевање природе агроекосистема и принципа на којима они функционишу. Агроекологија је израсла у дисциплину која обезбеђује основне еколошке принципе у томе како проучавати, образовати и управљати агроекосистемима који ће бити продуктивни, омогућити проучавање природних ресурса али такође бити културолошки прихватљиви и економски оправдани[1]. Агроекосистеми су заједнице биљака и животиња у интеракцији са физичким и хемијским спољашњим факторима које је човек модификовао ради производње хране, других продуката за ширу индустријску употребу. Агроекосистеми могу унапредити продуктивност и могу постати одрживи са мање негативних утицаја на животну средину, социјално стање и са мање спољашњих улагања. Креирање оваквог система се базира на примени следећих еколошких принципа:

  • Побољшање кружења материје, оптимизација приступачних хранива и уравнотежење њиховог тока;
  • Обезбеђивање повољних особина земљишта за раст биљака;
  • Ефикасније коришћење расположиве Сунчеве енергије и чување водних ресурса;
 
Усев
  • Диверзификација врста и генотипова у агроекосистему у времену и простору;
  • Побољшање корисних биолошких интеракција.

Историја агроекологије уреди

Две науке из којих је потекла агроекологија - екологија и агрономија, нису имале блиске односе током двадесетог века. Екологија је примарно била окренута проучавању природних система, док се агрономија бавила применом научних достигнућа у пракси пољопривредне производње. Граница између чисте науке и природе са једне стране и примењене науке са друге, држала је одвојено ове две дисциплине. Поред неколико изузетака, тек недавно се посветило више пажње примени еколошких сазнања у пољопривреди. Међу првим истраживачима који су се тиме бавили био је Проф. Гироламо Аци[2] радећи у Интернационалном пољопривредном институту у Риму  Италија од 1911. до 1923. године. У раду на подручију пољопривреде уочио је да у пољопривредним наукама постоји недостатак истраживања физичког амбијента у вези са пољопривредном производњом.

Агроеколошки фактори уреди

Постојање и опстанак неке биљне врсте на датом месту у екосистему зависи, у највећој мери од еколошких фактора. Животне активности организама, како у слободној природи, тако и у пољопривреди, одвијају се под сложеним утицајем великог броја еколошких чинилаца или фактора. Ови фактори делују у биосфери и њеним деловима и д њих зависи интензитет животне активности сваког организма.

Променљивост еколошких фактора уреди

Утиче на промене у расту и развићу организама. Осим тога, промена једног утиче на промену другог еколошког фактора. Повећање температуре ваздуха изазива повећано испаравање са површине земљишта и воде, доводи до повећања интензитета Сунчеве светлости и сл. Дакле,на промену једног фактора други фактори одговарају модификацијама, док жива бића реагују еколошким прилагођеностима - адаптацијама.

Класификација уреди

 
Узгој парадајза

Абиотички уреди

  • Климатски
  1. Светлост
  2. Температура
  3. Вода и Влажност
  • Едафски
  1. Физичко-хемијско-биолошке одлике земљишта
  • Орографски
  1. Одлике рељефа
  • Геофизички
  1. Гравитација
  2. Магнетизам
  3. Осцилаторна таласна кретања

Биотички уреди

  • Утицаји биљака на биљке
  • Утицаји животиња на биљке
  • Утицаји микроорганизама на биљке

Антропогени уреди

  • Позитивни и негативни утицаји човека

Популациони раст уреди

Еколози посматрају популациони раст као нето резултат стопе рађања, стопе смртности и миграција индивидуа у и из популације. тако је раст популације дефинисан следећом формулом:

r=(N+1)-(M+E)

где је r стопа раста популације у времену, узимајући у обзир наталитет (N), имиграцију (I), морталитет (M) и емиграцију (E). Свака промена популације кроз време је описана као:

dP/dt=rP

Референце уреди

  1. ^ Altiery, Miguel. „Scientific Society of Agroecology”. Agroekology in Action. Приступљено 23. 5. 2017. 
  2. ^ Azzi, Girolamo. „SM 3664 — Girolamo Azzi, pioniere dell’ecologia — 2014”. GIORGIO NEBBIA. Приступљено 23. 5. 2017. 

Литература уреди

  • Altieri, M.A. 1987. Agroecology: the scientific basis of alternative agriculture. Boulder: Westview Press.
  • Altieri, M.A. 1992. Agroecological foundations of alternative agriculture in California. Agriculture, Ecosystems and Environment 39: 23-53.
  • Buttel, F.H. and M.E. Gertler 1982. Agricultural structure, agricultural policy and environmental quality. Agriculture and Environment 7: 101-119.
  • Carrol, C. R., J.H. Vandermeer and P.M. Rosset. 1990. Agroecology. McGraw Hill Publishing Company, New York.
  • Paoletti, M.G., B.R. Stinner, and G.G. Lorenzoni, ed. Agricultural Ecology and Environment. New York: Elsevier Science Publisher B.V., 1989.
  • Robertson, Philip, and Scott M Swinton. "Reconciling agricultural productivity and environmental integrity: a grand challenge for agriculture." Frontiers in Ecology and the Environment 3.1 (2005): 38-46.
  • Savory, Allan; Butterfield, Jody (1998-12-01) [1988]. Holistic Management: A New Framework for Decision Making (2nd изд.). Washington, D.C.: Island Press. ISBN 1-55963-487-1. 
  • The Power of Community: How Cuba Survived Peak Oil. Yellow Springs,Ohio 45387: The Community Solution. 
  • Vandermeer, J. 1995. The ecological basis of alternative agriculture. Annu. Rev. Ecol. Syst. 26: 201-224
  • Wojtkowski, P.A. 2002. Agroecological perspectives in agronomy, forestry and agroforestry. Science Publishers Inc., Enfield, New Hampshire.
  • Soil Organic Matter in Sustainable Agriculture (Advances in Agroecology) by Fred Magdoff and Ray R. Weil (Hardcover - May 27,) 2004
  • Agroforestry in Sustainable Agricultural Systems (Advances in Agroecology) by Louise E. Buck, James P. Lassoie, and Erick C.M. Fernandes (Hardcover - Oct 1,) 1998
  • Agroecosystem Sustainability: Developing Practical Strategies (Advances in Agroecology) by Stephen R. Gliessman (Hardcover - Sep 25,) 2000
  • Interactions Between Agroecosystems and Rural Communities (Advances in Agroecology) by Cornelia Flora (Hardcover - Feb 5,) 2001
  • Landscape Ecology in Agroecosystems Management (Advances in Agroecology) by Lech Ryszkowski (Hardcover - Dec 27,) 2001
  • Integrated Assessment of Health and Sustainability of Agroecosystems (Advances in Agroecology) by Thomas Gitau, Margaret W. Gitau, David Waltner-ToewsClive A. Edwards June 2008, Hardback: 978-1-4200-7277-8 (CRC Press)
  • Multi-Scale Integrated Analysis of Agroecosystems (Advances in Agroecology) by Mario Giampietro 2003, Hardback: 978-0-8493-1067-6 (CRC Press)
  • Soil Tillage in Agroecosystems (Advances in Agroecology) edited by Adel El Titi 2002, Hardback: 978-0-8493-1228-1 (CRC Press)
  • Tropical Agroecosystems (Advances in Agroecology) edited by John H. Vandermeer 2002, Hardback: 978-0-8493-1581-7 (CRC Press)
  • Structure and Function in Agroecosystem Design and Management (Advances in Agroecology) edited by Masae Shiyomi, Hiroshi Koizumi 2001, Hardback: 978-0-8493-0904-5 (CRC Press)
  • Biodiversity in Agroecosystems (Advances in Agroecology) edited by Wanda W. Collins, Calvin O. Qualset 1998, Hardback: 978-1-56670-290-4 (CRC Press)
  • Sustainable Agroecosystem Management: Integrating Ecology, Economics and Society. (Advances in Agroecology) edited by Patrick J. Bohlen and Gar House 2009, Hardback: 978-1-4200-5214-5 (CRC Press)

Спољашње везе уреди