Википедија

Корисник:Cvijan121/песак

Ovaj članak se odnosi na motociklističku diviziju koja je odvojena od Yamaha korporacije. Za originalnu verizuju Yamaha, pogledajte Yamaha korporacija.

Yamaha Motor Company
ТипPublic
СимболTYO: 7272
ИндустријаAutomotive
ОснивачGenichi Kawakami
ПодручјаWorldwide
Кључни људиHiroyuki Yanagi (Chairman & Representative Director) Yoshihiro Hidaka (President & Representative Director)
Производ(и)Motorcycles, commuter vehicles & scooters, recreational vehicles, boats, marine engines, snowmobiles, small tractors, personal watercraft, electrically power assisted bicycles, automobile engines, unmanned aerial vehicles, golf carts, cycling components
Запослених52,664 (as of December 31, 2014)
ПодружницеMBK
Вебсајтglobal.yamaha-motor.com

Yamaha Motor Co., Ltd. je japanski multinacionalni proizvođač motocikala, morskih proizvoda kao što su brodovi i ostali motorni proizvodi. Kompanija je osnovana 1955. godine nakon odvajanja od Yamaha korporacije (međutim, Yamaha korporacija i dalje poseduje najveći deo od 9,92% kao privatni akcionar, prema podacima iz 2019.)[1] i ima sedište u Iwati, Šizuoka, Japan. Kompanija sprovodi operacije razvoja, proizvodnje i marketinga putem 109 konzolidovanih preduzeća, prema podacima iz 2012. godine.[2][3]

Pod vođstvom Geničija Kawakamija, osnivača kompanije i prvog predsednika kompanije, Yamaha Motor se odvojila od proizvođača muzičkih instrumenata Yamaha korporacije 1955. godine i počela proizvodnju svog prvog proizvoda, motora YA-1 zapremine 125ccm. Brzo je došao do uspeha i osvojio treće mesto u svojoj klasi na trci Mount Fuji.

Proizvodi kompanije obuhvataju motocikle, skutere, motorne bicikle, brodove, jedrilice, vodene skutere, bazene, ribarske brodove, četvorotočkaške ATV-ove, off-road vozila, motore za go-kart, golf automobile, višenamenske motore, električne generatore, vodene pumpe, motore za motorne sanke, automobilske motore, mašine za površinsko montiranje, inteligentne mašine, industrijske bespilotne helikoptere. Kompanija se takođe bavi uvozom i prodajom različitih vrsta proizvoda, razvojem turističkih poslova i upravljanjem zabavnim i rekreacijskim objektima i uslugama. Prodaja Yamaha motocikala je druga najveća na svetu[4], a Yamaha je svetski lider u prodaji vodenih vozila.[5]

Istorija

уреди

Osnivačka kompanija

уреди

Yamaha korporacija (originalno poznata kao Nippon Gakki Co.) osnovana je 1887. godine od strane Torakusu Yamahe zbog proizvodnje harmonika i klavira, i postala najveći japanski proizvođač muzičkih instrumenata početkom 20. veka. Yamaha je bila kontaktirana za proizvodnju drvenih i (kasnije) metalnih propelera za avione od strane japanske vlade tokom Drugog svetskog rata. Kompanija je imala poteškoće nakon rata, i početkom 1950-ih, predsednik Geniči Kawakami odlučio je da promeni svoje neiskorišćene ratne pogone za proizvodnju malih motocikala za rekreaciju.[6]

Početak: 1955

уреди

Divizija motocikala kompanije Yamaha je odvojena 1955. godine, a osnovana je 1. jula 1955. u Japanu[7] i bila je pod vođstvom Geničija Kawakamija. Prvi proizvod Yamaha bio je 1255cc, dvotaktni jednocilindrični motor YA-1, koji je bio kopija nemačkog modela DKW RT 125. YA-1 je od samog početka postigao uspeh na trkama, osvojivši ne samo klasu od 125cc na Mount Fuji, već i prva tri mesta na trci All Japan Autobike Endurance iste godine[8]. Rani uspeh u trkama postavili su ton za Yamaha-u, sa obzirom da je takmičenje u raznim vrstama motociklističkih trka oduvek bilo ključno interesovanje kompanije, često podstaknuto velikim rivalstvom sa Honda, Suzuki, Kawasaki i drugim japanskim proizvođačima.

Yamaha je počela da se takmiči i internacionalno 1956. godine kada su učestvovali na trci Catalina Grand Prix, ponovo sa modelom YA-1, gde su zauzeli šesto mesto. YA-1 je zamenjen modelom YA-2 1957. godine, još jedan dvotaktnim motorom od 125cc, ali sa značajno unapređenim ramom motora i oslanjanjem.[9] Model YD-1 1957. godine bio je dvotaktni dvocilindrični motocikl od 250cc, sličan modelu YA-2, ali sa većim i jačim motorom. Performansna verzija ovog motocikla, model YDS-1, imao je motor od 250cc, dvotaktni dvocilindrični motor, smešten u ram sa dvostrukom donjom cevi i imao je prvi petostepeni menjač na japanskom motociklu.[10] Tokom ovog perioda, Yamaha je takođe rayvila svoj prvi vanbrodski motor za brodove.

Uspeh i rast tokom 1960.

уреди

Do 1963. godine, Yamaha je uspehom u trkama i posvećenošću dvotaktnim motorima postigla prvu pobedu u međunarodnoj konkurenciji na Belgian GP-u, gde su osvojili klasu od 250cc. Uspeh u prodaji bio je još impresivniji, pa je Yamaha u ovom periodu otvorila prvu od svojih međunarodnih fabrika, počevši sa Tajlandom 1964. godine, a i Holandijom 1968. godine. 1965. godine je predstavljen model od 305cc dvotaktni dvocilindraš, koji je bio glavni model u ponudi kompanije. Ovaj model je imao odvojen rezervoar ulja koji direktno ubrizgavao ulje u benzin pre sagorevanja (tradicionalno, vozači su morali prethodno pomešati ulje i benzin pre nego što su sipali gorivo u rezervoar na dvotaktnim motorima). 1967. godine je dodat novi model većeg obima, dvotaktni dvocilindraš od 350cc, model R-1.

1968. godine je Yamaha plasirala svoj prvi četvorotaktni motocikl, model XS-1. Yamaha XS-1 je bio dvocilindrični četvorotaktni motocikl od 650cc, veći i jači model koji je dostizao zapreminu i performanse popularnih britanskih motocikala tog vremena, kao što su Triumph Bonneville i BSA Gold Star. Yamaha je nastavila sa proizvodnjom i dvotaktnih motocikala i četvorotaktnih dvocilindraša u vreme kada su ostali japanski proizvođači sve više prelazili na četvorocilindrične četvorotaktne motore, trend koji je predvodila Honda 1969. godine sa legendarnim modelom CB-750 četvorotaktni četvorocilindraš.

Početak ere dvotaktnih motora: 1970-e

уреди

Početkom 1969. godine, Yamaha je dodala usisavanje pomoću ventila sa trskom (reed-valve) u svoje prethodno klipno konstruisane modele kako bi proizvela dvocilindrične modele RD i jednocilindrične modele RS, u različitim zapreminama. Postojao je uporan, ali neistinit glas o tome da "RD" označava "race developed" (razvijeno za trke). U stvari, "R" je označavao modele sa usisavanjem pomoću ventila sa trskom, "D" dvocilindrične modele, a "S" jednocilindrične modele. Porodica RD će se razvijati tokom 1970-ih i 1980-ih godina, dobijajući čvrste točkove, vodeno hlađenje, YPVS i druge nove tehnologije, sve do trenutka kada će imati malo zajedničkog sa originalnim varijantama (pre nego što budu zamenjeni modelom TZR). Porodica RS je proizvođena tokom mnogo godina u velikom broju varijanti od strane Yamaha i zatim Escorts Limited u Indiji, zadržavajući svoju sličnost sa prethodnim modelima. Pored standardnih modela RD i RS, Yamaha je takođe proizvodila manje standarde sa ramom od lima i rotacionim disk-ventilima, kao što je Yamaha FS1, kao i step-through V-50 i V-80 modele. Njen Enduro trail motocikl je zamenjen modelima DT. Tek 1976. godine će Yamaha odgovoriti drugim japanskim brendovima sa svojim četvorotaktnim motociklom sa više cilindara. XS-750 (kasnije i 850), 750cc trocilindrični motocikl sa pogonom na kardansko vratilo, je predstavljen skoro sedam godina nakon Honda-ovog revolucionarnog motocikla. Yamaha-ov prvi četvorocilindrični model, XS-1100, je sledio 1978. godine, takođe sa pogonom na kardansko vratilo.[11] Uprkos tome što je bio teži i više orijentisan ka turizmu u poređenju sa konkurencijom, ostvario je impresivan niz pobeda u trkama izdržljivosti.

Tokom 1970-ih godina su takođe predstavljeni neki od prvih motocikala specijalizovanih za off-road trke i off-road rekreaciju. Yamaha je bila rani inovator u tehnologiji motocikala za vožnju po terenu i uvela je prvo jednostruko amortizovano ogibljenje zadnjeg točka, zaštićeno kao "Monoshock", 1973. godine.[12] Ono se pojavilo u proizvodnji na modelu Yamaha YZ-250 iz 1974. godine, model koji je još uvek u proizvodnji.

Yamaha je nastavila sa trkama tokom 1960-ih i 1970-ih godina s rastućim uspehom u nekoliko disciplina. Deceniju 1970-ih je obeležila pobeda modela XT500 na prvom reliju Pariz-Dakar 1979. godine.[13]

1980-e godine: diversifikacija i inovacija

уреди

Do 1980. godine kombinacija preferencija potrošača i ekoloških propisa učinila je četvorotaktne motore sve popularnijim. Suzuki je prekinuo proizvodnju svoje serije GT dvotaktnih motora, uključujući vodeće sa vodenim hlađenjem opremljenih dvotaktnih GT-750 sa zapreminom od 750ccm, 1977. godine. Kawasaki, koji je tokom 1970-ih godina imao značajan uspeh sa svojim dvotaktnim trocilindričnim modelima od 250cc, 350cc, 400cc, 500cc i 750cc, prekinuo je proizvodnju dvotaktnih motora za putničke motocikle 1980. godine. Yamaha se suprotstavila ovom trendu i nastavila da usavršava i prodaje dvotaktne motore za ulicu tokom 1980-ih. Ovi motocikli su bili usmereni na performanse, sa vodenim hlađenjem opremljeni dvocilindrični motori, dizajnirani da postignu izvanredne performanse koristeći prednost manje težine dvotaktnih motora. Model RZ-250 iz 1980.[14] godine bio je preteča ove serije. Model RZ-350, najveće zapremine, bio je popularan motocikl visokih performansi tokom 1980-ih i nastavio se prodavati u nekim zemljama sve do početka 1990-ih.

Tokom 1980-ih godina, industrija motocikala postepeno je prešla sa izrade nekoliko osnovnih, ali svestranih modela koji su dobro funkcionisali u različitim ulogama, na ponudu mnogo više specijalizovanih mašina namenjenih izvrsnosti. To je uključivalo trkanje i vožnju po asfaltu, turističku vožnju, motokros trke, enduro i rekreativnu off-road, kao i krstarenje. Yamaha se proširila sa relativno malim brojem UJM (Univerzalni japanski motocikli) na početku decenije, na mnogo veći broj ponuda u nekoliko jasno definisanih tržišta do kraja decenije.

XV750 iz 1981. godine imao je vazdušno hlađeni V2 četvorotaktni motor i stilizaciju kruzirajućeg motocikla, i bio je jedan od prvih japanskih motocikala takvog stila. Do kraja 1980-ih godina, Yamaha je ponudila desetine krzirajućih motocikala u različitim zapreminama i konfiguracijama motora.

RZV500 je bio jedan od prvih "repli-trkača", skoro identičan Kenny Roberts takmičarskom GP motociklu, koji je imao tečno hlađeni dvotaktni motor zapremine 500cc u konfiguraciji V4, kao i ram sa perimetrom i potpuno oblikovanu zaštitu.[15]

Popularniji i praktičniji visokoperformansni model za vožnju po ulici je predstavljen 1985. godine, FZ750. Bio je inovativni model sa četvorotaktnim rednim četvorocilindričnim motorom zapremine 750cc. Bio je prvi motocikl koji je imao petovalnu glavu cilindra, što je postalo poznato kao karakteristika Yamaha motocikala. Takođe je imao nagib cilindričnog bloka prema napred pod uglom od 45 stepeni i ram od čeličnih kutija u perimetru. Proizvodnja modela FZ je trajala do 1991. godine.

Još jedan motocikl usmeren na performanse bio je Yamaha RX-Z, predstavljen 1985. godine kao dvotaktni naked sportski motocikl, povezan sa modelima Yamaha RX-135 i Yamaha RD-135, uzimajući njihovu šasiju i platformu. Originalno opremljen petostepenim menjačem i prednjim disk kočnicom sa zadnjim bubnjem, bio je popularan u Maleziji i Singapuru. Nakon nekoliko godina na tržištu, motor je unapređen ugradnjom šestostepenog menjača, kao i novije instrument table i prekidača na upravljaču, zajedno sa diskom prednje kočnice sa poprečnim otvorima, dok su zadnje kočnice ostale sa bubnjevima. Dizajn se nije menjao sve do promena 2004. godine, kada su zadnja svetla pozajmljena od modela Yamaha Y125Z, kao i nova prednja svetla. Takođe je bio opremljen katalizatorom, što je smanjilo snagu motora na 19 konjskih snaga. Međutim, maksimalni obrtni moment je ostao nepromenjen, ali je poboljšan niski obrtni moment u poređenju sa ranijim modelima. Neki vlasnici starijih RX-Z motocikala mogu imati probleme pri pokretanju jer motor može da se ugasi kada neiskusni vozač pokušava da krene u prvoj brzini. Međutim, taj problem je rešen u novom modelu. U Maleziji, ovaj motocikl je bio povezan sa uličnim trkačima i pojavio se u mnogim malezijskim filmovima. Godine 2011, nakon 26 godina, proizvodnja je prekinuta.

1990-e: Motocikli visokih performansi i osnivanje novog brenda

уреди

1998. godine Yamaha je plasirala na tržište četvorocilindrični putnički motocikl sa zapreminom od 1000cc, nazvan YZF 'R1'. Ovaj model je predstavio novi dizajn menjača koji je skratio ukupnu dužinu motora/kućišta menjača, što je omogućilo kompaktniju jedinicu. Ovo je, omogućilo da se motor postavi dalje napred u ramu, s ciljem poboljšanja upravljivosti u ramu sa kratkom osovinskom udaljenošću.[16]

1995. godine Yamaha je objavila osnivanje brenda Star Motorcycles, novog imena brenda za svoju seriju kruzirajućih motocikala na američkom tržištu. Na drugim tržištima, Star motocikli se i dalje prodaju pod Yamaha brendom. Ovo je bio pokušaj da se stvori brend identiteta koji je bliže usklađen s segmentom kruziranja, jednim od najvećih i najprofitabilnijih na američkom tržištu.

2000-e: Proširenje i konsolidacija

уреди

Godine 2007, Yamaha je osnovala svoju operaciju u Filipinima i distribuira Yamaha motocikle pod korporativnim imenom Yamaha Motor Philippines, Inc. To je jedna od više od 20 podstanica širom sveta koje posluju na svim kontinentima. Yamaha je u oktobru 2017. godine kupila proizvođača malih motora Subaru Industrial Power Products od kompanije Subaru. Subaru-ovi motori su pokretali kosilice, generatore i pumpe za vodu, a od tada su preimenovani u Yamaha brend.

Istaknuti detalji motociklističkih trka

уреди

U motociklističkim trkama, Yamaha je osvojila 39 svetskih prvenstava, uključujući sedam u MotoGP-u i 10 u prethodnoj kategoriji 500cc dvotaktnih motocikala, kao i dva u Svetskom Superbike-u. Takođe, Yamaha je zabeležila 210 pobeda na Trci Isle of Man TT[17] i vodi listu pobeda na Sidecar TT-u sa 40 pobeda. Među prošlim vozačima Yamaha-e su Jarno Saarinen, Giacomo Agostini, Bob Hannah, Heikki Mikkola, Bruce Anstey, Kenny Roberts, Eddie Lawson, Wayne Rainey, Jeremy McGrath, Stefan Merriman, Dave Molyneux, Ian Hutchinson, Phil Read, Chad Reed, Ben Spies, Jorge Lorenzo i devet puta svetski prvak Valentino Rossi. Yamaha YZ450F je osvojila prvenstvo AMA Supercross dva puta zaredom, 2008. godine sa Chadom Reedom i 2009. godine sa Jamesom Stewartom. Yamaha je bila prva koja je proizvela motocross motocikl sa monoshock zadnjim amortizerom (1975. za modele 250 i 400, 1976. za model 125) i jedna od prvih koja je imala motocross motocikl sa vodenim hlađenjem(1977. na fabričkim modelima, 1981. na serijskim modelima). Yamaha YZ400F, prvi motocross četvorotaktni takmičarski motocikl, osvojio je 1998. godine američko nacionalno prvenstvo sa fabričkim vozačem Dougom Henryem.

Od 1962. godine, Yamaha je proizvodila trkačke Grand Prix motocikle za drumsku trku koje su mogli kupiti svi licencirani trkači. Godine 1970, privatni timovi koji nisu bili fabrički timovi dominirali su u Svetskom prvenstvu u klasi 250cc sa Britancem Rodneyjem Gouldom koji je osvojio titulu na Yamahi TD2.

Yamaha takođe sponzoriše nekoliko profesionalnih vozača ATV-a u raznim disciplinama trkanja, kao što su trke cross i motokros. Yamaha je postigla uspeh u cross trkama sa modelom YFZ450, koji je vožen od strane Billa Ballancea, osvojivši 9 uzastopnih titula od 2000. godine. Drugi poznati vozač Yamaha ATV-a, Traci Cecco, osvojila je 7 titula sa modelom YFZ450, prvu 2000. godine. U ATV motokrosu, Yamaha je imala uspeha sa Dustinom Nelsonom i Patom Brownom, obojica voze model YFZ450. Najbolja sezona Pata Browna bila je 3. mesto 2007. godine, dok je Nelson osvojio dve titule prvaka u Yamaha/ITP Quadcross-u, jednu 2006. godine, a drugu 2008. godine.

Godine 2021, Yamaha je osvojila nekoliko takmičenja, kao što su Britansko Superbike prvenstvo sa Tarranom Mackenziejem, MotoAmerica sa Jakeom Gagneom, MFJ Superbike sa Katsuyuki Nakasugom, WorldSSP sa Dominiqueom Aegerterom i još neka druga takmičenja.

Tim Yamaha za MotoGP u 2022. godini sastoji se od Fabia Quartarara i Franca Morbidellija, dok se u Svetskom Superbike-u nalaze Toprak Razgatlıoğlu i Andrea Locatelli. Tim Yamahinog Superbike Svetskog prvenstva od 2016. godine predstavlja Crescent Racing.[18]

Formula jedan 

уреди

Yamaha je proizvodila motore za Formulu 1 od 1989. do 1997. godine (sa prekidom u 1990. godini). Prvobitno su bili namenjeni timu Zakspeed, zatim su se koristili u Brabham BT60Y modelu 1991. godine, Jordan 192 modelu 1992. godine, u timu Tyrrell od 1993. do 1996. godine, i u timu Arrows A18 1997. godine. Motori Yamaha nikada nisu osvojili trku (Damon Hill je gotovo uspeo na trci za Veliku nagradu Mađarske 1997. godine). Vozači poput Damona Hilla, Ukyo Katayame, Marka Blundela i Mike Saloa ostvarili su neke prihvatljive rezultate, pri čemu je Blundell postigao iznenađujuće treće mesto na trci za Veliku nagradu Španije 1994. godine, a Hill drugo mesto na pomenutoj trci za Veliku nagradu Mađarske 1997. godine. Deo uspeha se smatra rezultatom saradnje između Yamahe i organizacije za motore John Judd, koja je imala za cilj stvaranje boljih i pouzdanijih motora. Međutim, postavljena su pitanja da li su Yamaha motori korišćeni od 1993. do 1997. godine zapravo Judd motori sa Yamahinim brendingom.

1994. godina se smatra najuspešnijom godinom za Yamahu u smislu osvojenih bodova. Osim postolja koje je Blundell ostvario u Španiji, Yamahin motor u Tyrrellovom bolidu je ostvario četiri peta mesta i jedno šesto mesto tokom sezone. Međutim, zbog nepouzdanosti motora tokom godina, smatralo se da su obično nesigurni i da nisu posebno snažni. Yamahin motor nikada nije ostvario najbrži krug ili pole position, uprkos prisustvu na stazi skoro deceniju.

Nakon završetka sezone Formule 1 1997. godine, Yamaha je odlučila povući se iz sporta. Mogući razlog za to bio je neslaganje sa timom Arrows u vezi sa identifikacijom motora za 1998. godinu. Yamaha je želela da njeni inženjeri rade na motoru, dok je Arrows želeo da njihovi inženjeri rade na motoru, ali da se i dalje brendira kao Yamaha motor.

Proizvodi

уреди

Yamaha Motor je visoko diversifikovana kompanija koja proizvodi proizvode za veliki broj industrija i segmenta potrošačkog tržišta:

Pogledajte takođe: Kategorija: Yamaha ATV-ovi.

  • Snežne sanke.
  • Komoretna vozila, uključujući skutere.
  • Brodovi: motorne čamce, jedrilice (npr. Yamaha 26, jedrilica proizvedena 1970-ih), radne čamce i custom čamce.
  • Marinski motori: vanbrodski motori, električni marinski motori, mariniski dizel motori i vodeni pogoni[19]
  • Električni bicikli.
  • Automobilski motori.
  • Industrijski bespilotni helikopteri.
  • Električni proizvodi: generatori, višenamenski motori, vodene pumpe i uređaji za čistači snega.
  • Bazeni, vodeni tobogani i oprema za bazene.
  • Inteligentne mašine, uključujući kompaktne industrijske robote.
  • Yamaha delovi i dodaci, odeća, kacige za bicikle i motorno ulje[20]

Automobilski motori

уреди

Yamaha je proizvela motore za vozila drugih proizvođača, počevši od razvoja i proizvodnje motora za Toyota 2000GT (1967). Glava motora iz Toyota 4A-GE motora razvijena je od strane Yamahinog inženjerskog tima i proizvedena u Toyotinoj fabrici Shimayama zajedno sa motorima 4A i 2A.[22]

Godine 1984. izvršni direktori Yamaha Motor Corporation potpisali su ugovor s Ford Motor Company za razvoj, proizvodnju i isporuku kompaktnih 60° 3,0-litarskih DOHC V6 motora za poprečnu ugradnju u Ford Taurus SHO[23][24] model za period od 1989. do 1995. Od 1993. do 1995. godine, SHO motor je proizvođen u verzijama od 3,0 i 3,2 litra. Yamaha je u saradnji s Fordom dizajnirala 3,4-litarski DOHC V8 motor za model SHO 1996–99. Ford i Yamaha su takođe razvili 4-cilindrične motore pod nazivom Zetec-SE koji su se koristili u nekoliko Fordovih vozila kao što je mali sportski automobil Ford Puma.

Od 2005. do 2010. Yamaha je proizvodila 4,4-litarski V8 motor za Volvo. B8444S motori su se koristili u modelima XC90 i S80, a takođe su prilagođeni na 5,0-litarsku konfiguraciju za Volvoovu uključenost u V8 Supercars s modelom S60. Britanski proizvođač sportskih automobila Noble takođe koristi bi-turbo verziju Volvo V8 motora u svom modelu M600.

Svi sportski cilindrični blokovi na Toyota/Lexus motorima su dizajnirani i/ili izgrađeni od strane Yamaha-e. Neki primeri su motor 1LR-GUE koji se nalazi u modelima Lexus LFA 2010–2012, motor 2UR-GSE koji se nalazi u Lexus ISF, motor 3S-GTE koji se nalazi u Toyota MR2 i Toyota Celica GT4/All-Trac, motor 2ZZ-GE koji se nalazi u modelima Toyota Celica GT-S 1999–2006 i Lotus Elise Series 2, i Toyota 4GR-FSE motor koji se nalazi u modelu Lexus IS250.[25]

Yamaha takođe prilagođava motore za proizvođače kao što je Toyota, pa su Yamahini logotipi prisutni na Toyota S motorima.[26]

Yamaha je takođe pokušala da proizvede supersportski automobil tokom devedesetih, pod imenom Yamaha OX99-11. Cilj je bio da automobil koristi Yamaha Formulu 1 motor kao pogonski agregat i da ima tehnologiju Formule 1. Iako njihovi motori nisu pobedili na nijednoj Velikoj nagradi, do 1991. godine tim je proizveo novi motor, OX99, i kontaktirao nemačku kompaniju da dizajnira početnu verziju automobila. Yamaha nije bila zadovoljna rezultatom jer je bio previše sličan sportskim automobilima tog vremena, pa je kontaktirala IAD da nastavi rad na projektu. Početkom 1992. godine, nešto manje od 12 meseci nakon početka rada na projektu, IAD je predstavio početnu verziju automobila. Dizajn automobila je uradio Takuya Yura i prvobitno je bio koncipiran kao jednosed; međutim, Yamaha je zatražila dvosedno vozilo, a predložen je tandemski raspored sedenja koji je bio u skladu s Yamahinim ekspertizom u motociklima. To je rezultiralo radikalnim i pomalo izuzetnim dizajnom inspirisanim automobilima iz grupe C tog vremena, sa karakteristikama poput zaključavanja kokpita. Takođe je delio isti šasiju kao i Formula 1 automobil, kako bi potrošačkom tržištu pružio iskustvo čiste Formule 1. Na kraju, neslaganja s IAD-om oko budžeta naveli su Yamahu da prenese projekt na svoju kompaniju Ypsilon Technology, kojoj je dato šest meseci da završi projekt, inače će biti obustavljen. Dodatno otežano ekonomskom krizom u Japanu, Yamaha je verovala da neće biti potražnje za automobilom, pa je projekt bio otkazan 1994. godine nakon mnogih kašnjenja, sa samo 3 prototipa u postojanju.

Koncept automobili

уреди

Počevši od 2013. godine, Yamaha je predstavila seriju konceptualnih automobila razvijenih u saradnji s Gordon Murray Design koristeći iStream dizajnerski proces kompanije. Prvi koncept, nazvan MOTIV, predstavljen je na 43. Tokijskom salonu automobila 2013. godine. MOTIV je bio kompaktni gradski automobil dizajniran da može primiti benzinske motore, elektromotore, hibridne sisteme i produživače autonomije.[27]

Drugi koncept, Sports Ride Concept, predstavljen je na 44. Tokijskom salonu automobila 2015. godine. Koncept je bio lagani dvosedni sportski automobil koji je crpeo inspiraciju iz motocikala kompanije.[28]

Treći koncept, Cross Hub Concept, predstavljen je na 45. Tokijskom salonu automobila 2017. godine. Cross Hub je bio kupe-utility vozilo s dijamantskim rasporedom sedenja koje mu je omogućavalo da preveze dva motocikla u tovarnom prostoru, zadržavajući kompaktne dimenzije za gradske uslove korišćenja.[29]

Yamaha je potvrdila na 46. Tokijskom salonu automobila 2019. godine da automobili više nisu u planovima kompanije.[30]

Reference

уреди
  1. ^ „Stocks and Bonds - Investor Relations”. YAMAHA MOTOR CO., LTD. (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-16. 
  2. ^ „Yamaha Motor Establishes Highly Profitable Business Structure”. www.businesswire.com (на језику: енглески). 2017-02-09. Приступљено 2023-06-16. 
  3. ^ „Yamaha motor company Highly Profitable Structure”. 
  4. ^ „二輪車・バイク業界の動向・ランキング等を研究-業界動向サーチ”. gyokai-search.com. Приступљено 2023-06-16. 
  5. ^ „ヤマハ発、マリン事業が稼ぎ頭 二輪車ノウハウ生かす”. 日本経済新聞 (на језику: јапански). 2013-09-17. Приступљено 2023-06-16. 
  6. ^ Hays, Constance L. (2002-05-28). „Genichi Kawakami, 90, Dies; Led Yamaha's Big Expansion”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-06-16. 
  7. ^ „Yamaha Day 2020 | Yamaha Motor Australia”. www.yamaha-motor.com.au (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-16. 
  8. ^ „All YAMAHA Models, Photo Galleries, Engines, Specs”. autoevolution (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-16. 
  9. ^ „1957 YA-2 - Communication Plaza | Yamaha Motor Co., Ltd.”. global.yamaha-motor.com. Приступљено 2023-06-16. 
  10. ^ „1959 YDS-1 - Communication Plaza | Yamaha Motor Co., Ltd.”. global.yamaha-motor.com. Приступљено 2023-06-16. 
  11. ^ „1977 XS1100 - Communication Plaza | Yamaha Motor Co., Ltd.”. global.yamaha-motor.com. Приступљено 2023-06-16. 
  12. ^ „Memorable MC: 1973 Yamaha Monoshock - Motorcycle USA”. web.archive.org. 2013-05-28. Приступљено 2023-06-16. 
  13. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2011-05-15. Приступљено 2023-06-16. 
  14. ^ „1980 RZ250 - Communication Plaza | Yamaha Motor Co., Ltd.”. global.yamaha-motor.com. Приступљено 2023-06-16. 
  15. ^ „1984 RZV500R - Communication Plaza | Yamaha Motor Co., Ltd.”. global.yamaha-motor.com. Приступљено 2023-06-16. 
  16. ^ „Vandenheuvel, Cornelis (1997). Pictorial history of Japanese motorcycles”. 
  17. ^ „"Machines - Isle of Man TT Official Website". iomtt.com. Retrieved November 11, 2017.”. 
  18. ^ „Motorcycle & Scooter dealers in Dorset & Hampshire | Cresent Motorcycles”. www.crescent-motorcycles.co.uk. Приступљено 2023-06-16. 
  19. ^ „Yamaha Outboard Motors Home - Outboards, Boat Motors, Marine.”. web.archive.org. 2010-10-25. Приступљено 2023-06-16. 
  20. ^ „Yamaha Motorcycles | #1 Yamaha Dealer | Bikebiz”. www.bikebiz.com.au. Приступљено 2023-06-16. 
  21. ^ „Intelligent Machinery - Company information | YAMAHA MOTOR”. web.archive.org. 2011-12-16. Приступљено 2023-06-16. 
  22. ^ „New Page 24”. www.3sgte.com. Приступљено 2023-06-16. 
  23. ^ „"SHO n Tell". fordmuscle.com. Jon Mikelonis and Matt Wilder. Retrieved April 4, 2008.”. 
  24. ^ „Retro Junk”. www.retrojunk.com. Приступљено 2023-06-16. 
  25. ^ „Products History - Yamaha Motor History”. Yamaha Motor Co., Ltd. (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-16. 
  26. ^ „Toyota Twin Cam Article”. web.archive.org. 2009-06-26. Приступљено 2023-06-16. 
  27. ^ Motor, Yamaha. „The 43rd Tokyo Motor Show YAMAHA 2013”. The 43rd Tokyo Motor Show YAMAHA 2013 (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-16. 
  28. ^ „"Sports Ride Concept". YAMAHA MOTOR CO., LTD. Retrieved May 16, 2023.”. 
  29. ^ „CROSS HUB CONCEPT | Tokyo Motor Show 2017 - Event | YAMAHA MOTOR CO., LTD.”. YAMAHA　MOTOR CO., LTD. (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-16. 
  30. ^ „Yamaha axes all car development plans”. Autocar (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-16. 

Spoljašnji linkovi

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Cvijan121/песак&oldid=27814369”