 | Добро дошли на Википедију на српском језику! Слободно се представите на овој страници и напишите имена чланака које сте израдили или намеравате да израдите. Ова порука је само савет, па је можете избрисати ако то желите. |
Димитрије Чортан, /1949., Нови Карловци - 2014. Инђија/, српски песник, објавио је више збирки песама:
- "Смех цвећа", 1973,
- "Дунав се улива у мене" 1975, збирка која је настала Чортановим ангажовањем у уметничкој колонији у Чортановцима у којој су били Мирослав Мика Антић, Мирослав Настасијевић, Слободан Радивојевић - Сремац, сликар, Перо Зубац и други песници и књижевници.
- "То одлази Данијела" 1979,
- "Врхови равнице", заједничка збирка са Весном Чортан 1986,
- "Ево себе проглашавам кривцем" 1990. У току ратник година песник је заћутао а после 2000. своје песме почео је да објављује по неколиким зборницима, превасходно у зборницима које објављује "Гарави сокак" из Инђије као и зборнику песама чланова "Завичајног друштва - Ђорђе Војновић" 2007.
- "Последња вежбанка из српског" - 2007.
- Затим следе "Саломин плес" и
- "Снови монаха Гаврила" , збирке које је објавило такође "Завичајно друштво - Ђорђе Војновић" из Инђије 2009. и 2010.
Своје поетске капацитете Димитрије Чортан је испољио у "Завичајном друштву - Ђорђе Војновић" кога је заједно са тридесетак суграђана и поклоника задужинарског чина самог Ђорђа Војновића оформио 2004. и у коме је заузимао важно место, био је изабран за предеседника поменутог друштва 2011.
Живи и ради у Културном центру Инђије.
Ове, 2014. изненада је престало да куца срце великог инђијског песника и културног посленика.